Misterija stara milijardama godina: Naučnici pronašli tragove nestalog sveta (VIDEO)

Naša planeta tokom milijardi godina neprestano je bila meta sudara sa asteroidima i meteoritima koji su stizali iz različitih delova Sunčevog sistema. Zahvaljujući njima naučnici danas imaju priliku da proučavaju materijal star gotovo koliko i samo Sunce. Svaki novi pronađeni meteorit može da pruži dragocene informacije o tome kako su nastajale planete, kako su izgledali prvi nebeski objekti i kakvi su procesi oblikovali svemir kakav danas poznajemo.

Među desetinama hiljada do sada otkrivenih meteorita posebno mesto zauzima jedna izuzetno retka grupa stena iz svemira poznata pod nazivom angriti. Iako čine tek mali deo svih pronađenih meteorita, istraživači veruju da upravo oni mogu da kriju dokaze o postojanju drevnog nebeskog tela koje je davno nestalo. Novo istraživanje dodatno je podgrejalo teoriju da su ovi meteoriti zapravo ostaci izgubljene protoplanete koja je nekada kružila oko Sunca.

Retki meteoriti privukli pažnju naučnika

Angriti spadaju među najstarije poznate stene u Sunčevom sistemu. Njihova posebnost ogleda se u neobičnom hemijskom sastavu, pre svega u veoma maloj količini silicijum-dioksida, sastojka koji se u velikim količinama nalazi u većini asteroida i stenovitih planeta.

Zbog svoje retkosti, ovi meteoriti godinama predstavljaju predmet interesovanja istraživača širom sveta. Od ukupnog broja poznatih meteorita, angriti čine svega mali procenat, zbog čega svaki novi primerak pruža priliku za dodatna saznanja o najranijim fazama razvoja Sunčevog sistema.

Posebnu pažnju privukao je meteorit označen kao NWA 12774, koji je pronađen 2019. godine u saharskoj pustinji. Naučnici smatraju da bi upravo ovaj svemirski kamen mogao da pruži do sada najubedljivije dokaze o postojanju davno nestalog sveta.

Pixabay

Tragovi izgubljene protoplanete

Rezultati najnovije analize ukazuju na mogućnost da je matično telo ovog meteorita bila velika protoplaneta, odnosno objekat koji je mogao predstavljati jednu od ranih faza formiranja planete. Prema procenama istraživača, ona je mogla biti veličine Meseca ili čak dostići značajan deo veličine Marsa.

Pretpostavlja se da je ovo nebesko telo kružilo oko Sunca pre više milijardi godina, sve dok nije došlo do snažnog sudara sa drugim objektom. Posledica tog događaja bilo je potpuno razaranje protoplanete i rasipanje njenih delova širom Sunčevog sistema.

Tokom ogromnog vremenskog perioda pojedini fragmenti nastavili su svoje putovanje svemirom, da bi na kraju završili na Zemlji u obliku meteorita koje danas proučavamo. Upravo zbog toga naučnici smatraju da angriti predstavljaju svojevrsne vremenske kapsule iz perioda nastanka planeta.

Neobičan mineral otkriva dramatičnu prošlost

Jedan od najzanimljivijih detalja vezanih za meteorit NWA 12774 jeste prisustvo minerala klinopiroksena, koji se može pronaći i u Zemljinoj kori. Međutim, ono što je privuklo pažnju istraživača jeste njegova neuobičajeno visoka koncentracija aluminijuma.

Takav sastav ukazuje na to da je mineral nastao pod izuzetno visokim pritiscima. Prema mišljenju stručnjaka, uslovi potrebni za njegovo formiranje teško bi mogli da postoje unutar manjih asteroida, što dodatno podržava teoriju da je matično telo bilo mnogo veće.

Istraživači navode da bi veličina tog drevnog objekta mogla da bude najmanje hiljadu kilometara u radijusu. Neke procene čak sugerišu da je mogao biti približnih dimenzija kao Mesec, što ga svrstava među najveće objekte čiji su ostaci ikada identifikovani kroz meteorite pronađene na Zemlji.

 

 

Delovi davno uništenog sveta

Dodatne tragove pruža i izgled samog meteorita. Njegove karakteristične oštre ivice ukazuju da se formirao blizu površine matičnog tela, što navodi istraživače na zaključak da je protoplaneta možda bila čak i veća nego što se prvobitno pretpostavljalo.

Autor istraživanja, petrolog Aron Bel sa Univerziteta Kolorado, istakao je da je fascinantno pomisliti da je nekada postojao svet ovakvih razmera, za koji danas znamo samo zahvaljujući nekoliko fragmenata koji su slučajno dospeli na Zemlju.

Iako sudbina ove drevne protoplanete i dalje ostaje misterija, naučnici ne isključuju mogućnost da su njeni delovi tokom milijardi godina postali sastavni deo drugih planeta. Među njima bi mogla biti i sama Zemlja, što znači da tragovi izgubljenog sveta možda i danas postoje mnogo bliže nego što možemo da zamislimo.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi