Zastani. Pročitaj ovo: Niste dužni da se potrošite do kraja da biste dokazali da vam je stalo

Postoji granica posle koje požrtvovanost više ne gradi ono za šta se borimo, već polako uništava onoga ko tu borbu nosi.

„Briga o sebi nije ugađanje sebi, već samoodržanje — a to je čin političke borbe.“

— Odri Lord, „Bljesak svetlosti“ (A Burst of Light), 1988.

 

Žena koja o čuvanju sebe nije govorila iz udobnosti

Odri Lord bila je američka pesnikinja, esejistkinja, profesorka i aktivistkinja. Sebe je opisivala kao crnu ženu, lezbejku, majku, ratnicu i pesnikinju — ne dopuštajući da jedan deo njenog identiteta izbriše sve ostale.

Pisala je o rasizmu, položaju žena, seksualnosti, majčinstvu, bolesti i ćutanju koje čoveka ne štiti, već ga često ostavlja samog pred nepravdom. Njena dela nisu odvajala privatni život od sveta u kojem se taj život odvija.

Krajem sedamdesetih dijagnostikovan joj je rak dojke i podvrgnuta je mastektomiji. O bolesti, strahu i odbijanju da sopstveno telo posmatra kao poraz pisala je u „Dnevnicima raka“. Nekoliko godina kasnije suočila se i sa rakom jetre.

Zbirka „Bljesak svetlosti“, objavljena 1988, sadrži zapise nastale tokom prve tri godine njenog života sa tom dijagnozom. U njima Lord ne piše samo o medicinskim odlukama. Beleži putovanja, predavanja, politički rad, susrete sa drugim ženama i napor da nastavi da stvara dok joj telo jasno saopštava da njegove mogućnosti nisu beskonačne. Kontekst knjige i autentičan tekst citata potvrđeni su u bibliografskom prikazu izdanja „A Burst of Light“, dok je njeno iskustvo sa rakom dojke dokumentovano u biografiji Fondacije za poeziju.

Neposredno pre čuvene rečenice, Lord razmišlja o posledicama prekomernog naprezanja. Morala je, piše, da nauči razliku između širenja sopstvenih mogućnosti i trošenja preko granice izdržljivosti.

Potom dolazi rečenica:

“Caring for myself is not self-indulgence, it is self-preservation, and that is an act of political warfare.”

Danas se ovaj citat često stavlja uz fotografije mirisnih sveća, putovanja i skupih kozmetičkih rituala. Ali Lord nije pisala o potrošačkom „ugađanju sebi“. Pisala je kao teško bolesna crna žena koja je decenijama ulagala snagu u književnost, obrazovanje i društvenu borbu.

Za nju briga o sebi nije bila bekstvo od odgovornosti. Bila je odbijanje da dopusti da je bolest, nepravda ili sopstveno prekomerno davanje potpuno potroše. Savremena stručna tumačenja njenog dela zato naglašavaju da je njena ideja brige o sebi bila zasnovana na preživljavanju, solidarnosti i očuvanju sposobnosti da se živi i deluje — a ne na povlačenju iz sveta. Akademska analiza u časopisu „Feminist Theory“

Ogledalo za današnjeg čitaoca

Mnogi ljudi sopstvenu vrednost mere količinom tereta koji mogu da podnesu.

Dobar radnik ostaje duže. Dobar roditelj nikada nije umoran. Dobar prijatelj uvek se javlja. Odgovoran čovek rešava probleme bez žalbe, a snažan čovek ne traži pomoć.

Tako nas uče da je iscrpljenost dokaz da smo se dovoljno trudili.

Odgovaramo na poruke kada bismo morali da spavamo. Prihvatamo još jedan zadatak jer ne želimo da razočaramo druge. Slušamo tuđe probleme dok svoje guramo u stranu. Odlazimo na posao bolesni, odlažemo pregled, preskačemo ručak i uveravamo sebe da ćemo se odmoriti kada prođe gužva.

Ali gužva retko prolazi sama. Samo menja ime.

Jedan rok postane drugi. Jedna porodična obaveza ustupi mesto sledećoj. Čovek se navikne na umor toliko da ga više i ne prepoznaje kao upozorenje, već kao svoje prirodno stanje.

Najopasniji trenutak nije uvek onaj u kojem više ne možemo. Ponekad je to trenutak u kojem možemo još malo — pa zato ponovo pređemo sopstvenu granicu.

Briga o sebi ne znači da se svaka obaveza odbaci čim postane neprijatna. Ne znači ni da se sopstvene želje uvek stave ispred potreba drugih. Život zahteva napor, odricanje i dane kada moramo da uradimo više nego što nam prija.

Ali postoji razlika između privremene žrtve koja ima smisla i načina života u kojem čovek stalno sebe ostavlja za kraj.

Ta razlika se vidi u jednostavnim pitanjima.

Kada ste poslednji put odbili obavezu za koju zaista niste imali snage? Kada ste zatražili pomoć pre nego što ste došli do ivice? Da li odmor prihvatate kao ljudsku potrebu ili ga sebi dozvoljavate tek kada ste „zaslužili“ da stanete?

Ponekad je briga o sebi zakazan pregled. Isključen telefon. Ručak pojeden sedeći. Razgovor sa stručnom osobom. Jasno „ne“ tamo gde smo godinama govorili „može“. Ponekad je to priznanje da više ne možemo sami.

A ponekad znači da i drugima omogućimo da zastanu. Da ne slavimo čoveka samo zato što sve stiže. Da primetimo kolegu koji predugo nosi previše. Da ne očekujemo od najpouzdanijih ljudi da baš zato zauvek budu bez odmora.

Jer često najviše opteretimo upravo one koji se najmanje žale.

Završna misao

Ne morate prvo da se slomite da biste dobili pravo da predahnete.

Vaša vrednost se ne meri time koliko dugo možete da zanemarujete sopstvene potrebe. Ljudi i ciljevi do kojih vam je stalo ne dobijaju mnogo ako im na kraju ostavite samo iscrpljenu verziju sebe.

Briga o sebi nije suprotnost odgovornosti. Ona je deo odgovornosti.

Ne čuvajte sebe tek kada završite sve drugo. Bez vas, ni sve to drugo neće dugo imati ko da nosi.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi