Od Zevsa do Atine! Malo poznata istorija Olimpijskih igara

Ono što danas nazivamo olimpijskim igrama započelo je 776 p.n.e. u Olimpiji među starim Grcima. Ovo ritualno takmičenje je održavano u čast Boga Zevsa vrhovnog i najvažnijeg božanstva među grčkim bogovima. U periodu održavanja igara, ratovi i svi sukobi su prestajali i sve se selilo na sportske terene gde je publika euforično navijala za svoje favorite. Takmičili su se isključivo muškarci koji su slobodni, a na gledalište nisu mogle dolaziti žene, već samo muškarci i neudate devojke.

Pobediti na igrama bila je stvar prestiža, a o pobednicima, koji su krunisani maslinovom grančicom, pevane su pesme i u njihovu čast pravljene su skulpture. Neki od gradova su bogato nagrađivali svoje pobednike, što zemljom, što novcem. Poreklo Olimpijskih igara Stari Grci opisali su u nekoliko legendi. Održavale su se svake četiri godine, što je u staroj grčkoj postalo merna jedinica vremena.

Pročitajte još:

Modna parada nacija na Olimpijskim igrama: Naši olimpijci u 80 kombinacija srpske trobojke

Olimpijada je ostala važan događaj i u doba Rimskog carstva. Međutim, sa porastom broja hrišćana i uzdizanjem ove religije kao dominantne u carstvu, Olimpijada je stekla epitet ”paganskog” rituala i njena popularnost brzo je opadala. Rimski car Teodosije 393. godine je zabranio Olimpijske igre, nakon gotovo 12 vekova tradicije.

Do 19. veka je sporadično u čitavom svetu bilo pokušaja organizacija igara koje su u nekom obliku podsećale na Olimpijadu, sve bez zapaženog uspeha.

Preteča prvih modernih Olimpijskih igara bilo je takmičenje upravo u Grčkoj, 1859. godine. Nakon oslobađanja od Osmanlijskog carstva, Grčka je tragala za svim načinima kako bi se u zemlju vratile grčka kultura i običaji. Veliki grčki filantrop Evangelios Zapas je sponzorisao organizovanje igara posvećenim antičkim Olimpijskim igrama koje su 1859. godine održane na gradskom trgu u Atini.

Isti čovek sponzorisao je i obnovu antičkog stadiona Panatinaiko, gde su se 1870. godine takođe odigrale sportske igre za grčke i osmanske takmičare. U istom periodu, u Britaniji su takođe organizovane igre Venločkog olimpijskog društva. Ova dva događaja inspirisala su Pjera de Kubertena, francuskog pedagoga, koji je prisustvovao ovim događajima da 1984. godine u Sobroni organizuje međunarodni kongres na kom je osnovana Međunarodni olimpijski komitet i rođena ideja o modernim Olimpijskim igrama.

Pročitajte još:

Olimpijske igre otvorene Paradom 206 nacija, sportisti blistali, a nauljeni Pita sijao

Prvu Olimpijadu Kuberten je planirao za 1900. godinu u Parizu. Međunarodni Olimpijski Komitet je, međutim, predložio da se Olimpijada vrati u domovinu i prve moderne igre su tako održane 1896. godine u Atini. U igrama je učestvovalo 285. sportista iz 14 zemalja. Na otvaranju je bilo preko osamdeset hiljada ljudi, a među njima i grčki kralj Đorđe I, koji je otvorio igre. Takmičari, isključivo muškarci, nadmetali su se u 9 sportova i ukupno 43 discipline. Četiri godine kasnije, broj zemalja učesnica popeo se na 24, a među 1225 sportista bilo je po prvi put i 19 žena.

Od osnivanja pa do danas igre se održavaju na svake četiri godine. Izuzetak su ratom ukinute igre 1916. 1940. i 1944. godine. Najviše organizacija ima London, gde su igre održane tri puta – 1908. 1948. i 2012. godine.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi