Rat na Bliskom istoku: Izrael najavljuje ciljane udare na naslednika Hamneija! SAD povlače službenike sa Kipra

Nastavljaju se vazdušni udari na Bliskom istoku, dok sukob između Irana s jedne i Sjedinjenih Američkih Država i Izraela s druge strane ulazi u novu fazu eskalacije. Nakon početnih napada krajem februara, u kojima su američke i izraelske snage gađale vojne, raketne i nuklearne objekte u Iranu, Teheran je uzvratio serijom raketnih i dron napada na izraelske gradove, kao i na američke baze i diplomatska predstavništva širom regiona.

Borbe se trenutno vode uglavnom iz vazduha, uz svakodnevne razmene udara i snažnu vojnu mobilizaciju na obe strane. Izraelske i američke snage ciljaju infrastrukturu za lansiranje projektila i strateške vojne objekte u Iranu, dok iranske snage odgovaraju napadima na ciljeve povezane sa SAD i Izraelom u više zemalja Bliskog istoka.

Kako sukob traje već nekoliko dana, raste strah da bi mogao prerasti u širi regionalni rat, jer su pojedine države Persijskog zaliva i susednih zemalja već pogođene raketnim ili dron napadima. Diplomatski napori za smirivanje situacije za sada nisu dali rezultate, dok međunarodna zajednica upozorava da bi dalja eskalacija mogla imati ozbiljne bezbednosne i ekonomske posledice po ceo region i svet. 

 

                           **UŽIVO**

 

Internet u Iranu potpuno isključen više od 84 sata

Internet u Iranu je isključen u potpunosti više od 84 sata, prema podacima međunarodne službe za praćenje Interneta NetBlocks.

"Podaci sa mreže pokazuju da je Iran isključen sa Interneta više od 84 sata", saopštiio je NetBlocks na društvenoj mreži Iks, upozoravajući da je "pristup otvorenom internetu spas u vremenima krize, a prekid interneta pokazuje nepoštovanje prava javnosti da ostane informisana i da se angažuje u budućnosti svoje zemlje".

IDF: Više od 250 ciljeva gađano u Libanu otkako je Hezbolah napao Izrael

Izraelska vojska (IDF) saopštila je danas da je više od 250 ciljeva gađala u Libanu otkako je libanska militantna grupa Hezbolah napala Izrael u ponedeljak.

Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi)

 

Ciljevi su, kako se navodi u saopštenju, obuhvatili "visoke terorističke operativce, raketne lansere, skladišta oružja i štabove koji pripadaju Hezbolahu i drugim terorističkim grupama", prenosi Tajms of Izrael. Protekle noći snage IDF su gađale komandni centar Hezbolaha u oblasti Nabatijeh, kao i druge lokacije koje pripadaju toj grupi u južnom Libanu, dodaje se u saopštenju izraelske vojske.

Izrael najavljuje ciljane udare na naslednika Hamneija

- Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je danas da će svaki lider koga iranski režim postavi da zameni ubijenog ajatolaha Alija Hamneija biti "nedvosmislena meta za eliminaciju".

"Svaki lider koga je imenovao iranski režim da vodi plan uništenja Izraela, preti Sjedinjenim Američkim Državama, slobodnom svetu i zemljama regiona i ugnjetava iranski narod, biće nedvosmislena meta za eliminaciju", naveo je Kac u saopštenju, preneo je Tajms of Izrael. On je dodao da "nije bitno kako se zove ili gde se krije" naslednik i poručio da će Izrael, zajedno sa američkim partnerima, nastaviti da deluje "punom snagom" kako bi "demontirao kapacitete režima i stvorio uslove da iranski narod svrgne i zameni taj režim".

Sjedinjene Američke Države nalažu službenicima da napuste Kipar

 Američki Stejt department je ovlastio službenike američke vlade koji nisu uključeni u hitne zadatke, kao i njihove porodice, da napuste Kipar. Mera je doneta zbog rata u Iranu i ograničene sposobnosti američke ambasade da pruži pomoć Amerikancima u području pod turskom upravom Kipra, preneo je NBC uz napomenu da SAD ne priznaju Tursku Republiku Severni Kipar.

 

 

U uputstvu putnicima se navodi da ambasada u Nikoziji ima ograničene mogućnosti da pomogne američkim državljanima, dok policijski pritvorski centri "ne ispunjavaju međunarodne standarde".

Makron: Udari SAD i Izraela na Iran krše međunarodno pravo, Iran snosi odgovornost

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je sinoć da su udari Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran izvršeni uz kršenje međunarodnog prava, ali i istakao da nema razloga žaliti "diktatore koji pucaju na svoj narod". "Zajedno sa Nemačkom i Ujedinjenim Kraljevstvom, jasno smo tražili prekid napada. Islamska Republika Iran snosi primarnu odgovornost za ovu situaciju", izjavio je Makron tokom obraćanja naciji, prenosi "Figaro".

Yoan VALAT / AFP / Profimedia

 

Kako je naveo, nakon "ograničenih udara" na dve francuske vojne baze na Bliskom istoku, odlučio je da uputi fregatu u taj region, odnosno blizu obale Kipra.

"Imamo odbrambene sporazume koji nas vezuju za Katar, Kuvajt i Ujedinjene Arapske Emirate. Takođe smo povezani sa Jordanom i našim kurdskim saveznicima. Obarali smo dronove u legitimnoj samoodbrani. Pored već prisutnih resursa, radari i borbeni avioni Rafal su raspoređeni u poslednjih nekoliko sati", naveo je Makron.

On je izraelske napade na Liban ocenio kao "opasnu eskalaciju i stratešku grešku". Dodao je kako namerava da "izgradi koaliciju" koja bi zaštitila kritične pomorske rute nakon zatvaranja Ormuskog moreuza, i naveo da je iz tog razloga naredio da se nosač aviona "Šarl de Gol" uputi u Sredozemno more.

Merc: Ni SAD ni Izrael nisu od nas tražili direktan vojni doprinos

 Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je sinoć nakon sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom da ni Izrael ni Sjedinjene Američke Države nisu od Berlina tražili direktan vojni doprinos. Merc je istakao da je Trampu rekao da Nemačka može da se direktno uključi u vojni sukob samo uz odobrenje parlamenta, prenosi Rojters.

Profimedia

 

On je rekao da je razgovor s Trampom uglavnom bio usmeren na situaciju vezano za sukob SAD i Izraela sa Iranom, i istakao da Iran "preti Izraeu, destabilizuje region i širi teror". Kako je naveo, smena režima u Iranu bila bi dobra vest za Irance, ali izrazio sumnju u to da će vojni udar dovesti do unutrašnjih promena u iranskoj vladi.

 

Evakuisani iz Izraela noćas stigli u Beograd specijalnim avionom

Specijalnim letom u glavni grad Srbije doputovalo je 67 osoba koje su evakuisane iz Izraela i to u nekoliko koraka

printscreen/Tanjug video

 

zrael od večeras postepeno otvara vazdušni prostor za dolazne letove

Izrael će od večeras po lokalnom vremenu postepeno ponovo otvoriti svoj vazdušni prostor za dolazne letove, izjavila je ministarka saobraćaja Izraela Miri Regev. Ona je sinoć navela da će se vazdušni prostor postepeno otvarati do četvrtka ujutru, kako bi se Izraelci bezbedno vratili u zemlju, u zavisnosti od bezbednosnog razvoja događaja, prenosi Tajms of Izrael.

Profimedia

 

Generalna direktorka Uprave za aerodrome Izraela Šaron Kedmi je rekla da će u prvih 24 sata postepenog ponovnog otvaranja biti samo jednom avionu unutar sat vremena biti dozvoljeno da sleti na aerodrom Ben Gurion u Tel Avivu.

Ako letovi budu prošli bez problema, biće dozvoljeno da dva uskotrupna aviona ili jedan širokotrupni avion dolete unuta sat vremena. "Ako sve bude išlo po planu, u roku od nedelju do deset dana biće moguće vratiti sve Izraelce u zemlju", rekla je Kedmi.

Izvori: Iranske kurdske milicije razmatraju napad na snage režima uz američku podršku

 Iranske kurdske milicije poslednjih dana su se konsultovale sa Sjedinjenim Američkim Državama o mogućoj operaciji protiv iranskih snaga bezbednosti u zapadnom Iranu, saopštili su izvori upoznati sa tim pitanjem. Kurdske grupe sa sedištem na iransko-iračkoj granici u poluautonomnom regionu iračkog Kurdistana vežbale su vojnu akciju u nadi da će oslabiti iransku vojsku, dok Sjedinjene Američke Države i Izrael već gađaju iranske mete bombama i raketama, preneo je Rojters.

Tanjug/AP Photo/Altaf Qadri

 

Cilj bi bio stvaranje prostora za pobunu Iranaca protiv islamskog režima nakon smrti visokih zvaničnika, uključujući vrhovnog vođu Ali Hamneija, od početka američko-izraelskih napada. Konačna odluka o operaciji i njenom vremenu još nije doneta, a kurdske grupe su zatražile američku vojnu podršku, uključujući pomoć Centralne obaveštajne agencije (CIA) u obezbeđivanju oružja. Irački lideri u Erbilu i Bagdadu takođe su bili u kontaktu sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.

Nije potvrđeno koliki bi bio obim američkog učešća u samoj operaciji. Pentagon je saopštio da dve američke baze u Erbilu trenutno podržavaju međunarodnu koaliciju protiv Islamske države, a kurdske grupe u iračkom Kurdistanu imaju dugu istoriju saradnje sa SAD.

U napadu Izraela na Liban poginulo petoro ljudi, potraga za nestalima u ruševinama

 Izraelske rakete pogodile su jutros četvorospratnu stambenu zgradu u libanskom gradu Balbek, usmrtivši najmanje pet ljudi i ranivši 15, a troje se vodi kao nestalo, objavili su libanski državni mediji. Timovi za intervenciju rade na spasavanju porodica ispod ruševina, javila je libanska državna Nacionalna novinska agencija (NNA).

Tanjug/AP Photo/Hassan Ammar)

 

"Suočavamo se sa neprijateljem koji čini svoje zločine sa ili bez razloga. U ovom stambenom kompleksu, gde je neprijatelj počinio ovaj masakr, bile su smeštene samo civilne porodice", izjavio je gradonačelnik Balbeka, advokat Ahmad Zuhair Al-Tufajli, koji je obišao mesto napada.

 

Iranska Revolucionarna garda: Imamo potpunu kontrolu nad Ormuskim moreuzom

Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je danas da ima "potpunu kontrolu" nad Ormuskim moreuzom, ključnom transportnom rutom za naftu i gas, i upozorio da svaki brod koji pokuša da prođe rizikuje oštećenje od raketa ili zalutalih dronova. Zvaničnik mornarice IRGC-a Mohamed Akbarzadeh rekao je za novinsku agenciju Fars da je moreuz "trenutno pod potpunom kontrolom mornarice Islamske Republike", preneo je Tajms of Izrael.

Printscreen X

 

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump juče je rekao da je američka mornarica spremna da prati naftne tankere kroz ovu ključnu zalivsku plovnu rutu.

Rat u Iranu izazvao velike poremećaje u proizvodnji i transportu nafte i gasa

 Američko-izraelski rat protiv Irana izazvao je ozbiljne poremećaje u izvozu nafte i prirodnog gasa sa Bliskog istoka, uključujući obustave proizvodnje i prekide u pomorskom saobraćaju, preneo je Rojters. Irak, drugi najveći proizvođač u okviru OPEC smanjio je proizvodnju nafte za skoro 1,5 miliona barela dnevno zbog ograničenih skladišnih kapaciteta i problema sa izvozom, a zvaničnici upozoravaju da bi proizvodnja mogla da bude obustavljena skoro u potpunosti ukoliko se izvoz ne nastavi. Katarska kompanija "QatarEnergy" obustavila je rad u svojim LNG postrojenjima, što utiče na objekte koji snabdevaju oko 20 odsto globalnog tržišta tečnog prirodnog gasa.

Deo nizvodne proizvodnje zaustavljen je i narednog dana. Saudijska Arabija je obustavila proizvodnju u rafineriji Ras Tanura kapaciteta 550.000 barela dnevno i preusmerila utovar sirove nafte iz istočnih luka ka Janbu na Crvenom moru. Izrael i irački Kurdistan takođe su smanjili deo proizvodnje nafte i gasa, dok je u luci Fudžejra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima izbio požar, a ona je jedna od ključnih svetskih čvorišta za skladištenje i pretovar nafte. Saobraćaj kroz Ormuski moreuz zatvoren je četvrti dan nakon što je Iran napao pet brodova, blokirajući rutu kroz koju prolazi oko 20 odsto svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa. Visoki zvaničnik iranske Revolucionarne garde 2. marta je rekao da je moreuz zatvoren i upozorio je da će Iran pucati na svaki brod koji pokuša da prođe.

Istovremeno, kineske rafinerije zatvaraju pojedine jedinice za preradu sirove nafte ili ubrzavaju planirano održavanje zbog poremećaja u snabdevanju. Indija traži alternativne izvore sirove nafte, tečnog naftnog gasa i tečnog prirodnog gasa u slučaju da kriza potraje duže od 10 do 15 dana. U međuvremenu, Indonezija planira da poveća uvoz sirove nafte iz Sjedinjenih Američkih Država kako bi nadoknadila smanjenu ponudu sa Bliskog istoka.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi