Nenad Okanović za 24sedam: „Prokletstvo“ uloge sina Dragana

Nenada Okanovića smo upoznali davno, u jednoj od najgledanijih srpskih serija, u ulozi koja ga je odvela na vrh i bacila na dno. Autentičnost koju ima je retka, i uspeo je da je zadrži do danas, kada je jedan od najangažovanijih srpskih glumaca. Međutim, nije sve išlo lako, ali je vodio svoje borbe onako kako je najbolje umeo, ne dozvoljavajući da se njegov talenat istroši. Velika popularnost je pokazala i svoje drugo lice, vrata su mu se zatvarala na svakom koraku, a alkohol davao lažnu utehu. Ipak, bio je jači od stigme i od sebe. Zato je danas srećan čovek i uspešan glumac. Ovo je njegova do sada neispričana priča.

Promo/ETM produkcija

Sa kim ste u svom životu postigli najviše sloge, a da jesu ljudi koji su u velikoj meri uticali na vas kao čoveka i glumca, kojima pripadate i s dobrim razlogom ih nazivate složnom braćom?

Kroz moj život je cirkulisalo jako puno ljudi koji su na određene načine uticali na mene, a najviše sloge sam postigao sa mojim rođenim bratom.

Koliko je teško u današnjem vremenu, kada većinom svako gleda svoj interes, zadržati slogu među ljudima, prijateljima, kolegama, i na koji način vi to činite?

Zaista je tačno da su danas interesi postali primarna stvar kod ljudi, mada, da li je ikad bilo drugačije? Bilo kako bilo, sloga se, po mom mišljenju, gradi poverenjem i iskrenošću sa ljudima koji te okružuju, i smatram da je to pravi put za dobre međuljudske odnose.

Kako rešavate situacije u kojima nema sloge, i koja iskustva su vam u tom smislu tokom života i karijere bila najbolnija, ali i velika lekcija?

Razgovor je prvo i jedino „oružje“ u takvim situacijama, ali ukoliko uvidim da nema prostora zdravoj komunikaciji, odustajem od daljeg produbljivanja u tim slučajevima. A čovek može da uči i iz najsitnijih, pa i banalnih situacija, tako da su, što se mene tiče, lekcije svakodnevno tu i na svim stranama.

Jeste li uspeli, posle svega što vam je donelo životno i glumačko iskustvo, da postignete slogu sa samim sobom, i šta je u tom procesu bilo najteže?

To je celoživotni posao, i ko misli da ga je završio, taj nešto nije najbolje posložio. Uvek je i najteže i najlakše biti potpuno iskren prema sebi. Dobro proceniti koliko smo iskreni važan je životni manevar.

Promo/ETM produkcija

Iza kamere

Serija „Složna braća“ je osvojila gledaoce. Čime je osvojila vas?

Ako je gledaoce osvojilo ono ispred kamere, mene je definitivno ono iza nje. Kroz celi projekat je prošlo jako puno dragih, kvalitetnih ljudi, koji su moj poslovni, ali i privatni život obogatili.

Šta izdvajate kao novo i važno što vam je rad na ovom projektu doneo, a da do sada niste doživeli ni na jednom snimanju?

Ne mogu reći da postoji nešto što nigde nisam doživeo, jer svuda postoje dobri ljudi, ali to je svakako kohezija koja je vladala u timu. To izdvajam kao važno, ali svakako to nije nešto novo za nas.

Promo/ETM produkcija

Odraz u bunaru

Nedavno smo vas gledali u odličnoj ulozi u seriji „Bunar“. Šta je presudilo da „skočite“ u taj bunar, a na osnovu čega ste izgradili tako autentičan lik?

Za glumca je uvek izazov da radi nešto čime se do tada nije bavio. Nama glumcima je opservacija okoline od velikog značaja za izgradnju lika. Svet je prepun autentičnih likova, a onda ide zanatski deo kako da to ukrojimo u svoju ulogu. Posebno sam zahvalan prijatelju i kolegi Igoru Đorđeviću koji me je pozvao da igram u ovoj seriji.

Šta čuvate u bunaru svog života i da li ste zadovoljni odrazom čoveka kojeg vidite ne površini njegove vode? 

Za bunar je uvek najvažnije da u njemu ima vode, da može da se pliva. A od stila plivanja mnogo zavisi baš taj odraz. Zasada sam njime zadovoljan.

Kako opisujete svoj senziblitet, ono što vas čini takvim kakvi jeste u svakom smislu? Čini se da kroz život i posao idete srcem. Ima li to svoju cenu, a zbog čega je to za vas jedini način?

Ne pokazujem uvek emocije transparentno, ali sve doživljavam vrlo intenzivno. Dobro ste to rekli, uvek idem srcem, ali ipak i razumom. Ići srcem svakako ima cenu, ponekad visoku, ali je nenadoknadivo zadovoljstvo koje prouzrokuje taj način života. Racio je taj koji stvar drži pod kontrolom.

Antonio Ahel/ATAImages

„Prokletstvo“ sina Dragana

Jedan ste od onih glumaca koji igraju uverljivo, bezrezervno, životno, tako da se stiče utisak da ne glumite, ma koliko uloge bile različite. Na koji način to postižete i šta svoje uvek unosite u likove koje igrate?

Ima dosta toga što je od Boga dato, zatim jedan iskustveni deo, a ostalo je rad. U glumi je uvek tako.

Doživeli ste veliku popularnost sa serijom „Selo gori, a baba se češlja“, nakon čega je usledio težak period o kome ste javno govorili. Šta je izazvalo, uslovno rečeno, „prokletstvo“ uloge sina Dragana?

Jako mi je važno da kažem da ja lik sina Dragana ni slučajno ne doživljavam kao usud, već kao dar. A što se tiče tog perioda, reč je o tome da te nakon tako specifične uloge okolina ukalupi i teško ti se, kao glumcu, ponude neke druge stvari. Trebalo je pronaći put kako razuveriti ljude da nisi jednostran glumac. Vreme je na kraju pokazalo da je to moguće i zahvalan sam na tome.

Koji problem su ljudi iz vašeg posla videli u tome, ako znamo da je uloga sjajno odigrana. Zbog čega su vam zatvarali vrata? 

Kao što rekoh, skloni smo mi u poslu da nekoga nakon takve uloge prosto obeležimo njome i da se od tog glumca posle ne očekuje ništa drugačije, ništa više. To je prosto usud takvih uloga. Moja je sreća što sam na kraju ipak razbio taj mit.

Na koji način ste se oslobodili te stigme, nastavili svojim putem i došli do toga da ste danas u jakim podelama, u odličnim projektima i da je vaš talenat dobio zasluženo mesto?

Trebalo je, pre svega, verovati u sebe. A onda i drugi počnu da veruju u tebe, i stvar opet krene pravim putem.

Promo/ ETM Produkcija

Svetlo na kraju tunela

Da li biste sa ove vremenske distance nešto uradili drugačije? U čemu ste možda vi pogrešili?

Ništa ne bih radio drugačije. Stvari koje su se dešavale u tom periodu, računajući i moje greške, jesu ono što me je izgradilo u svakom smislu.

Tunel kojim ste krenuli sigurno nije imao svetlost na kraju. Šta vas je sprečilo i pomoglo vam da ne odete do mesta sa kog nema povratka?

Moj tunel je uvek imao svetlo na kraju. Ko razume, shvatiće.

Šta ste u tom tunelu ostavili zauvek, zbog čega danas jeste srećan čovek?

Čovek u svakom danu svog života treba da napusti lošu verziju sebe i u novi dan ponese samo ono dobro. Truditi se svakodnevno, danonoćno, da budem bolji nego juče, predstavlja moj put ka sreći.

ATAImages/Antonio Ahel

Čemu se posvećujete kada gluma nije primarna u vašoj svakodnevici?

Pored produkcijskog posla, posvećen sam porodici, svojim hobijima i dragim ljudima. Trenutno smo u našoj produkciji na tragu jako lepih novih projekata, i tome se radujem. Što se glume tiče, biće i nekih lepih premijera u toku ove godine. Samo da smo zdravi!

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi