Tanja Peternek teško je podnela odlazak majke, a sad joj preminuo i otac: Sve o njenom detinjstvu, prezimenu, pa porodici koju je osnovala

Tomislav Peternek, čuveni srpski fotograf, preminuo je danas u 91. godini u Beogradu, potvrdili su članovi porodice. Njegova ćerka, Tanja Peternek, poznata je naša novinarka, a i unuku mu (Tamaru Aleksić) mnogi takođe prepoznaju - samo kao glumicu. 

U javnosti se, međutim, nikada nisu pojavljivali zajedno, niti ga je Aleksićka pominjala, te i ne čudi što je informaciju da su u srodstvu, u stvari, malo ko znao.

Tomislav Peternek, Printscreen/YouTube/RTS

Govoreći o svom odrastanju jednom prilikom, kući iz koje se nikad nije odselila, majci Nadi čiji je odlazak i danas boli... Voditeljka Tanja Peternek Aleksić objasnila je, između ostalog, kako je u posao koji ju je vinuo do zvezda ušla slučajno. Kao devojčica glumila je u „Pozorištu u kući", a maštala da postane pisac. Devojačko prezime joj je, kako je kasnije u emisiji koju je vodila istakla, češko. U trenutku kada je to izjavila, inače, brojala je sitno do svadbe s montažerom Goranom Aleksićem, s kojim je zatim dobila dve ćerke, Anju i gorepomenutu Tamaru.

- Celo moje detinjstvo bilo je idilično, a zanimljivo je što i danas živim u istoj kući u koju su me doneli iz porodilišta u maju 1965. godine. Promenila su se imena država, ali ne i adresa. To je kuća moje bake, građena početkom prošlog veka, a moja najranija sećanja vezana su za dvorište u toj bašti, na jedan jasmin ogroman kao drvo trešnje i njegov miris zbog kojeg i danas volim parfeme s jasminom. Volim ih jer mirišu na dom - kazala je svojevremeno ona, a pisao „Kurir", da bi voditeljka onda nastavila još malo o baki, kao i suzama koje su i te kako obeležile njen život.

„Tugovale su i teško živele..."

- Baka je prvo rodila sina Batu, koji je zbog urođene srčane mane preminuo pre nego što je napunio pet godina. Mamino detinjstvo i bakinu mladost obeležila je i bolest mog dede Jovana. Bio je od onih poštenih komunista koji je sa Davidom Pajićem Dakom dugo bio u zarobljeništvu, što im je oštetilo zdravlje i srce, a preminuo je kada je mama imala veliku maturu. Ostala je sama s bakom. Tugovale su i teško živele, ali su bile upućene jedna na drugu. Baka je kasnije govorila da samo parket koji je istrulio ispod mašine za šivenje zna koliko je plakala. Mama je otišla, ali je uvek govorila da žali što joj nije poživeo brat i što nije imala nekog u životu s kim bi podelila sreću što je moja porodica ovakva. Čvrsto verujem da su sad negde zajedno - otvorila je dušu Tanja, čije je prezime mnoge intrigiralo.

Tanja Peternek, ATAImages/Antonio Ahel

- Moje devojačko prezime Peternek izazivalo je uvek veliko zanimanje, naročito devedesetih, kada se Slovenija otcepila, jer su svi mislili da je slovenačko. Imala sam neku gledateljku koja se stalno javljala na Treći kanal i predstavljala kao funkcionerka, a funkcija joj je bila predsednica kućnog saveta neke zgrade i, mnogo ju je nerviralo što je jedna Slovenka na televiziji. To je bilo nedelju dana pre moje svadbe, kada sam dobila i prezime na „ić". Nedelju dana ranije gost mi je bio Loša iz „Plavog orkestra" i bio je zbunjen, jer sam na kraju emisije pozvala gledaoce da se javljaju na naš broj telefona 600-842 i kažu da li njima smeta neko čije prezime zvuči slovenački. Nedelju dana kasnije gost mi je bio Lazanski. Saopštila sam „skor" istraživanja: „Više je bilo onih kojima ne smeta, a moje je da vam kažem da je prezime zapravo češko." Tako se završilo to prebrojavanje krvnih zrnaca u živom programu - ispričala je Tanja, koja je sasvim neplanirano ušla u posao.

Zaposlila se - slučajno

- Nisam mislila da će moj život ići u ovom pravcu. Ali, u novinarstvo sam ušla tako što sam pobegla iz škole. Bila sam treći razred gimnazije kada su se pojavili ljudi iz Palilulske olimpijade kulture. Drugarice iz razreda su me prijavile u kategoriji voditeljstvo, a razredna je rekla da ću, ako se sutradan ne pojavim u školi, imati četvorku iz vladanja. Ipak, morala sam da odem. U žiriju je bio Radoman Kanjevac i ja sam pobedila. Prišao mi je i rekao da čovek koji na studentskom „Indeksu 202" vodi deo emisije posvećene usmerenjacima odlazi u vojsku, pa je pitao da li bih ja počela da radim. Ponudio mi je honorar i opravdanje za školu! Vrlo brzo počela sam da vodim „Indeks 202" sredom - kazala je i dodala:

- Imala sam emisiju, glas mi je bio radijski, mada sam malo govorila onako, beogradski. Pronašla sam telefon čuvene lektorke Drage Jonaš i otišla kod nje s molbom da mi to beogradsko bečenje promeni. Rekla mi je da dođem sledeći put sa sveskom da radimo domaće zadatke. I tako sam počela da radim, vodila sam program, zarađivala super i nisam dobila četvorku iz vladanja. U novinarstvo sam ušla na privremni rad kao gastarbajteri u Nemačkoj i s idejom da će to, kad upišem akademiju, prestati da me zanima... I stvarno, nema slučajnosti. Upisala sam akademiju i već na prvoj godini došli su Nena Đonlić i Bojan Selimović sa „Festa". Tražili su nekoga da piše bilten. Cela klasa je došla u Sava centar, gde smo shvatili da treba da radimo i na internoj televiziji - Festoviziji. Toliko je bilo posla da su svi odustali osim Borisa Trbojevića i mene. Sledeće godine urednik mi je postao Nebojša Đukelić. Radila sam žive emisije, a u jednoj mi je samo uveo gosta iznenađenja. Kad sam ugledala Miloša Formana, htela sam da padnem sa stolice. Bio je to moj omiljeni reditelj svih vremena.

Tanja Peternek, ATAImages/Stefan Tomašević

Porodica

Sa druge strane, pre nego što je rodila ćerku Tamaru, radila je do samog termina.

- Na Trećem kanalu sam vodila program do termina za porođaj. Te 1992. bile su studentske demonstracije. Kao trudnica sam volela kokice i šetnju. Aleksa i ja smo svako veče prolazili pored Filozofskog fakulteta, kupovali kokice, pozdravili studente, prošetali kroz Knez i trudnica se vraćala na spavanje. Pošto je Tamara odlučila da prolongira rođenje, porodila sam se tri nedelje kasnije. Kada sam došla u porodilište, stažistkinja u Gradskoj bolnici se zaprepastila i rekla da su studenti svako veče tipovali hoću li se pojaviti ili sam otišla na porođaj, a ja sam čak sačekala da se demonstracije završe i da ona dođe na stažiranje - pamti Tanja.

Posle smrti majke, pak, uspela je da se „vrati na noge uz kafu protiv tuge".

„Plakala sam i čekala..."

- Mama je otišla iznenada i imam utisak da se nismo pozdravile iako smo celog života živele zajedno. To nisam mogla da prihvatim, ali sam shvatila kao zadatak da moram da je ispratim onako kako je želela. Sa puno žutih ruža i žutog cveća koje je volela... Ostalo je da se naviknem da živim s tim nedostajanjem. Kad uđem u prodavnicu, uhvatim se za keks koji je mama volela, a onda shvatim da nemam kome da ga kupim. Bolelo je kao da me neko šutne u stomak, a kad to osetim, čučnem. Jednom sam se takva našla u nekom kafiću. Plakala, sedela i čekala da se tuga spusti. Prišla mi je neka žena, za koju sada znam da se zove Ana i pitala da li može da mi donese kafu protiv tuge. Svakog dana sam odlazila tu i Ana je samo donosila kafu. Posle smo počele da pričamo. Ana je sad na porodiljskom jer je uz dečake blizance dobila i devojčicu, a meni je ostala kao simbol toga da se život nastavlja i da se produžava kroz nove ljude koje upoznaješ, kroz novu decu koja se rađaju, a da ti ostaješ da živiš kao nastavak života onog ko te je rodio, ali tuga ostaje i naučiš da živiš s njom - zaključila je bila Tanja za pomenute medije.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi