Perl Bak: Bolan razlog zbog kog je počela da piše

26.06.2021

14:01 >> 14:39

0

Autor: Dejan Ćirić

Osim Nobela i Pulicera dobila je preko tri stotine nagrada za humanitarni rad na poboljšanju rasnih odnosa u svetu

Perl Bak: Bolan razlog zbog kog je počela da piše
Perl Bak Profimedia/Pixabay

Perl Bak je bila čuvena američka književnica i prva Amerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost, 1938 godine.

Njen život nije bio ništa manje uzbudljiv od njenih romana. Rođena je na današnji dan, 26. juna 1892. godine, u Zapadnoj Virdžiniji, u Americi. Roditelji su joj bili prezviterski misionari, tako da je veliki deo svog detinjstva a i kasnijeg života provela u Kini, gde su je odveli kada je imala samo pet meseci. Njena ambiciozna majka, u želji da devojčica upozna obe kulture, pre podne je plaćala kineskog učitelja, a popodne je ćerku podučavala engleskom jeziku, tako da je Perl prvo savladala kineski. Slavna književnica se prisećala da se nikada nije osećala drugačije od kineske dece, a malo je poznato da je imala i kinesko ime koje je glasilo Saj Džendžu. Tek sa 15 godina pohađa školu u Šangaju. Kasnije je sticala obrazovanje u Evropi i Americi i bila predavač na mnogobrojnim univerzitetima.

Perl Bak/Profimedia

U Kini je provela najveći deo života, više od 40 godina, i pored čestog progona stranaca, zbog čega je njena porodica bila prinuđena da beži i skriva se. Tamo se i udala za Džona Losinga Baka 1917. godine, profesora Univerziteta na kojem je i sama predavala, čije je prezime zadržala i posle razvoda 1935. Od 1921. do 1934. oni su uglavnom živeli u Nankingu, gde je njen suprug predavao teoriju poljoprivrede. Bak je povremeno predavala englesku književnost na više univerziteta u gradu, iako je većinu svog vremena provodila brinući se o mentalno zaostaloj ćerki i iznemoglim roditeljima.

Počela je da piše zbog finansijskih problema u porodici i kako bi finansirala specijalnu školu za svoju ćerku.

Ipak, kineske vlasti nisu podržale svog najvećeg ambasadora. Posle pobede komunista u Kini 1949, naglo su zahladneli odnosi između Amerike i azijske sile. U nemom političkom obračunu žrtva je bila umetnica. Zabranjeno joj je da dođe u zemlju koja je od nje stvorila pisca, i u kojoj su grobovi njenih roditelja, braće i sestara. Do pred samu smrt pokušavala je da dobije dozvolu da poseti Kinu. Svaki put je odbijena.

Perl Bak/Profimedia

Tek krajem osamdesetih, otvaranjem Kine prema svetu, vlasti su priznale da dela Perl Bak imaju i komercijalnu i literarnu vrednost. Opet su Kinezi imali koristi od, tada već pokojne, spisateljice. Turisti su pohrlili da vide kuće u kojima je živela i ulice kojima su šetale njene mudre junakinje poput Olan ili Dunjinog cveta.

Perl Bak nije doživela da joj nova Kina oda priznanje i zahvalnost, iako niko nije više od nje pisao o dalekoj, i ostatku sveta gotovo nepoznatoj zemlji. Misleći na kineskom, prevodeći na engleski, stvorila je skoro 150 romana, drama, eseja, priča za decu i odrasle, poeziju… Sve njene knjige su postajale bestseleri.

Svojim prvim romanom „Istočni vetar, zapadni vetar“ (1929), zauzima značajno mesto na mapi svetske književnosti, dok je njeno najpoznatije delo roman „Dobra zemlja“ (1931), za koji je nagrađena Pulicerovom nagradom. Ova saga o porodici kineskih farmera koja se bori da preživi je bila najprodavanija knjiga u SAD 1931. i 1932. godine. Po ovom romanu napravljena je predstava na Brodveju, a zatim je snimljen i film.

Perl Bak/Profimedia

„Dobra zemlja“ je prvi deo trilogije koja se nastavlja romanima „Sinovi“ (1932) i „Rastureni dom“ (1935). Za nju je nagrađena Nobelovom nagradom.

Objavila je i biografije svojih roditelja, „Izgnanstvo“ (1936) i „Ratoborni anđeo“ (1936).

Napisala je još jednu trilogiju, romane „Zmajevo seme“ (1942) u kojem govori o dejstvu kinesko-japanskog rata na porodicu Ling Tana koja je, pod pritiskom strahota u okupiranom Nankingu, morala da se pridruži gerilcima. „Obećanje“ (1943), predstavlja drugu knjigu ove trilogije, pisanu u obliku ispovesti Ling Tanovog trećeg sina, Lao Sana, koji se bori protiv stranih osvajača, dok završna knjiga, „Paviljon žena“ (1946), otkriva u većoj meri spisateljičino podozrenje prema društvenim normama patrijarhalne Kine.

Poslednji roman Perl Bak „Večno čudo“, otkriven je 2013. godine, četrdeset godina posle njene smrti. Rukopis koji je završila neposredno pred smrt pronađen je u jednom skladištu i vraćen njenoj porodici.

Usvojila je sedmoro dece i osnovala prvu međunarodnu agenciju za usvajanje međurasne dece koja su tada smatrana „neprikladnom” za usvajanje. Osim Nobela i Pulicera dobila je preko tri stotine nagrada za humanitarni rad na poboljšanju rasnih odnosa u svetu.

Perl Bak/Profimedia

Njen lik se nalazi na američkim poštanskim markama, a farma na kojoj je provela starost je proglašena za istorijsko mesto u Sjedinjenim Američkim Državama.

Preminula je 6. marta 1973. godine od raka pluća.

Pročitajte još

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti