"Lako je vama talentovanima, mi netalentovani moramo puno da radimo": 24sedam sa Bogdanom Diklićem na Paliću (VIDEO)

Glumac Bogdan Diklić je obeležio čitavu jednu epohu u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji.

Karijera duga pola veka i nebrojeno mnogo likova odigranih u domaćim filmovima i serijama koji su zauvek ostali urezani u sećanju mnogih generacija.

Tanjug/Vladimir Šporčić

Mirko Topalović, Čombe, Svetislav Bata Anđelić, samo su promil svega onoga što je uradio u domaćoj kinematografiji, i samo mali deo galerije likova, kojima je dao svoje srce, dušu i na kraju samo njemu svojstven šarm. Kako izričito tvrdi, duhovitost je nasledio od majke.

Tek mi je sedamdeseta

Na ovogodišnjem Palićkom evropskom filmskom festivalu koji je održan od 15. do 21. jula, uručena mu je nagrada "Aleksanda Lifka".  I kao što ističu organizatori Festivala to nije nagrada za životno delo, već nagrada za doprinos evropskoj kinematografiji.

Tako je našem glumcu na pravi način odata počast za sve ono što je uradio u domaćoj kinematografiji, svrstavši ga među ostale velikane "Lifke", između kojih su jedan Dušan Makavajev i Klod Leluš.

- Lepo je naći se u društvu mojih prethodnika, više nego lepo. Intimno, čovek pomisli "baš sam faca" kad pročitam sve prethodnike a onda pomislim, "možda su ljudi pogrešili" možda je za mene rano, tek mi je sedamdeset godina - našalio se na sopstveni račun.

Promo/Damir Vujković

Ove godine navršava se  40 godina od filma "Maratonci trče počasni krug" i isto toliko od nezaboravne uloge Mirka Topalovića.

- Jako mi je drago što smo se sreli u ovoj prohladnoj večeri. Samo sam hteo da vam skrenem pažnju da ovaj momak, u ovom insertu koji ste videli, to je moj unuk. Kažu da je darovit, ali ja nešto nisam siguran - rekao je Diklić, na Letnjoj pozornici Palićkog filmskog festivala kada mu je uručena "Lifka", aludirajući na svima omiljenog Mirka Topalovića.

Svaka uloga iz "domaće radinosti"

Nakon dodele nagrade na Paliću organizovan je i poseban susret koji se organizuje sa svakim dobitnikom "Lifke", na kojem je Diklić, otvoreno pričao o glumi i svemu šta ga je snašlo na toj maratonskoj stazi i trci koju uspešno trči pola veka.

U svojoj 19. godini doneo je odluku da studira glumu, kako je istakao bila je to "dosta zrela odluka", a prilično je dobro znao u "šta se upušta" iako ni tada položaj umetnika "nije bio blistav".

- Položaj glumaca nikada nije bio onakav kakav bi trebalo da bude. Sad ću vam se poveriti, kad sam polagao prijemni, ja sam znao kakav će moj položaj biti ceo život. Voleo bih da budemo potrebniji nego što jesmo. Tu mislim i na pozorište i film, da glumci budu još korisniji nego što jesu danas - kaže Diklić.

Kako ističe svakoj ulozi prilazi studiozno i temeljno.

- Rad, rad i samo rad, često kolegama u šali kažem, lako je vama talentovanima, mi netalentovani moramo puno da radimo.

Tvrdi da je svaka njegova uloga nastajala "iz domaće radinosti"

-  Svako od nas je individua i ima neki svoj pristup. Ne znam da li ćete mi verovati ali ja svoj pristup nisam menjao od 1975. godine. Svaku svoju ulogu sam napravio kod kuće.

Damir Vujković

Naravno uz komunikaciju sa rediteljem,  a prvenstveno u komunikaciji sa piscem odnosno scenaristom. Ronio, ronio, a na probe sam išao samo da vidim koliko ima smisla to što sam pripremio - objasnio je slikovito naš glumac.

Ništa nije želeo "grčevito"

Diklić tvrdi da ne spada u "neostvarene" glumce i da nijednu ulogu nije "grčevito želeo":

- Nemam odgovor na pitanje, koju bih ulogu želeo konkretno. Želeo bih da radim dobar scenario, eto to je jedino što želim. Scenario mora da bude dobar jer od njega sve počinje. Ako je dobar scenario, dobro su napisane uloge, to jest partiture glumaca. E sad, neko svira mekše, neko tvrđe... Ja volim da zaronim u dobar scenario i dobro se pomučim oko njega.

Za Diklića je pisac odnosno scenarista svetinja i trudi se da sledi svaku njegovu zamisao. Ipak, tokom svoje duge karijere, skoro da je svakom scenariju morao da doda i svoj lični pečat odnosno "svoju olovku" kako sam kaže.

- U svakom scenariju ima mnogo moje gumice, zagrada, brisanja. Kad smo radili "Nacionalnu klasu" imao sam 25 godina. Već sam imao svoju metodiku. Još mi je Goran Marković iz vremena filma "Majstori, majstori" govorio "ti si jedini koji briše rečenice u scenariju, svi ostali dodaju".

Ipak dodavao je i svoje replike:

Za Bogdana Diklića gluma je sinonim za istinu.

- Sportski komenatotori često kada igrač simulira povredu kaže da "on glumi". Izraz gluma nije sinonim za laž, naprotiv, ako pričamo o glumi koju ja poštujem i koju se trudim da postignem ceo život. Gluma može da bude sve, samo ne može da bude laž. Kad je ona laž onda to nije gluma. Onda je neki surogat glume. Falsifikat.

Damir Vujković

Mora da bude istina. Scenski doživljaj mora da bude istinit. Emocija mora da bude iskrena. Misao morao da bude usvojena od glumca, ma šta on igrao. Bez obzira da li je reč o pozitivnom ili negativnom liku. Postoje načini za to. Glumac mora da ima tu vrstu sposobnosti, scenskog poistovećivnja sa piščevom istinom - zaključuje ovaj veliki glumac.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi