Alarm u Vatikanu: Znoj posetilaca oštetio Mikelanđelovo remek-delo, pokrenuta hitna restauracija!

Freska "Strašni sud", jedno od najznačajnijih dela italijanske renesanse koje je Mikelanđelo Buonaroti oslikao u Sikstinskoj kapeli, prvi put posle više decenija prolazi kroz opsežan proces restauracije, pošto su godine izlaganja milionima posetilaca ostavile vidljive posledice, saopštili su zvaničnici Vatikana.

Kako prenosi britanski "Telegraf", stručnjaci su utvrdili da su ljudski znoj i dah – tačnije mlečna kiselina – u spoju sa kalcijumom iz zidova kapele doveli do stvaranja belog kristalnog sloja na površini freske.

Taj sloj je promenio tonalitet boja i umanjio kontrast između svetla i senke, čime je narušena originalna vizuelna snaga ovog remek-dela.

Glavni restaurator Vatikana Paolo Violini istakao je da je upravo ljudski znoj u najvećoj meri odgovoran za oštećenja.

Profimedia

Mikročestice koje kruže vazduhom unutar kapele, ali i kroz sistem za prečišćavanje, izazvale su taloženje supstanci na pojedinim zidovima, a naročito na ovom - naveo je Violini.

Ispred freske, koja zauzima oko 180 kvadratnih metara, podignute su skele visine sedam spratova. Restauratori trenutno uklanjaju slojeve promenjene boje nastale usled uticaja miliona turista koji svake godine posećuju kapelu.

Na tehničke izazove ukazao je i Fabricio Biferali, načelnik odeljenja za renesansnu umetnost u Vatikanskim muzejima. On je naglasio da svod i nagib oltarskog zida nisu predstavljali samo izazov za samog umetnika, već i za današnje konzervatore.

Reč je o protoku vazduha. Kada se vrata Sikstinske kapele otvore, vazduh izlazi napolje i sa sobom nosi čestice koje se potom lepe za zid Strašnog suda. Taj zid je hladniji, što stvara efekat kondenzacije i formira patinu koja ostaje - objasnio je Biferali.

Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino

 

U radovima učestvuje oko 30 eksperata

Stručnjaci ovaj poduhvat već nazivaju "restauracijom veka". U radovima učestvuje oko 30 eksperata koji naslage uklanjaju postepeno, koristeći specijalni japanski papir natopljen destilovanom vodom. Planirano je da restauracija traje tri meseca, dok će kapela tokom tog perioda ostati otvorena za posetioce.

Iz Vatikanskih muzeja navode da je dnevni broj posetilaca sada ograničen na oko 25.000, dok je prethodnih godina dostizao i 35.000.

Zamenik umetničko-naučnog direktora Vatikanskih muzeja Đandomeniko Spinola upozorava da bi ovakvi zahvati mogli da postanu redovna praksa.

Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino

 

I pored smanjenja broja posetilaca, postoji mogućnost da se isti problem ponovo javi za 20 godina.

Zbog toga ovo više ne bi trebalo posmatrati kao vanrednu situaciju, već možda kao deo redovne rutine - rekao je Spinola.

Freska je nastajala između 1536. i 1541. godine na oltarskom zidu Sikstinske kapele u Vatikanu i prikazuje Drugi Hristov dolazak i poslednji sud nad ljudskim dušama.

I danas važi za jedno od najvažnijih dela renesansne umetnosti i nezaobilaznu tačku svetske kulturne baštine.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi