Marinko Ivančev: Od penzije do najtraženijeg svetskog senior modela

Marinko Ivančev nije tipičan penzioner. Aktivno koristi sve društvene mreže, posećuje teretanu, vozi bicikl. Viđate ga stalno: u ulozi lekara, biznismena, nekada vam sipa gorivo na pumpi, pa ga onda prepoznate u seriji. Reklame, televizija, Internet – svuda ga ima, na svim kontinentima jer je on model. I to veoma traženi senior model.

Marinko Ivančev ima 67 godina a „dali“ biste mu bar deset manje. Njegova karijera u modelingu je počela tek pošto je otišao u penziju:

-Bavio sam se raznim poslovima. U Hrvatskoj sam živeo do 1991.godine i, kao mašinac po struci, sam radio kao tehnolog u jednom preduzeću.

A onda je počeo rat:

-Ja sam inače iz Sivca, kod Sombora, i vratio sam se u rodni kraj: sa suprugom i dvoje male dece, od pet i 10 godina. I onda sam krenuo iz početka: jedno vreme radio sam zanatske poslove, koje sam u mladosti savladao. Bio sam i moler, i bravar i keramičar.

Kad se rat završio, jedno vreme Marinko je radio u osiguravajućoj kompaniji, pa je otvorio trgovinsku radnju, pa piceriju i na kraju firmu koja se bavila uslugama u preradi šećerne repe u nekoliko šećerana u Vojvodini:

-Pri kraju radnog veka, zbog raznih problema sa kooperantima i neefikasnošću sudskih organa, zatvorio sam firmu i zaposlio se u jednom sportskom centru u Novom Sadu.

Pre pet godina, njegov život se potpuno promenio:

-Surfujući po Internetu naišao sam na jedan sajt za statiste. Zagolicalo me je to što su tražili statiste za seriju „Vere i zavere” Radio televizije Vojvodina, koja se snimala u Novom Sadu. Prijavio sam se, ispunio upitnik i postavio nekoliko svojih fotografija. Između ostalih jedna je bila sa bradom. U seriji sam dobio manju ulogu milicionera iz šezdesetih godina. Zatim su usledile serije „Laza Kostić” i „Senke na Balkanu”, sa malom  ulogom direktora hotela.

Nije prošlo dugo a Marinko je dobio poruku na Facebook-u od jednog bračnog para fotografa iz Beograda sa ponudom da ga fotografišu:

-Supruga i ja smo bili sumnjičavi i pitali se šta će njima moje fotografije. Tada nismo znali da postoje stok fotografije. Znate, u to vreme bilo je dosta prevara oko otvaranja firmi na tuđa imena i drugih raznih manipulacija.

Marinko kaže da je pristao iz čiste radoznalosti, ali sa dozom opreza:

-Uslov da bi me fotografisali bio je da imam bradu, koju ja inače nisam nosio, osim u par slučajeva ranijih godina. Posle petnaestak dana sam otišao u Beograd, upoznao divne ljude, odradio prvi „shooting“ (fotografisanje), na obostrano zadovoljstvo i dobio honorar van svih očekivanja. Tada su mi ukratko objasnili da oni prodaju fotke i da me plaćaju po satu, s tim da se ja odričem autorskih prava. Dogovorili smo dalju saradnju ali da vidim sa suprugom da li bi i ona htela da se fotografiše.

Nakon toga su uradili nekoliko snimanje u Novom Sadu i Beogradu a supruga je pristala na ponudu:

-Vrlo brzo smo dobili ponudu da idemo u Solun, na tri dana, kako bi tamo napravili više fotografija. Posle ovog divnog iskustva, naredne dve godine smo imali odličnu saradnju. Ne znajući šta je stok, mi smo radili svako svoj posao i bili zadovoljni sa povremenim fotografisanjem i dodatnim prihodom.

Pre tri godine, ponovo je dobio poruku na Facebook-u:

-Po preporuci devojke koja je bila sa nama u Solunu, mladi bračni par iz Novog Sada nam je ponudio da nas fotografiše. Oboje smo bili iznenađeni ovom ponudom, jer nismo znali da se i drugi fotografi bave ovakvim fotografisanjima. Nakon odrađenog „shootinga“ i obostranog zadovoljstva, saznali smo da je teško naći osobe naših godina koje su voljne da stanu pred kameru. Do tada mi nismo imali ni jednu profesionalnu fotografiju i, kada smo dobili nekoliko fotografija, bukvalno smo zanemeli od oduševljenja. Nismo ni sanjali kako to izgleda, kao na razglednici, pogotovo što smo bili u retro stilu, na Vespi pred zalazak sunca, priča Marinko.

Te fotografije je onda postavio na Instagram koji do tada nije aktivno koristio jer je mislio da je to za „mlađe“:

-Čim sam postavio fotografije, telefon mi je bukvalno poludeo. Odmah sam dobio stotinak pratilaca, među kojima je bili dosta fotografa. A onda su počele da ,,pljušte” ponude za fotografisanje. To veče sam ugovorio po dva shootinga na dan, za sledećih 15 dana i u svetu fotografisanja napravio pravu pometnju. Pojedini fotografi nisu verovali da nemam slobodnih termina sledeće dve nedelje.

I od tada Marinko ne staje, snimaju ga i fotografišu gotovo svakog dana:

-Snimio sam nekoliko reklama. Za Lutriju Slovenije Eurojackpot,  VIP Mobile (Srbija), Blicnet Provajder za Bosnu i Hercegovinu i još par manjih. Najlepše iskustvo imao sam sa snimanja u Ljubljani i Bledu (Eurojackpot), gde sam imao tretman kao neki poznati glumac: dočekao me šofer na aerodromu, obezbeđen hotelski smeštaj, garderoba, stalna pratilja, perfektna organizacija i produkcija i odličan honorar.

Do sada, na preko 500 snimanja nije imao ni jedno loše iskustvo i svi komentari su pozitivni:

– Sin i ćerka su u početku bili pomalo uzdržani, a sada je prvo pitanje „kad imate fotkanje“. Unuci su još mali ali i njih polako uključujemo u posao.

Marinko kaže da su ljudi iz njihovog okruženja bili veoma iznenađeni:

– Velika većina naših vršnjaka odobrava to što mi radimo, deli nam komplimene, ali ništa ne preduzima da sebi ispuni slobodno vreme sa bilo kakvim zanimanjem. Imam utisak da idu linijom manje otpora, najlakše je reći „ja to ne mogu“ ili „ne znam“. U svakoj prilici, kada smo sa ljudima naše generacije, povede se razgovor o tome, međutim na našu ponudu da ih uključimo, samo odmahuju rukom i kažu da to nije za njih!

Senior model ide i korak dalje:

-Završio sam osnovni kurs fotografije. Želeo sam da vidim kako to izgleda sa druge strane aparata, da naučim nešto novo i polako učim i savlađujem tajne zanata, kako bih imao alternativu, u slučaju da ne budem više model. Ja se već pripremam za novo zanimanje, i ne mislim prestati sa radom do god mi to zdravlje dozvoljava.

Dok nije počela epidemija korone, bračni par Ivančev je redovno išao u teretanu, a sada voze bicikl, šetaju i čuvaju unuke:

-Činjenica je da veliki broj ljudi strepi od penzije, pogotovo što su one male i nedovoljne za normalan život, pa se mora nastaviti sa bilo kakvim poslom shodno svojim mogućnostima i znanju. U sadašnjim vremenima može se naći dosta poslova koji ne zahtevaju fizičku snagu i besprekorno zdravlje. Treba biti uporan u traženju bilo kakvog posla i nikada se ne zna šta može da ,,iskoči”, kao meni, iako ni u snu nisam pomišljao da ću raditi kao model.

I ovo će vam biti interesantno:

Priča iz livnice Mladena Kremenovića: Njegova zvona daleko se čuju

Motor po motor i nastade Muzej motora

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi