Kako je Ivo Andrić uzeo Tolkinu Nobelovu nagradu: Na današnji dan objavljena je knjiga "Gospodar prstenova"

29.07.2021

12:52 >> 13:05

0

Autor: M. Cukić

Povodom 67. rođendana jedne od najčitanijih i najprevođenijih trilogija na svetu, izdvajamo nekoliko zanimljivosti koje možda niste znali

Kako je Ivo Andrić uzeo Tolkinu Nobelovu nagradu: Na današnji dan objavljena je knjiga "Gospodar prstenova"
Ivo Andrić / Tolkin / Wikimedia/ Stevan Kragujević/Profimedia

Trilogija “Gospodar prstenova” Dž. R. R. Tolkina objavljena je na današnji dan, 1954. godine, a i dalje slovi za jednu od najčitanijih i najprevođenijih knjiga na svetu.

Vratimo se nešto više od pola veka unazad, kada je Tolkinovo delo bilo okarakterisano kao “drugorazredna proza”…

Naime, žiri za dodelu Nobelove nagrade 1961. godine odlučio je da najznačajnije priznanje ne dodeli Tolkinu već našem Ivi Andriću za roman “Na Drini ćuprija”, otkrio je svojevremeno jedan švedski novinar.

Andreas Ekstrom, koji je istraživao dokumenta o prošlim izborima za Nobelovu nagradu, došao je do saznanja da je među predloženim kandidatima za 1961. godinu bila i Tolkinova knjiga “Gospodar prstenova”.

Knjiga Gospodar prstenova / Profimedia

Tolkina je za Nobelovu nagradu predložio Klaj Stepis Luis, poznat po “Letopisima Narnije”, međutim, žiri je delo opisao kao nedostojno te prestižne nagrade.

– Tolkinova proza ne može ni na koji način biti dostojna najkvalitetnije naracije – napisao je tada član žirija Anders Osterling.

– Više od pet godina bavim se istraživanjem dodele nagrada i ovo je prvi put da sam video Tolkinovo ime među potencijalnim kandidatima. Danas ima oko trista predloga godišnje, ali pre pola veka godina njihov broj kretao se oko pedeset – izjavio je Ekstrom za švedski list “Sydsvenska Dagbladet”.

Iste godine kada je Tolkin dobio negativne kritike, Ivo Andrić je osvojio priznanje za roman “Na Drini ćuprija”. Članovi žirija su pohvalili njegov način pripovedanja i epsku snagu dela.

Šveđanin je otkrio i da je britanski autor Grejem Grin te godine bio na “mestu broj dva”. On nikada nije osvojio Nobela. Treći izbor žirija bila je Dankinja Karen Bliksen. Te godine u izboru je bio i Džon Stajnbek, koji je nagradu osvojio već naredne godine, ali i Robert Frost, za kojeg je u komentarima stajalo da ima previše godina, 80 u to vreme.

Tolkin je danas jedan od najpoznatijih i najpriznatijih autora. Britanski Tajms rangirao ga je kao šestog na listi najvećih britanskih pisaca od 1945. godine, a Forbs ga je proglasio petom slavnom ličnosti u 2009. godini.

Nekoliko zanimljivosti o čuvenoj trilogiji “Gospodar prstenova”

– Interesantno je da Tolkin nije očekivao da će postati poznat kao pisac. Zapravo, spisateljsku karijeru je počeo pisanjem priča za decu koje je slao poštom, o Božiću. Knjigu “Hobit” napisao je za svoju decu, a izdao je 1937. na nagovor bivšeg studenta. To dovodi do nastanka trilogije (ili je preciznije reći – trotomnog romana) “Gospodar prstenova”.

– Tolkinu je trebalo deset godina da napiše sagu o Srednjoj zemlji i pitanje je da li bi to uspeo da nije bilo podrške prijatelja iz književnog društva “The Inklings”, čiji je bio član.

– Iako je Tolkin želeo da ispriča još jednu priču za mlade, “Gospodar prstenova”, koji je do danas izuzetno popularan kao knjiga (a i kao filmski serijal), ubrzo je postao poznat kao mračno, ozbiljno delo, sa opisima dublje i veće istorije Srednje zemlje. Veličina i sjaj Srednje zemlje pokazaće se tek u Silmarilionu, knjizi posthumno skupljenih rukopisa, objedinjenih od strane Tolkinovog sina Kristofera, koji je priredio i Istoriju Srednje zemlje u 14 knjiga.

Promo/Delfi

– Dž.R.R. Tolkin je zapravo smatrao Semvajza Gemdžija “glavnim junakom”.

Sem / Printscreen / Youtube

– Kristofer Tolkin, sin Džona Ronalda Ruela Tolkina i urednik njegovih posthumnih dela, zapravo mrzi filmove Pitera Džeksona.

– Kristofer Li, koji je igrao Sarumana, zapravo je jedini član ekipe filma koji je upoznao Tolkina pre njegove smrti. Kristofer Li je toliko voleo “Gospodara Prstenova”, da je knjigu čitao svake godine.

Kristofer Li / Printscreen / Youtube

– Tolkin je želeo da napiše sve knjige na jeziku vilenjaka.

– Šezdesetih godina adaptaciju “Gospodara prstenova” hteli su da snime Bitlsi sa Stenlijem Kjubrikom kao rediteljem, no Tolkin je stopirao projekat.

– Dansko izdanje “Gospodara prstenova” ilustrirala je sama danska kraljica, pod pseudonimom Ingahild Grathmer.

– Triologija je prvi put revidirana 1965. godine jer je Tolkin izgubio autorska prava. Otkucao je 1.200 strana sa dva prsta. Naime, izdavačka kuća “Ace Books” je objavila neovlašćenu i besplatnu verziju “Gospodara prstenova” u Americi jer je Tolkin izgubio autorska prava na delo. Tolkin je izvršio reviziju “Gospodara prstena”, uspeo je da ispravi određene greške u originalnim izdanjima i, što je važnije, ponovo potvrdi svoja autorska prava.

Tolkin / Wikimedia

– Triologija je prodata u preko 150 miliona primeraka

– Ideju za svoje knjige, Tolkin je, kako mnogi biografi pišu, zapravo dobio tokom ocenjivanja ispita jednom studentu.

Pročitajte još

On je smislio celu priču nakon što je napisao rečenicu kojom počinje “Hobit”, na praznom prostoru ispitnog papira jednog studenta: “U jednoj rupi u zemlji, živeo je Hobit.” Tolkin nije bio baš siguran zašto je ovo napisao, ali ga je to jako zaintrigiralo, pa je odlučio da zaroni dublje i vidi šta tačno sve krije ta rupa… Ostalo je istorija.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti