Ko je prvi okitio jelku u Evropi?
O tome ko je prvi, kad i zašto okitio jelku postoji nekoliko teorija i predanja
Kako Deda Mraz da zna gde da ostavi poklone ako u kući nema jelke? Možda je to jedan od razloga zašto donosimo drvo jele, bilo pravo ili
veštačko, u kuću i kitimo ga raznobojnim ukrasima i svetiljkama.Pročitajte i ovo:
Prema predanju, jelka se u unosila u kuću tokom zimske kratkodnevice. Zelenim granama je želelo da se simbolično pokaže da zima počinje polako da prolazi i da stiže proleće kada će sve da ozeleni.
Prema pričama, u VII veku, Sveti Bonifacije je, u želji da se obračuna sa paganskim verovanjima, posekao hrast, sveto drvo Tora, vrhovnog germanskog božanstva, odnosno slovenskog i srpskog Peruna. Iz korena posečenog drveta, nikla je čudom mlada jela i Sv. Bonifacije je objavio da će jelka biti simbol hrišćanske vere.
Takođe se veruje da je prvu jelu okitio Martin Luter. On je šetajući jedne noći po šumi primetio da su grane četinara bile prekrivene snegom i obasjane mesečinom. Taj prizor mu je bio toliko lep da je odlučio da poseče drvo, odnese ga kući i ukrasi svećama kako bi obeležio dan Hristovog rođenja.
Pixabay
Po drugoj priči, tradicija kićenja četinara je nastala zahvaljujući trgovačkim esnafima iz Letonije, Litvanije i Estonije. Tu su se naselili potomci tevtonskih vitezova i u svojim gradskim kućama su kitili božićna drva.
Posle izvesnog vremena, iznosili bi ih na gradski trg gde su ljudi počeli spontano da se okupljaju, vesele i pevaju. Poslednjeg dana svečanosti, jele bi bile spaljene.
Ova tradicija se od 15 .i 16. veka proširila gotovo po celoj Evropi.
Nemački princ Albert, oženjen čuvenom engleskom kraljicom Viktorijom, okitio je prvu jelku u Engleskoj sredinom 19-og veka. O tome su pisale novine, ljudima se to dopalo i tako je relativno kasno, u odnosu na centralnu Evropu, krenula tradicija kićenja jelki za Božić i u Velikoj Britaniji.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari