Glasno i uporno hrkanje nije bezazleno: Lekari upozoravaju na ozbiljne rizike

Mnogi hrkanje doživljavaju kao bezopasnu naviku koja najviše smeta partneru. Međutim, stručnjaci ističu da konstantno i glasno hrkanje može biti prvi znak ozbiljnog poremećaja – opstruktivne apneje u snu.

Reč je o stanju kod kog tokom spavanja dolazi do ponovljenih prekida disanja. Osim što narušava kvalitet sna, apneja može imati ozbiljne posledice po zdravlje, ali i po radnu sposobnost.

Problem koji košta milijarde

Prema istraživanju stručnjaka iz Velike Britanije i SAD, opstruktivna apneja u snu (OSA) ima i značajan ekonomski uticaj. Analiza podataka iz 2021. pokazala je da oko sedam odsto radno sposobnih osoba uzrasta od 18 do 64 godine u Velikoj Britaniji ispunjava kriterijume za ovaj poremećaj.

Procene govore da gubici zbog smanjene produktivnosti i izostanaka sa posla dostižu čak 4,22 milijarde funti godišnje, odnosno oko 1.840 funti po zaposlenom. Zbog toga stručnjaci predlažu i preventivne provere u okviru radnih kolektiva, jer rana dijagnoza i terapija mogu značajno smanjiti i zdravstvene i finansijske posledice.

Pexels

Kako nastaje hrkanje?

Opstruktivna apneja podrazumeva ponavljane epizode suženja ili potpunog zatvaranja disajnih puteva tokom sna. Glasno hrkanje je jedan od glavnih simptoma.

Specijalisti navode tri ključna faktora koji doprinose problemu:

• Anatomija – sužen nosni prolaz, zadnji deo grla ili koren jezika povećavaju otpor vazduha tokom disanja.
• Životne navike – višak kilograma i konzumiranje alkohola dodatno opuštaju mišiće gornjih disajnih puteva.
• Fiziologija – kod nekih osoba mišići jezika i nepca tokom sna se previše opuste, što dovodi do delimične ili potpune blokade disanja.

Posebno zabrinjavaju tzv. „crvene zastavice“: gušenje u snu, naglo hvatanje vazduha ili primetne pauze u disanju. Ako partner primeti ovakve epizode – to je jasan signal da je potrebno obratiti se lekaru.

Profimedia

Posledice koje ne treba ignorisati

Jedan od najčešćih simptoma je izražena dnevna pospanost. Osobe sa apnejom često se bude umorne, imaju problem sa koncentracijom, pamćenjem i raspoloženjem.

Nelečena apneja povezuje se sa povećanim rizikom od:

• srčanog i moždanog udara
• povišenog krvnog pritiska
• dijabetesa
• kognitivnog opadanja

Stručnjaci upozoravaju i na uticaj na mentalno zdravlje. Dugotrajan, nekvalitetan san može doprineti razvoju depresije, a procene pokazuju da oko 20 odsto obolelih od apneje ima simptome depresivnog poremećaja.

Freepik

Kako se leči?

Terapija najčešće počinje promenom životnih navika:

•  smanjenje telesne težine
•  ograničavanje alkohola
•  redovna fizička aktivnost

Jedna od najefikasnijih metoda je CPAP terapija, aparat koji tokom noći kroz masku dovodi vazduh pod blagim pritiskom i tako održava disajne puteve otvorenim.

U težim slučajevima primenjuju se hirurške metode ili savremeni implantati koji stimulišu nerve odgovorne za pomeranje jezika, čime se sprečava zatvaranje disajnog puta.

Ako hrkanje postaje glasno, uporno i praćeno pauzama u disanju, to nije nešto što treba ignorisati. Pravovremena dijagnoza može sprečiti ozbiljne komplikacije, od kardiovaskularnih problema do hroničnog umora koji utiče na svaki segment života.

Kvalitetan san nije luksuz, već osnov zdravlja, piše Tportal. 

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi