Nedelja usred srede: Oluja, Srbi je oplakuju, Hrvati slave, Balkan bez granica, Šmit zamenio Incka

Srbija plače na 26. godišnjicu akcije “Oluja” koja je proterala 250.000 Srba sa svojih ognjišta, a na hiljade je stradalo. Hrvatska istovremeno, slavi.

U nameri da nas istorija ne sputava, već da premostimo razlike, tri lidera su potpisala sporazum i nastao je “Otvoreni Balkan”.

A na mesto Valentina Incka, u Sarajevo je stigao Kristijan Šmit, a region čeka da vidi šta će uraditi sa “vrućim krompirom” koji mu je u nasleđe predao prethodnik.

Oluja – najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata

Na današnji dan 1995. godine počela je akcija “Oluja”, koja predstavlja najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. Zločinačka akcija trajala je do 7. avgusta 1995. godine, a tom prilikom hrvatske snage ubile su najmanje 1.800 i proterale 250.000 Srba, posle čega su uspostavile kontrolu nad teritorijom Republike Srpske Krajine. Napad je počeo rano ujutro 4. avgusta, a dan kasnije hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno teško i nasumično granatiran Knin. Otpor vojske RSK slomljen je brzo, operacija je zvanično trajala četiri dana, a završila se padom Republike Srpske Krajine.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je operaciju „Oluja“ u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat, sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj. Međutim, u drugostepenoj presudi su takve tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni usled političkih pritisaka na porotu, čime je napravljen međunarodni presedan i izgrugivanje pravdi i žrtvama.

pročitajte još

“Sedam dana nisam jeo, od gorčine ni glad nisam osećao”: Potresno svedočenje Srbina proteranog u “Oluji”

U zemunskom naselju Busije danas se obeležava Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji “Oluja”, a predsednik Aleksandar Vučić pozvao je sve građane koji žele da prisustvuju da dođu na obeležavanje.

U isto vreme, u Hrvatskoj je svečano obeležena 26. godišnjica vojne operacije “Oluja”. Za naše komšije to je “Dan pobede i domovinske zahvalnosti” i “Dan hrvatskih branitelja”.

Centralna svečanost je na stadionu fudbalskog kluba “Dinara” u Kninu. Najavljeno je učešće predsednika vlade Andreja Plenkovića i ostalih članova vlade, ali na toj manifestaciji ove godine neće biti predstavnika srpske nacionalne manjine.

Otvoreni Balkan

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije Zoran Zaev i Edi Rama potpisali su u Skoplju na regionalnom ekonomskom forumu u okviru inicijative Mini Šengen, tri dokumeta koja će olakšati trgovinu u regionu i omogućiti jedinstveno tržište rada, ali i međusobnu pomoć u vanrednim situacijama. Na ovom forumu obelodanjeno je i da je novo ime regionalne inicijative – Open Balkan ili Otvoreni Balkan.

Inicijativu je podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Austrije, kao i zemlje članice Višegradske grupe, koju čine Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka.

Privrednici su podržali inicijativu, a najviše su se interesovali za uklanjanje barijera na granicama i uspostavljanje jedinstvenog tržista radne snage.

I ugledni časopis Fajnenšel tajms piše da se lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije, dok čekaju da ih Brisel primi u svoje okrilje, negodujući zbog sporog tempa proširenja EU, zalažu za međusobno otvaranje granica za putovanja i poslove.

Predsednik Srbije ocenio je da je inicijativa važna za budućnost građana i da je u interesu regiona, jer je zasnovana na principima slobodnog protoka roba, kapitala, usluga i ljudi.

Premijer Albanije Edi Rama uporedio je saradnju sa Briselom sa delom Semjuela Beketa “Čekajući Godoa”, u kojem se dva muškarca upuštaju u niz besmislenih razgovora, dok iščekuju dolazak nekoga ko nikako ne dolazi.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izrazio je frustraciju što “EU ne ispunjava svoja obećanja”, dodajući da “Skoplje treba da ubrza praktične koristi za njene državljane”.

Preminuo Miroslav Lazanski – Odlazak novinara, pisca, ambasadora

Ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski iznenada je preminuo u 71. godini, potvrđeno je za 24sedam u Ministarstvu spoljnih poslova. Lazanski je preminuo u svom domu u Beogradu. Ambasador Srbije u Rusiji preminuo je od posledica srčanog udara.

Kao novinar, pisao je za zagrebačke listove “Polet”, “Vjesnik”, “Danas” i “Start”. U februaru 1991. preselio se u Beograd i počeo da piše za dnevni list “Politika”. Osim toga, pisao je i za listove “Politika ekspres”, NIN, “Večernje novosti”, zagrebački “Start”, “Katimerini”, “Diamond weekly” i “Securitarian”. Napisao je deset knjiga i autor je desetak televizijskih serijala. Ukazom predsednika Republike Srbije imenovan je za ambasadora Srbije u Ruskoj Federaciji 7. juna 2019. godine.

pročitajte još

Ko je bio Miroslav Lazanski? Izveštač iz ratova širom sveta, pisac, kolumnista, ambasador Srbije…

Krivična prijava protiv predsednika da bi se utvrdila istina

Potpredsednik Srpske narodne stranke (SNS) Miloš Vučević podneo je krivičnu prijavu protiv lidera te partije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića povodom optužbi kriminalnog klana Veljka Belivuka i njegovih saradnika. Vučević je krivičnu prijavu podneo kako bi građani i u sudskom postupku jasno videli sve dokaze, kao i ko laže i zašto to čini.

– Dokazi koje smo priložili su vrlo jasni. Naveli smo sve medije koji su proteklih dana pisali. Ja verujem u pravosudni sistem naše države, rekao je Vučević, i dodao da će na taj način biti otkriveno sve o klanu Belivuk-Miljković.

Republičko javno tužilaštvo uputilo je krivičnu prijavu protiv predsednika Aleksandra Vučića i Ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Dogovori prethode izborima

Izbori na svim nivoima biće održani na proleće. Tačan datum još nije utvrđen, ali prema slovu zakona, na birališta ćemo u periodu od 20. marta do 3. aprila. Konačna odluka da li će se na glasanje za različite nivoe vlasti ići u jednom danu još nije doneta.

Do tada se obavlja međustranački dijalog kako bi se došlo do prihvatljivog rešenja za sve.

U razgovorima vlasti i opozicije bez prisustva stranaca učestvuju Srpski pokret Dveri, Demokratska stranka Srbije, POKS, Dosta je bilo, Zavetnici, Srpska radikalna stranka, Zdrava Srbija. Sledeća runda međustranačkog dijaloga uz posredovanje evroparlamentaraca trebalo bi da bude održana 17. septembra, do kada sve strane treba da dostave prigovore na nacrt sporazuma, koji će evroparlamentarci dostaviti do kraja avgusta.

Zagorka Dolovac položila zakletvu

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac položila je zakletvu pred poslanicima u Skupštini Srbije.

Novi-stari tužilac u obraćanju u parlamentu je rekla da je javno tužilaštvo izloženo do sada nezabeleženom pristisku i pretnjama i vrlo često i uvredama.

Novi šestogodišnji mandat počinje u januaru 2022. godine.

Šmit zamenio Incka

Novoimenovani visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit doputovao je u Bosnu i Hercegovinu. On na toj funkciji menja prethodnika Valentina Incka koji je u amanet ostavio sporni zakon o Srebrenici.

Republika Srpska protivi se nametnutom zakonu te je donela odluku da neće učestvovati u radu i odlučivanju državnih institucija u BiH, odnosno u Parlamentu BiH, Savetu ministara i Predsedništvu BiH.

I sa druge strane postoje različiti stavovi. Dok ambasada SAD u BiH poručuje da u potpunosti podržava suštinsku ulogu i mandat Kancelarije visokog predstavnika u BiH, ambasada Rusije u Sarajevu saopštila je, povodom dolaska Kristijana Šmita, da je OHR kočnica razvojnog puta BiH i insistiraju na njegovom hitnom gašenju.

Nakon zvaničnog preuzimanja dužnosti, novi visoki predstavnik u BIH Kristijan Šmit zahvalio je prethodniku Valentinu Incku na tome što je zakonski zabranio negiranje genocida, ali je poručio da dolazi kao prijatelj.

Unesko štiti svetinje na Kosovu

Komitet za svetsku baštinu Uneska jednoglasno je doneo odluku o zadržavanju srpskog kulturnog dobra, srednjevekovnih spomenika na Kosovu i Metohiji, na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti, izjavila je ambasadorka Srbije pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili.

Odluka je doneta na produženom 44. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu.

Srednjevekovni srpski spomenici na Kosovu koji se nalaze na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti su manastir Visoki Dečani, od 2004. godine, kao i Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu od 2006. godine. Kosovske vlasti pokušavaju da srpske spomenike pripišu kao deo “kosovskog kulturnog identiteta”.

Etilen-oksid u sladoledima, povučeni iz prodaje

Srpsko tržište potresla je i vest da će iz prodaje biti povučeni sladoledi, koji nisu bezbedni za upotrebu, potvrđeno je za 24sedam u Upravi za veterinu. Reč je o sladoledu koji je uvezen iz EU poput “M&M”, “snikersa” i “tviksa”. U pitanju su proizvodi uvezeni iz Francuske u više zemalja EU, a uvoznik za Srbiju je “Mars Balkan”. Inače, za samo nekoliko dana, i iz prodavnica u Hrvatskoj, povučeno je nekoliko vrsta proizvoda zbog spornog pesticida, i ovo je donekle epilog te priče. Takođe, i sa tržišta Bosne i Hercegovine povlače se iz prodaje različite serije sladoleda “snikers”, “tviks”, “baunti” i M&M zbog utvrđenog prisustva pesticida, kao i smrznuti proizvod “oslić bez glave i repa hubsi” zbog parazita, saopštila je Agencija za bezbednost hrane BiH.

U sladoledima je utvrđeno prisustvo etilen-oksida u aditivu koji je korišćen u proizvodnji.

Delta soj se širi kao varičele

Delta soj koronavirusa prenosi se istom brzinom kao varičele, jedne od najzaraznijih dečjih bolesti (boginje), pokazalo je novo otkriće američkih naučnika Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), a 24sedam otkriva šta piše u tom dokumentu.

Globalna krovna organizacija, koju sluša čitav svet – CDC, u svom internom dokumentu je navela da delta varijanta koronavirusa, koja je dominantna i u Srbiji, izaziva ozbiljnije bolesti i širi se lako, gotovo istom brzinom kao i ovčije boginje. Prema navodima istog izvora, svaka osoba zaražena delta sojem može da inficira još osam ili devet drugih ljudi.

Poređenja radi, prvobitna varijanta kovida bila je prenosiva otprilike kao i obična prehlada, pri čemu je svaka zaražena osoba u proseku prenosila virus na još dve osobe.

Srbija je trenutno na koti šest

Sportisti ne prestaju sa uspesima, iako nije baš sve onako kako smo želeli ili očekivali.

Ivana Španović nije uspela da skoči do medalje na drugim olimpijskim igrama zaredom, bila je četvrta, što je da se razumemo sjajan rezultat, ali je broj medalja ipak uvećan.

Srbija je trenutno na koti šest pošto su strelac Milenko Sebić i rvač Zurabi Datunašvili osvojili bronze u Tokiju. Ne znamo da li je to to što se odličja tiče, ali posle četvrtfinalnih mečeva odbojkašica, košarkašica i vaterpolista možemo ponovo da želimo i očekujemo još po neku medalju.

pročitajte još

Nedelja usred srede: Srpska na nogama zbog Inckovog zakona, novi napadi na Kosovu, Srbija do Tokija

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi