Abdulrazak Gurna, dobitnik Nobela za književnost: Evropa bi trebalo da dočeka migrante sa saosećanjem, a ne bodljikavom žicom

Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, pisac Abdulrazak Gurna, izjavio je da je predivno biti nagrađen i da je počastvovan što mu je dodeljena nagrada koju su pre njega dobili vrsni pisci.

- Mislim da je to predivno. Zahvalan sam Švedskoj akademiji što je nagradila mene i moje delo - rekao je Gurna u izjavi za Rojters.

U obrazloženju Švedske akademije kaže se da je Gurni nagrada dodeljena za "beskompromisan i saosećajan prikaz uticaja kolonijalizma i sudbine izbeglica u ponoru između kultura i kontinenata".

- To je sjajno - to je tako velika nagrada i toliko je dug spisak divnih pisaca, još nisam svestan svega - rekao je on i dodao da je bio jako iznenađen nagradom, da je mislio da ga zovu prodavci iz kol centra kada je dobio poziv iz Stokholma. Srećom, tanzanijskog romanopisca ubedili su da ne prekida vezu.

Profimedia

Gurna, koji se u svojim knjigama bavio uticajem imperijalizma na pojedince, poetski je govorio o iskustvu migriranja, ostavljanju porodice i delu života kroz početke u novom društvu u kojem se uvek, delom oseća kao stranac, piše Rojters, a prenosi Tanjug.

Nobelovac smatra da se britanska vlada loše odnosi prema tražiocima azila.

- Čini se da se trenutno vlada prilično loše odnosi prema tražocima azila ili osobama koje traže dozvolu za boravak u zemlji - rekao je 73-godišnji Gurna.

Bregzit je, kako navodi nobelovac, ukazao na "određenu pakost" jer se iza glasa za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije skriva narativ o neevropskim migrantima.

Gurna, koji je rođen u Zanzibaru, istakao je da migranti ne dolaze bez ičega i da žele da rade.

- Čini se da su oni jako iznenađeni da ljudi iz raznih mesta žele da dođu u prosperitetnu zemlju. Zašto su iznenađeni? Ko ne bi došao u prosperitetniju zemlju? Postoji određena vrsta pakosti u tom odgovoru - poručio je on.

Profimedia

Nobelovac je izrazio divljenje prema odlučnosti i hrabrosti ljudi koji su se toliko udaljili od svojih domova kako bi pronašli nov život.

- Milioni Evropljana tokom vekova su napuštali svoje domove upravo zbog tog razloga i činili invazije po svetu - dodao je.

Drugo je pitanje, kazao je, zašto su ljudi osetili potrebu da krenu na tako opasno putovanje u nov život. Evropa bi, smatra on, trebalo da promisli o svom pristupu prema migracijama.

- Sa većim saosećanjem umesto s bodljikavom žicom - istakao je Gurna.

Ipak, on napominje da se ne zalaže za potpuno slobodne migracije, ali ističe da ne bi trebalo da postoji antagonistički prikaz migranata.

Abdulrazak Gurna/Profimedia

Gurna je nepoznat čitalačkoj publici u Srbiji, nikada nije prevođen kod nas, ali će od sada sigurno biti. 

Abdulrazak Gurna je od 1980. do 1982. predavao na Univerzitetu Kano u Nigeriji, da bi se zatim preselio na Univeritet u Kentu gde je doktorirao. Sada je profesor i direktor tamošnjih postdiplomskih studija u okviru Katedre za engleski jezik.

Njegov glavni akademski interes je postkolonijalno pisanje i diskursi povezani sa kolonijalizmom, pogotovo kada su odnose na Afriku, Karibe i Indiju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi