Folklor je naša istina: Bilja Krstić otkriva kako je čarobna srpska frula osvojila celi svet

16.09.2020

17:23 >> 22:15

0

Autor: Dejan Ćirić

Melodija je ta koja dodiruje i raduje sva naša čula, a mi smo tu da je čuvamo i da prenosimo iskustvo – kaže, za 24sedam”, pevačica, ali i rizničar et

Folklor je naša istina: Bilja Krstić otkriva kako je čarobna srpska frula osvojila celi svet
Bilja Krstić Promo/24sedam/ Foto: Miloš Šarović

Svedočenja o kulturi i umetnosti izražena kroz etnomuzikološko nasleđe našeg naroda su u ovom, kako kaže naša sagovornica Bilja Krstić, nesrećnom, bučnom i banalnom 21. veku, gotovo nestala, dobijajući često, umesto velikih naslova, udaljene uglove portala i neprimetne članke u novinama. Ako zastanemo na momenat, i shvatimo da osvrt ka prošlosti znači povratak sebi, otkrićemo svu njenu dragocenost u svom izvornom obliku. Priča koja je pred vama govori u prilog toj činjenici. I da se izrazimo moderno, ključne reči u njoj su Lepota, Praizvor, Srce, Muzika, Pesma, Nasleđe, Bistrik. I svaka ima svoju svetlost. Kao i Biljanina misija, poruka, ali i opomena.

Kada ste, pre mnogo godina, zaronili u bistrik tradicionalne srpske muzike, na kakvo blago ste naišli?

Tek kada se zaroni u to staro vreme, u dubine Praizvora, vidi se koliko je bogato naše etnomuzikološko nasleđe i koliko veličanstvenih slika ima u nasleđenim, ali i dosanjanim pesmama, kroz čiji sloj struji pamćenje Srca. Te pesme nose poruke ljubavi, sete, čežnje, one su jednostavne, zavodljive, vode do naših predaka i strpljivo čekaju da im neko oslobodi put kroz prostor i vreme.

Šta vas je posebno impresioniralo u toj bogatoj riznici?

Divila sam se nastanku i opstanku pesama, a posebno tome kako su se prenosile. Koliko je ljudi obogatilo, ukrasilo, obojilo te stare napeve i utkalo deo sebe u raskošne melodije, ritmove i tekstove. To spajanje dalekih vremenskih obala pod jedan okvir, gde u tuđem srcu čujemo svoje, i obrnuto, zadivilo me je i zavelo. To je ta ljubav.

Šta čuvaju ti autentični audio i notni zapisi, pergamenti, partiture, ispisane stranice?

Čuvaju vekovne predačke zaplete i tajne. Pevaju o ljubavi, tuguju za dragim, pričaju o sreći i lepoti devojačkoj, o opojnom mirisu cveća, voze se kočijom i traže neke važne odgovore: Čija čežnja protiče kroz mene?, Čije suze peku moje oči?, Čiji očaj snove mi ranjava?

Šta oni, s druge strane, govore o nama?

Govore o raskošnom i raznovrsnom muzičkom folkloru naše zemlje, i o značaju tradicionalnih pesama. Govore šta volimo, u šta verujemo, čega se plašimo, šta nas boli i rastužuje. Oni su naša istina!

Bilja Krstić Promo/24sedam/Foto: Miloš Šarović

Koji instrumenti iz prošlosti najviše diraju u srce, kako vas, tako i publiku na koncertima? Da li ste i njih s vremenom otkrivali i udahnuli im novi život?

U srpskoj folklornoj praksi prepliću se razni tradicionalni instrumenti kao što su dvojnice, frula, duduk, kaval, gusle, zurle, tambura, gajde, sa savremenim instrumentima, violinom, harmonikom ili trubom. Iako svi ovi instrumenti nisu nastali na našem tlu, neraskidivo su vezani za našu narodnu tradiciju. Svaki od njih ima svoje posebno mesto u novim, zanosnim aranžmanima našeg Mikija Stanojevića. Glavnu ulogu u „Bistriku” je dugo imala frula, čarobni instrument, koji je moderne aranžmane bojio tim starinskim, toplim, mekim zvukom, direktno udarajući u srce, ali u kombinaciji sa violinom je terao i na pokret. Naša publika često pusti suzu kada čuje solo deonicu frule u pesmi „Od pole idat babo”, ali i skače na noge kada violina i frula zasviraju „Veliko narodno oro”.

Proneli ste slavu naše izvorne muzike po celom svetu. Šta vam uvek pokazuje da ljudi razumeju jezik vaše umetnosti i težnju da izvor te lepote uvek bude bistar i nepresušan?

Kažu da lepota izaziva lepotu. Kroz univerzalni jezik, lepotu muzike koja jeste naša veza sa Izvorom, vraćamo se dostojanstvu života i Lepoti. Publika voli i oseća tu iskrenost i ogromnu ljubav, i ume da podrži i nagradi. Tradicionalna pesma je jedno od naših nasleđa, govori vibracijom, razumljiva je i dostupna svima. Melodija je ta koja dodiruje i raduje sva naša čula, a mi smo tu da je čuvamo i da prenosimo iskustvo.

Kako se danas postavljamo prema tradiciji, nasleđu i onome što je autentično i samo naše? Koliko smo nemarni, koliko zaboravljamo, a šta pokazuje da, ipak, ima nade?

U ovom našem nesrećnom i bučnom svetu 21. veka, neretko banalnom, koji pokušava da postavi neke čudne vrednosti, tradicija se nekako izgubila i, nažalost, nije se izborila za mesto koje joj pripada. Ovo je ozbiljna tema, i ona bi trebalo da bude deo plana i programa svake uređene države, ministarstva i kulturnih institucija. Mnoge zemlje su sredile tu važnu oblast i svoju tradiciju na pravi način podržale i predstavile svetu. Ali, rekla bih da ipak ima nade, jer je tokom poslednjih godina sve veće interesovanje mladih za tradicionalne pesme, igre i instrumente, što znači da bi nešto moglo da se uradi.

Kakvu poruku, u vezi sa ovom pričom, možemo preneti budućim generacijama?

Često citiram mog profesora etnomuzikologije Dragoslava Devića, koji je na prvom času muzičkog folklora rekao: „Deco, tradiciju možete voleti ili ne, ali morate je poštovati. Ona je deo naše kulture. Sa njom živimo, a bez nje, gubi nam se svaki trag.”

Bilja Krstić Promo/24sedam/ Foto: Ivan Grlić

Čuveni pisac bajki Hans Kristijan Andersen je na svom jedinom proputovanju kroz našu zemlju zapisao: Koliko je na drveću lišća, toliko je pesama na usnama srpskog naroda.” Da li još uvek berete to lišće, kao na početku?

Mnogo je pesama preslušano, naučeno, melografisano. Sa istim žarom i danas prikupljam i čuvam zapise, audio-snimke sa terena i partiture, za neke nove pevače i muzičare koji će ih zavoleti i pevati, a jednog dana i preneti novim generacijama.

Koliko je vaš “Bistrik” s vremenom postao drvo sa dubokim korenima, koje svake godine olista novom elegijom, i da li pod njegovom krošnjom uvek nalazite svoje mesto i svoju sreću?

Kažu da samo ono što je prirodno ima snagu da dugo traje. “Bistrik” je moja istinska radost, koja traje punih dvadeset godina.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti