Vlasnici često ne primete na vreme: Ovu povredu na repu ljubimca nikako ne smete da ignorišete

Mahanje repom jedan je od najprepoznatljivijih znakova pseće sreće, uzbuđenja i prijateljskog raspoloženja. Ipak, upravo taj pokret, koji vlasnici najčešće povezuju sa radošću, kod pojedinih pasa može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. U veterinarskoj medicini ovo stanje poznato je kao sindrom srećnog repa, bolna povreda koja nastaje kada pas usled snažnog mahanja repom neprestano udara o zidove, nameštaj ili druge tvrde površine.

Najugroženiji su veliki psi sa dugim i tankim repovima, kratkom dlakom i snažnom muskulaturom. Kada se uzbude, njihov rep dostiže veliku brzinu i silinu zamaha, pa u skučenom prostoru dolazi do ponavljanih udaraca. Zbog tanke kože i malog sloja tkiva na vrhu repa, vrlo brzo nastaju rane koje teško zarastaju, jer pas nastavlja da maše repom i tako iznova otvara povredu.

Pexels

Kako nastaje sindrom srećnog repa?

Ovaj problem najčešće se javlja kod rasa poput doga, pit bula, labradora, hrta, pointera i boksera. Zajednička karakteristika ovih pasa jeste snažan zamah repa, ali i nedostatak guste dlake koja bi ublažila udarce o čvrste predmete.

Prvi znak da nešto nije u redu vlasnici često primete po tragovima krvi na zidovima, vratima ili nameštaju. Rana na vrhu repa ponovo prokrvari svaki put kada se pas obraduje, dok se na tom mestu postepeno gubi dlaka, a koža postaje crvena, oguljena ili se stvaraju čirevi.

Povređeni psi često ližu ili grizu rep zbog bola i iritacije, a mogu postati i nervozniji ili izbegavati dodir u predelu zadnjeg dela tela, jer im povreda izaziva veliku osetljivost.

Pexels

Lečenje je često dugotrajno

Lečenje ovog sindroma predstavlja izazov čak i za iskusne veterinare. Rep je stalno u pokretu, bogato je prokrvljen i zbog toga zavoji teško ostaju na mestu, pa se rana lako ponovo otvara.

U blažim slučajevima primenjuje se redovno čišćenje rane, antibiotske masti ili oralni antibiotici kako bi se sprečile infekcije. Koriste se posebne tehnike previjanja koje omogućavaju da se rep što bolje zaštiti i imobilizuje, dok zaštitni okovratnik sprečava psa da skine zavoj.

U pojedinim situacijama veterinar može preporučiti i blage sedative ili lekove koji smanjuju uzbuđenje, kako bi se ograničilo mahanje repom dok povreda ne zaraste. Ako takav pristup ne daje rezultate ili dođe do odumiranja tkiva, jedino trajno rešenje može biti delimična ili potpuna amputacija repa.

Pexels

Prevencija je najbolja zaštita

Iako amputacija zvuči drastično, ona uklanja izvor hroničnog bola i ponavljanih infekcija, a većina pasa nakon oporavka nastavlja da vodi potpuno normalan i aktivan život.

Mnogo je važnije sprečiti nastanak ovog problema. Stručnjaci savetuju da vlasnici pri dolasku kući ne podstiču dodatno uzbuđenje psa, već da ga smirenim glasom umire pre nego što ga pozdrave. Takođe, poželjno je izbegavati boravak ljubimca u uskim hodnicima ili malim prostorijama u kojima rep lako udara o tvrde površine.

Na prvi znak crvenila, gubitka dlake ili manje rane na vrhu repa potrebno je što pre potražiti savet veterinara. Pravovremena reakcija može sprečiti razvoj ozbiljne povrede i dugotrajno, komplikovano lečenje.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi