Od Niša do Šangaja i svetskih aukcijskih kuća! Ilija Fonlamon za 24sedam: Nedostaje mi naša kafa i miris pekara

Nišlija Ilija Fonlamon Francisković davno je s razlogom prozvan „čudom od deteta“. Mladić folksdojčersko-srpskog porekla, slikar i pisac, student medicine, najmlađi je i jedan je od prvih umetnika iz Srbije čija dela procenjuju dve najrenomiranije nemačke i evropske aukcijske kuće, Nojmajster iz Minhena, i aukcijska kuća Aukcionata iz Berlina.

Iako već nekoliko godina u Šangaju radi kao predavač i saradnik za bilingvalnu nastavu pri departmanu za prirodne nauke Far Ist Instituta, Kina mu je, kaže, pomogla da svoj talenat istakne i da mu se posveti, budući da su njegova dela osvojila velike simpatije kod građana ove zemlje na Dalekom Istoku.

Ilija Fonlamov Foto: Privatna arhiva ustupljena na korišćenje

- Slikarstvo je deo mog života od kada znam za sebe, ali, u mom slučaju, negovanje i rad na talentu, često je išao u etapama. Bilo je godina kada na njemu nisam adekvatno radio - započinje svoju priču Ilija.

Dodaje da ga je dolazak u Kinu, na neki način, vratio slikarstvu i dao mu priliku da se istim zabavi mnogo ozbiljnije i pokuša da nadomesti sve ono za šta ranije nije bilo vremena, ili, kako ističe, razumevanja.

- Moja svakodnevica ovde mi je dala priliku da razmislim o svom potencijalnom stvaralaštvu i da isto i stvorim. Dolazak u Kinu mi je omogućio da pristupim nekim, za mene, novim shvatanjima slikarstva. Pre mnogo godina, uvek kada se o meni pisalo, stajao je narativ koji je kazivao da nikada nisam školovao svoj talenat, i to je bila istina. Ipak, u jednom trenutku sam shvatio da u određenom životnom dobu, prevashodno u umetnosti, to može biti kompliment, ali isti se nedugo zatim pretače u nedostatak, pa i propust. Sposobnost se pretpostavlja, ali ta ista sposobnost mora postati veština, a bolje prilike za to nema no raditi na njoj - iskren je mladi umetnik.

Rad Ilije Fonlamova Foto: Privatna arhiva ustupljena na korišćenje

U Kini je za nekoliko godina koliko je tamo, uspeo da radi i da svoju tehniku poboljša, ali i da se direktno afirmiše.

- Nije tajna da Kinezi jako vole strane autore, zbog te činjenice sam jako srećan, te imam prilku da vidim da moje slike imaju svoj život i onda kada ja od platna odmaknem četkicu. Svestan sam činjenice da imam priliku da svoje slike radim po narudžbini i od istih lepo zarađujem, ali iako i tada često imam određene zahteve, platno konačno prikaže samo ono što me nadahne iznutra.

Mnogo puta sam se, u ovih par godina koliko živim u Kini, susreo sa željom da slika izgleda „ovako i onako“, ali sreća je moja što imam mogućnost da ne odstupam od već zacrtane linije svog opusa. Moje slike su do sada već našle put do kupaca u Kini, posebno Šangaju gde živim, ali i na Tajvanu. Naručioci sa Tajvana imaju drugačiji ukus, i u pitanju je mahom žanr tema, dakle scena iz svakodnevnog života, kao dominantan motiv, dok se u Šangaju i ostatku kontinentalne Kine naručioci radije odlučuju za portrete, kojima ja dodam svoju osobenost. Portreti su jako popularni u Kini, bili oni fotografija ili umetnička slika - opisuje Fonlamon.

Rad Ilije Fonlamova Foto: Privatna arhiva ustupljena na korišćenje

Ilija slike mahom radi u tehnici ulje na platnu ili akril. Donedavno je, kako nam je rekao, u njemu bila čudna bojazan da pristupi bojama i iskoristi ih da svoj crtež načinim živim, a zatim ga pretoči u sliku. Izložba „Milenium“ koju je predstavio 2017. godine svedočanstvo je tog njegovog straha. Dugo je bio fokusiran na crtež, na linije, na ugalj i tuš kao tehniku, često vodeći se mišlju da je to „sasvim dovoljno“. Ali, u slikarstvu je crtež samo kapija za ulazak u mnogo drugačiji, ali i lepši svet.

- Čini mi se da je moj pravac realizam. Tako ja koncipiram svrhu umetnosti. Moje slikarstvo je satkano od tema koje na neki način pokazuju moja divljenja, a svakako najveće je - život. Umetnost doživljavam kao saradnju između Boga i samog umetnika, i što manje umetnik učestvuje to je bolje. Zato i ne treba da čudi što moja najveća inspiracija leži u motivima poput tradicije, hrišćanstva, ili jednostavno ljudima - ističe umetnik i nastavlja:

- Živeći u Aziji sam shvatio kolika je širina naše kulture. U Kini, zemlji uz koju stoje brojni statistički superlativi, lako je diviti se etnološkim i svim drugim antropološkim elementima, a koji su premda ogromnom prostranstvu umnogome isti ili jako slični. Ali, kada se zagledam u nošnju naših istočnih ili južnih krajeva, jasno je koliko je bogatstva utkano u razliku između svake niti. Kada me u Kini pitaju gde pronalazim inspiraciju, jako ponosno kažem da su to prostori porekla moje majke. Svoj dar da slikam vidim kao priliku da bar malo doprinesem da se lepote naše nacionalne raznolikosti očuvaju.

Rad Ilije Fonlamova Foto: Privatna arhiva ustupljena na korišćenje

Znam da se mnogi možda i neće složiti sa mnom, za tim i nema potrebe, ali verujem da sve ima svoju svrhu, a ja svrhu svog talenta vidim u pretakanje onoga što je oko mene, a to je život, u najširem smislu. Lepotu, često prozvanu kao najveću motivaciju umetnika, vidim upravo u elementima koji sačinjavaju najobičnije entitete života. Verujem da su ti isti entiteti, pa čak i jednostavni momenti već uveliko savršeni da ja tu kao umetnik nemam šta da dodam kako bi ih pretočio u nešto dugotrajnije - sliku - zaključuje Ilija.

Život u Kini je za njega prožet istim aspektima kao i u bilo kom drugom delu planete. Ipak, u Šangaju je, kako nam je rekao, prebrz, „dan prođe, a da se ne okrenete“. Svakodnevica mu je sačinjena od posla, mada je upravo zbog posla u kontaktu sa mladim, darovitim i jako pozitivnim ljudima. Lepota života u metropoli je u činjenici da nakon posla sebi možete da priuštite posetu muzeju, ili prisustvujete izložbi eksponata koji nisu tako česti, kao i operi ili koncertu umetnika koji dolaze iz svih delova sveta. Ukoliko ne radi na projektu u domenu posla, posvećen je učenju kineskog, koji mu je, pored engleskog, radni jezik i obavezama oko mastera, tako da je ovih dana i sa jedne i sa druge strane katedre, zavisno od doba dana. Trenutno je posvećen i učešću na EKSPO Međunarodne industrije i umetnosti koji se održava u Šangaju 2023. godine.

Rad Ilije Fonlamova Foto: Privatna arhiva ustupljena na korišćenje

- Krajem prošle godine modeli sa kojima sarađujem su odradili autorske fotografije, a moj zadatak je da ih pretočim u slike. Slika u kolekciji ukupno ima sedam i imam rok da do kraja 2022. završim kolekciju kao uslov za učešće na EKSPO-u. Na slikama rađenim za ovu svrhu dominira eksperimentisanje bojama, ali ostajem veran realnom prikazu. Pokušaću da sebe predstavim na najbolji način - ističe Ilija.

Priznaje da dok radi na slikama često razmislja o izložbi u Nišu.

- Verujem da svakom autoru prizanje grada iz koga potiče najviše znači, ali istini za volju, isto se i najteže dostiže. Voleo bih da se jednog dana predstavim publici u Nišu, ali do tog trena ostaje mi još puno rada - smatra ovaj mladi umetnik koga su zbog talenta prozvali čudom od deteta.

Rad Ilije Fonlamova Foto: Privatna arhiva ustupljena na korišćenje

Iako je pronašao sebe u dalikoj Kini, Niš mu jako nedostaje.

- U srcu i mislima mi je svakodnevno. Najviše mi nedostaje porodica, to je donekle i prirodno i očekivano. Pored ogromne distance, poslednjih godina između nas je stao i niz okolnosti povezanih sa pandemijom. To je dovelo do toga da u Nišu nisam bio jako dugo. Nedostaje mi naša kafa, miris naših pekara, naš dijalekt. U Šangaju ima ljudi sa naših prostora, ali mahom iz zapadnih krajeva, pa i kada se sretnemo ili čujemo, previše je to padeža i “prečudnog” akcentovanja za moje niško uho - kazao je kroz osmeh.

Ilija Fonlamov Francisković zapažen je i na polju književnog stvaralaštva sa tri „Vukove nagrade“ istoimene zadužbine iz Beograda. Dobitnik je i međunarodne nagrade za poeziju „Venac-Vijenac-Venec“ 2016. godine. Kaže da se bavi i pisanjem, ali ovog puta mu je ono samo deo profesionalnih obaveza. Dugo nije pristupio folderu u kome čuva pisani rad, već poslednjih godina svu svoju inspiraciju pretače u slikarstvo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi