Bilja Krstić za 24sedam: Emotivna ispovest o jednoj posebnoj Badnjoj večeri, božićnoj bajci i najdražem crnom biseru

Razgovori sa Biljom Krstić su uvek posebni. Iskreni, otvoreni, prijateljski, nasmejani. Puni dobre energije, topline i blagosti koje i ona sama oduvek nosi u sebi i deli sa ljudima kroz muziku i priču, kroz dobrotu. Treba nam više ovakvih razgovora. Ne samo u vreme praznika, već mnogo češće.

Da nas podsete na prave vrednosti koje zaboravljamo u ovoj besomučnoj trci u koju se pretvorio život, da nas vrate tamo gde pripadamo i kome pripadamo, skrenu pažnju na ono najvrednije što imamo, upozore nas da zastanemo, da se osvrnemo, pogledamo oko sebe i shvatimo koliko malo nam treba da bismo srećni gledali ispred sebe. A često to ne vidimo.

Ovakvi razgovori teku kao voda, kao „Bistrik“, kao muzika, blistaju kao biljur i, što je najvažnije, pamte se i uvek ponovo izviru da nam budu putokaz.

Promo/Nebojša Babić

Koju muziku najčešće slušate u vreme božićnih praznika, a da oslikava svu lepotu koju ti dani nose?

U vreme božićnih praznika porodično napravimo miks pesama, imamo listu koja počinje pesmom „Božić, Božić blagi dan“, i preko pesme „Naša vera“ stignemo do duhovnih kompozicija kao što je „Tebe pojem“, ali uključimo i neke lepe pesme domaćih rok i pop bendova, kao što su „Srećna ti ova godina nova“, koju i ja pevam. Uglavnom slušamo svečane pesme tih dana i one nam zaista puno prijaju.

Kakve priče, kakve emocije, mirise, slike i uspomene su nosili praznici u vašem detinjstvu i mladosti, a da ih se i danas rado sećate?

Dok izgovaram reči „Badnje veče” i “Božić”, u mislima mi se ređaju slike mnogobrojne porodice Krstić, osećam miris bakinog toplog hleba, čujem šuštanje slame, badnjaka… Kada se setim kolika je tek radost bila kada u te dane zaveje sneg, pa cela slika postane kao neka bajka. Sećam se kako su mama i baka od ranog jutra pripremale hranu i čistile kuću, a moje sestre i ja sa velikim nestrpljenjem čekale oca da unese badnjak.

Najviše smo se radovale trenutku kada smo, ispod stola, uz veselo pijukanje u slami u kojoj se valjamo, tražile neke slatkiše i parice. Lomljenje česnice bio je poseban doživljaj, dok je okrećemo u rukama, svako od nas priželjkuje da bude srećan pronalazač novčića jer će nam doneti sreću do kraja godine.

Profimedia

Božić i Badnji dan su putokaz da se vratimo sebi i porodici

Šta ste od svega toga preneli u svoj dom, na svoju decu i okruženje?

Sve ono što sam naučila u kući mojih roditelja prenela sam Milici i Lenki. Radujemo se porodičnim okupljanjima, posebno u vreme velikih praznika. Božić i Badnji dan su putokaz da zastanemo i da se vratimo sebi i porodici. Porodična okupljanja su i inače važna, a vreme praznika je pravo za porodicu i ljubav, za razgovore… Nekada davno, kao najmlađi član porodice Krstić, imala sam tu privilegiju da budem glavni mamin pomoćnik u kuhinji. Mesila sam sa njom razna testa, a posebno me je radovalo kad smo pravile česnicu.

Stiglo je vreme kada su i moje ćerke upoznale radost božićnih dana i naučile da zajedno pripremamo česnicu i ukrašavamo raznim đakonijama božićnu trpezu. Danas su one te koje sve organizuju i pripremaju, a ja sam pomoćnik, i moram priznati da uživam u tome. Tradicija se nastavlja, a to je i najvažnije, da sačuvamo ta porodična okupljanja za prazničnom trpezom i da svi zajedno uživamo u slavlju. Zdravice zauzimaju posebno mesto u našem domu i još uvek nam je omiljena: „Dok se krstim Boga molim, da mi čuva sve što volim.“

Promo/Nebojša Babić

Koje Badnje veče i Božić nikada nećete zaboraviti, i zbog čega?

Godine 1993. za Badnje veče stigla je Lenka, novi član porodice. Dok smo bile u bolnici, Tika i Milica su sve pripremili za naš dolazak. Velika radost se uselila u naš porodični dom u vreme praznika. Milica je dobila sestru od koje se nije odvajala ni sekund, obećala je da će Lenku naučiti „Očenaš“ kada napuni koju godinu, i obećanje je vrlo brzo bilo ispunjeno.

Šta uvek tokom tih dana radite, a da je to nešto posebno, samo vaše, što vam donosi radost?

Najviše uživam uz duhovnu muziku, ona u meni budi poseban osećaj. Obožavam da napravim listu duhovnih kompozicija koje najviše volim, i to je vreme koje posvetim samo sebi. Mnoge od njih sam naučila da pevam još na FMU u horu, posebno Mokranjčeve. Tako sam upoznala i zavolela duhovnu muziku. Moje omiljene su „Heruvimska pesma“ - liturgijska molitva koju pevaju anđeli heruvimi, a čije značenje glasi: ”Sad ostavite svaku brigu i poklonite se Caru koji se uznosi na nebu,” i “Tebe pojem”, najstarija molitva himna, koju su anđeli preneli kao poruku od Boga. Njeno značenje je: „Pojte ovu molitvu i slavite me.“

Nema ko da vam oduzme kulturni identitet dok ga ovakvi čuvaju

Muzika „Bistrika“ je usko vezana za tradiciju. Da li ste posle ovoliko godina uspeli da otkrijete tajnu te dragocene zaostavštine našeg naroda? Šta je čini toliko posebnom što vas uvek iznova obraduje?

Često se setim reči moje drugarice Sofije da je sama muzika svojevrsno spuštanje Neba na Zemlju. Dešavalo se da, dok pevam neke od tradicionalnih pesama, imam osećaj kao da pevam molitvu. Posle ovoliko godina bavljenja muzikom došla sam do saznanja da su tradicionalne pesme uzvišene pesme, one nas podsećaju na naše poreklo.

Promo/Mića Čaldović

Svaki put iznova osećam ogromnu radost kada svratim na taj “sveti izvor” i kada pronađem neki poseban biser. Naša tradicionalna muzika je bogata i ima najdublje korene upravo u divnom, melizmatičnom tradicionalnom napevu. Tradicionalna muzika je, pre svega, neiscrpna duhovna tekovina, jedno od naših nasleđa, zapravo istorija, koja će uvek imati posebno mesto, a na nama je da je čuvamo i da prenosimo iskustvo.

Koliko smo postali nemarni, nezainteresovani i ravnodušni prema tom blagu, a šta vas ipak uverava da nije sve izgubljeno?

U ovom teškom vremenu, kada se zatiru sve vrednosti, nije ni čudo da se i muzičko nasleđe ne poštuje, niti podržava. O ovoj temi sam često govorila i ponoviću i ovaj put da uz dobru volju mnogi mogu da pomognu i poprave pre svega muzičku sliku naše zemlje, posebno kada je reč o tradicionalnoj muzici. Najviše mi smeta što su političari deklarativno za očuvanje tradicije, a ništa po tom pitanju ne rade, kao što ne rade ni nadležni za kulturu, a o medijima tek neću ništa reći.

Upuštajući se u opasnu avanturu nesrećno nazvanu etno-muzika, još davne 2000. godine, imala sam nadu da ćemo, kao i čitav svet, prepoznati koliko je tradicionalna muzika važna. Svesni činjenice da muzički folklor nestaje, „Bistrik“ i ja smo imali na umu da ga treba negovati kroz različite žanrove. Posle dugogodišnjeg traganja za formom, izrazili smo svoje sklonosti ka spoju arhaičnog i savremenog u korist prvog. Pronašli smo muzički izraz na koji sam veoma ponosna. Svet je to prepoznao, a mnogi kažu da je red da to i naša zemlja prepozna. Ne govorim samo o „Bistriku“ već i o mnogim mojim kolegama koje su takođe postigle veliki uspeh u svetu s tradicionalnom muzikom.

Antonio Ahel/ATAImages

Naravno da nije sve izgubljeno, na svu sreću postoji interesovanje kod mladih pevača i muzičara da se bave tradicionalnom muzikom, i na tome „Bistrik“ radi punom parom sa vokalnom radionicom. Mladi ljudi su već prepoznali nešto što je vredno i važno. Volela bih da citiram novinara Dragana Kremera, koji je u naslovu jednog kritičkog osvrta napisao: “Folklor je živ i zdrav u glasnim žicama Biljane Krstić i pod prstima orkestra ’Bistrik’, savremen i kreativan; nema ko da vam oduzme kulturni identitet dok ga ovakvi čuvaju.“

Najdraži crni biser

Kako odbraniti naše praznike, slave, običaje, tradiciju od pomodarstva koje je tokom poslednjih godina uzelo sve više maha? Da Božić i Badnje veče budu ono što zaista jesu i što simbolizuju, a ne slika za Instagram? 

Da, na društvenim mrežama sve češće vidimo takve slike, a ima i primera da mnoge porodice ovaj veliki praznik slave u kafanama. Ne znam šta bih rekla… Neka sve bude u znaku velike ljubavi pred veliki praznik, za mene je Božić najveći i najlepši porodični praznik koji se slavi u krugu porodice, u svom domu. Moja drugarica uvek kaže da bez obzira na planetarne, a i naše okolnosti u kojima smo, ništa ne bi trebalo da pomuti bozićnu radost.

Pomenuli ste da živimo u teškim vremenima, kada se zatiru sve vrednosti. Mnogo toga gubi smisao, dešava se toliko toga lošeg na dnevnom nivou, ceo svet je zarobljen u nekom vakuumu, a posebno naše podneblje. Kako se branite od toga, gde pronalazite lepotu, smisao, radost?

Čvrsto se držim onog da lepota izaziva lepotu, a ljubav - ljubav. Lepotu i ljubav nalazimo među našim najbližima. 

Promo/Foto Miloš Šarović

Vaš uspeh u karijeri je neosporan, kao i trag koji ostavljate za sobom i koji ne bledi. Šta izdvajate kao najdragocenije u tom smislu?

Moj najveći uspeh bi mogao biti moj „Bistrik“. Da mi je neko rekao pre 50 godina da ću oformiti takav bend i baviti se tradicionalnom muzikom kroz stilizaciju, što je najteži zadatak, i postići takav uspeh u karijeri, ne bih verovala. Meni je moj „Bistrik“ pružio mnogo radosti i, kao što kažu da je bistrik voda, a voda je izvor života, ona čuva najveće tajne, pamti i prenosi, lekovita je i bez nje ne možemo živeti, tako ne mogu ni ja zamisliti život bez „Bistrika“.

Privatno, Milica, Lenka i Noa su moja porodica, moja najveća radost i najveće bogatstvo. Kada su one srećne i kad su dobro, nema srećnije osobe od mene. Od kada je ušetala u naše živote, moja unuka Noa sve nas je očarala. Inače, njeno ime na japanskom znači crni biser.

Biljana - "Bistrik" - "Biljur"

„Bistrik“ već 20 godina izvire sve lepše i bistrije. Kada se okrenete i sagledate sve te godine, šta kaže srce?

Srce je sačuvalo uspomene na sve najvažnije trenutke, a poručuje da i dalje živim život pun tonova i da je „Bistrik“ još uvek jedna od svetlećih zvezda koje putuju ogromnim prostranstvom vaseljene i da ništa ne brinem.

U pripremi je novi album. Šta možete da nam otkrijete o novoj muzičkoj priči i kakvi su planovi za godinu koja počinje?

Album je završen, i evo da vam otkrijem ekskluzivnu vest - naziv albuma je „Biljur”, zapravo je to oznaka za blistavost, jasnovidost. To je gorski kristal, ali ima veze i sa bistrom vodom, čijim tokom putujemo „Bistrik“ i ja više od 20 godina.

Promo/Miloš Šarović

Seriju novih koncerata otvaramo sada u januaru, a prvi u nizu je koncert u Banjaluci 13. januara, kome se veoma radujemo, jer smo u kratkom periodu dva puta u ovom voljenom gradu. Imamo već zakazane koncerte do leta, a svakako bih pomenula nešto što veoma raduje „Bistrik“, da posle dugo vremena odlazimo na koncert u Skoplje, gde ćemo sa gudačkim orkestrom nastupati na festivalu koji organizuje „Bagi Communications“.

Šta su vaše najiskrenije želje i postoji li neka koju još niste ostvarili, a potrudićete se u ovoj godini?

Svakako želja imam napretek, neke su ostvarene, a neke čekaju svoje vreme. Sve moje želje su vezane za moju unuku Nou, ali ne smem da vam ih otkrijem, bojim se da se nešto ne poremeti. Želim svima veselje, osmeh, zagrljaj, snagu i vedriju stranu svega što vas prati, želim da dišete punim plućima, da se radujete, da prihvatate i dajete i da se ničega ne bojite.

Šaljem vam i jednu zdravicu: „Da nam ljubav srce vodi, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!“

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi