Rokenrol knjige slavnih: Mračni životi, šokantne karijere i tragične smrti kultnih muzičkih ikona

Svetska rokenrol scena 20. veka nesumnjivo predstavlja veličanstveno, ali i mračno poglavlje istorije muzičke umetnosti, kao i mnogi njeni predstavnici koji su svojim talentima, karijerama, ali i privatnim životima postali fenomeni čija imena i danas blistaju sjajem autentičnosti i neponovljivosti. Osim muzičkog opusa, koji je već sa prvim pesmama stekao status kultnog, o njima su napisane i knjige koje ostaju kao svedočanstvo o ljudima koji su promenili svet.  Morison, Dženis, Hendriks, Elvis, Kobejn… samo su neke od istinskih zvezda o kojima su napisana kapitalna dela koja vredi pročitati. Pored njih, tu su i oni koji još uvek stvaraju i koji su sami pisali o svojim životima, muzici i iskustvima koja su ih podigla na pijedestal jednog vremena.

Predstavljamo vam knjige o rokenrol ikonama čija slava ne bledi decenijama.

Born to run – Brus Springstin

„Čudno je pisati o sebi… Ipak, u ovakvom poduhvatu, pisac daje jedno obećanje: da će čitaocu razotkriti svoje misli. To sam pokušao da uradim na ovim stranicama.“

Brus Springstin i I strit bend nastupili su 2009. u poluvremenu Superboula. Ovo iskustvo bilo je toliko inspirativno da je odlučio da piše o tome. Tokom narednih sedam godina posvetio se ispisivanju priče o svom životu, unoseći u nju iskrenost, humor i posebnost, kojima odišu i njegove pesme.

On opisuje odrastanje u katoličkoj sredini gradića Frihold u Nju Džerziju, sazrevanje uz poeziju, opasnosti i mračne misli koje su ispunjavale njegovu maštu, sve do trenutka koji on naziva „Veliki prasak“, kada je video prvi nastup Elvisa Preslija u emisiji Eda Salivena. Priseća se svog poriva da postane muzičar, klupske scene Nju Džerzija i uspona I strit benda. Razoružavajuće iskreno, Springstin prvi put saopštava priču o ličnim mukama koje su nadahnule njegova najbolja ostvarenja i pokazuje nam zašto pesma „Born to Run“ otkriva više nego što smo to ranije mislili.

Mnogo više od ispovesti legendarne rok zvezde, ovo je knjiga za svakoga ko je ikad poželeo da se krsti u svetoj vodi rokenrola. Bar u dva segmenta zalazi dublje od mnogih drugih pisaca memoara. Prvi je odnos sa problematičnim ocem i pokušaj izmirenja s njim, a drugi iskreno svedočenje o decenijama borbe sa depresijom i anksioznošću.

„Dva su jahača prilazila“ – Mik Vol

Džimi Hendriks je bio gitarista u Njujorku i oslanjao se na podršku svojih ljubavnica dok je pokušavao da oponaša svog idola Boba Dilana. Crnac koji svira rok muziku belaca želeo je da pokaže da je muzika univerzalna. Kad je stigao u Englesku, očarao je raskalašni London. Ne zato što je Džimi umeo da svira zubima ili držeći gitaru iza leđa, već zato što je zaista umeo da svira.

Putujući kroz ljubičastu izmaglicu idealizma i paranoje šezdesetih, Džimi Hendriks je bio muzičar zbog koga je Erik Klepton pomišljao da odustane od muzike, koji je nezaboravno obradio pesmu „All Along the Watchtower“ Boba Dilana, i čije je izvođenje američke himne definisalo Vudstok. A kad se njegova sjajna zvezda prerano ugasila, legenda je nastavila da živi u muzici i u intrigama koje su pratile njegovu smrt.

„Dva su jahača prilazila“ je psihodelično i kaleidoskopsko istraživanje života i smrti Džimija Hendriksa i putovanje u mračno srce šezdesetih. Dok su „grupi“ devojke stajale u redu, droga je bila sve jača, a san šezdesetih je izgarao u vatri i krvi Vijetnamskog rata, ubistva Martina Lutera Kinga i izbora Ričarda Niksona za predsednika.

„Dženis: Njen život i muzika“ –  Holi Džordž -Voren

Dženis Džoplin je ušla u legendu kao drska, strasna duša osuđena na propast zbog bola koji je stvorio jedan od najizuzetnijih glasova u istoriji roka, ali na stranicama knjige „Dženis: Njen život i muzika“ autorka Holi Džordž-Voren donosi jasan i dubok uvid u život žene koja nije bila definisana samo patnjom.

Pročitajte još

„Bitlsi“: Kontroverzni poslednji album i kraj jedne ere

Kako Voren ističe, Dženis je bila perfekcionista: strasna, učena muzičarka koja je rođena sa talentom, ali je isto tako izvanredno marljivo radila na njegovom razvoju, “ona je bila žena koja je pomerala granice pola i seksualnosti mnogo pre nego što je to bilo društveno prihvatljivo. Bila je osetljiva i željna toga da se uda i skrasi – ali nije mogla, ili nije htela. Bila je Teksašanka koja je čeznula da umakne iz Teksasa, ali nikad nije bila u stanju da sasvim pobegne.”

Prvi prestup Dženis Džoplin bio je taj što je, kao mlada belkinja, rano uvidela snagu bluza, muzike koja se mogla naći samo na opskurnim pločama i u krčmama duž zalivske obale Teksasa i Luizijane. Ali i pre toga, ona se isticala u svom konzervativnom naftaškom rodnom gradu. “Bila je muškaračica koja je ujedno gajila intelektualnu radoznalost, slikala i imala rasno progresivne stavove.”

Krajnje intimna biografija „Dženis: Njen život i muzika“ predstavlja Dženis kao kraljicu rokenrola, kao komplikovanu buntovnicu, kao muzičku predvodnicu koja je kršila pravila, kompleksan portret izuzetne umetnice koja je konačno dobila biografiju kakvu zaslužuje.

„Biti Elvis“ – Rej Konoli

U knjizi „Biti Elvis“ autor Rej Konoli donosi nam priču o Elvisovom životu – od siromaštva do neviđene slave – zasnovanu na detaljnom istraživanju o životu i karijeri muzičke ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu. Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina 20. veka.

Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom 20 veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse. Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, autor je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena.

“Serving the Servant: Kobejn, legenda koja živi” – Deni Goldberg

Pisac Goldberg bio je Kobejnov menadžer i veoma blizak prijatelj koji je sve vreme bio uz njega, a kroz svoje književno delo upoznaće čitalačku publiku na jedinstven način sa životom i karijerom slavnog muzičara.

Ljubitelji “Nirvane”, kao i poštovaoci lika i dela tragično preminulog umetnika, koji je izvršio samoubistvo 1994. godine, na samom vrhuncu slave, podsetiće se uspona i padova jednog od najvećih bendova svih vremena, čiji je frontmen obeležio muzičku industriju i modernu kulturu čitave planete.

Privatni život, kao i poslovni uspesi, vanserijski talenat, specifičan način rada i izvanredna posvećenost muzici, intrigiraju fanove širom sveta ali i svrstavaju Kobejna među neprolazne umetnike čija zaostavština nastavlja da živi. Sam naslov ove biografije “Serving the Servant” predstavlja omaž pesmi koju je Kobejn napisao za album “In Utero”, 1993. godine.

Što se dublje zadire u suštinu dela o “grandž” rok muzičaru, koji očigledno nije do kraja izdržao toliki teret slave i trijumfa, otkriva se sve više o njegovoj genijalnosti i ambicijama. Ipak, izražena je i Kobejnova prenaglašena saosećajnost, preosetljivost, koja ga je neminovno vodila do teških misli. On je među retkima u istoriji rokenrola koji su istovremeno komunicirali na više kulturoloških jezika, uključujući energiju hard roka, integritet panka, zaraznu prepoznatljivost hitova i inspirativnu privlačnost društvene osvešćenosti.

Pročitajte još

Rod Stjuart: Kuća slavnih i dugo skrivana tajna na tavanu

Delo “Kobejn, legenda koja živi ” otkriće kako se talentovani umetnik borio da uspostavi balans između ličnih ambicija i integriteta. Iz prvog reda posmatrao je nezapamćen i vanserijski uspeh svog albuma “Nevermind” (1991), koji je od „Nirvane“ napravio najuspešniji rok bend na svetu, a reči pank i grandž uzdigao na nivo opšte kulture. Takođe, knjiga nije mogla da izostavi upoznavanje Kobejna sa genijalnom, ali nepredvidljivom pevačicom Kortni Lav, kojom se i oženio, i kako je ta veza kritičarima postala dežurni krivac za sve.

U knjizi je opisano i rođenje njihove ćerke Franses Bin Kobejn, i konačno, tu je i javna borba sa zavisnošću, okončana nažalost tragičnom smrću, koja je zauvek promenila tok istorije rokenrola.

„Život“ – Kit Ričards

Kit Ričards je s Rolingstounsima stvorio rifove, stihove i pesme koje su uzbudile ceo svet. Više od četiri decenije on je živeo pravim rokenrol životom: stavljao glavu na panj kad god je to želeo, govorio otvoreno šta misli, i prolazio s tim onako kako to nikome pre njega nije polazilo za rukom.

Sada nam konačno on sam priča o svom životu izloženom unakrsnom uraganu. A kakav je to samo život! Slušao je opsesivno ploče Čaka Berija i Madija Votersa za vreme svog detinjstva u Kentu. Naučio je da svira gitaru i osnovao bend s Mikom Džegerom i Brajanom Džounsom. Usledila je prvobitna slava i uspeh Rolingstounsa kao grupe nevaljalaca. Zloglasna hapšenja zbog droge u njegovoj kući Redlands i potom niz sukoba s nervoznim establišmentom stvorili su trajnu sliku odmetnika i narodnog junaka. Stvarao je besmrtne rifove kao one u pesmama „Jumpin’ Jack Flash“, „Street Fighting Man“ i „Honky Tonk Women“. Zaljubio se u Anitu Palenberg, a onda je umro Brajan Džouns. Bio je poreski izgnanik u Francuskoj, odlazio na divlje turneje po Americi i sticao sve veću slavu, upadao u sve veću izolaciju i narkomaniju. Zaljubio se u Pati Hensen. Otuđio se od Mika Džegera, da bi se potom s njim pomirio. Brak, porodica, solo albumi, grupa X-Pensive Winos i put kom se kraj ne nazire.

Glasom jedinstveno i intimno ličnim, razoružavajuće iskreno, što je oduvek i bilo karakteristično za njega, Kit Ričards nam iznosi važnu životnu priču našeg doba, nesputanu, neustrašivu i istinitu.

„Igrati sa sobom“ – Bili Ajdol

Od pankera u londonskom bendu Generation X do mejnstrim megazvezde MTV-ja, Bili Ajdol ostaje do današnjeg dana legenda rokenrola. Ovo je uzbudljivo i iskreno svedočanstvo o njegovom putu ka slavi.

U svojim memoarima legendarna superzvezda Bili Ajdol pripoveda nam pravu priču koja se krije iza seksa, droge i rokenrola. „Igrati sa sobom“ obuhvata događaje i ljude koji su uticali na njegov život, muziku i karijeru, uključujući njegovo detinjstvo u Engleskoj i SAD, godinu provedenu na Univerzitetu Saseksa, članstvo u Bromlijevskom kontigentu, vremenu koje je proveo sa Seks pistolsima, u sastavima Siouxsie and the Banshees, Chelsea i Generation X, pa sve do vrhunca pank-pop revolucije kada je doživeo slavu.

Bili Ajdol se posvetio i svojoj solo karijeri, koja je uključivala saradnju sa Stivom Stivensom i, konačno, video-spotove koji se smatraju među najuticajnijim na MTV-ju ikada. U knjizi Ajdol iznosi detalje iz svog života punog uspona i padova sa svojim nekonformističkim stavom po kojem je prepoznatljiv. Igrati sa sobom je zabavno i zanimljivo svedočanstvo o kreativnoj energiji jednog čoveka.

„Beznadežno sam podeljen između tame i dobrote, buntovnika i sveca, seksualnog manijaka i monaha, pesnika i propovednika, demagoga i populiste. Sve u svemu, sve sam zapisao, iskreno, od srca. Izložio sam se potpuno, zato čuvajte mi leđa.“  Bili Ajdol

„No one here gets out alive“ – Džeri Hopkins

Biografija Džima Morisona je baš kao i njegov život – uzbudljiva i psihodelična, puna kontroverzi i suprotnosti. The Doors su takođe bend koji je zapravo veoma kratko trajao, ako realno pogledamo, ali sve što su snimili sluša se i danas. Džim Morison je i danas ikona kad je reč o muzici i načinu života sedamdesetih.

Pročitajte još

Roj Orbison: Svetlost muzike i tama života iza sunčanih naočara

Kult Džima Morisona je zvanično utemeljen u popularnoj kulturi kada je američki reditelj Frensis Ford Kopola u saundtrek za svoj film „Apokalipsa danas“ uključio „The End“, pesmu koju je Džim izvodio sa svojim bendom The Doors. Za ulazak u legendu delom je zaslužna i činjenica da je umro upravo u 27. godini, baš kao Dženis i Džimi.

Morison je bio otelotvorenje hipi kontrakulture. Autentičnim glasom, osobenim stilom i izuzetnim poetskim dometima svojih tekstova ostaje jedan od najupečatljivijih frontmena u istoriji rok muzike. „No One Here Gets Out Alive“, ultimativna biografija Džima Morisona donosi priču iz prve ruke o ovom intrigantnom liku – pevaču, filozofu, pesniku, delinkventu – koji je odbacio sve autoritete u svojoj neumornoj potrazi za smislom, čak i izvan granica realnosti.

„Pink Flojd – Kad svinje polete“ – Mark Blejk

„Kad svinje polete“ je prva kompletna biografija grupe Pink Flojd. Ovo prošireno izdanje istorije jedne od najvećih rok grupa svih vremena nastalo je nakon što je autor Mark Blejk razgovarao sa Dejvidom Gilmorom, Rodžerom Votersom, Ričardom Rajtom i Nikom Mejsonom, i intervjuisao ostale bivše članove grupe, producente, školske drugove, devojke, scenske tehničare, cimere, menadžere, prijatelje, neprijatelje i brojne druge ljude koji su imali uvid u živote članova grupe i njihov rad.

Spajajući mišljenja i uspomene očevidaca, ova knjiga prati priču grupe počev od njenih korena u Kembridžu do globalnog uspeha albumom „The Dark Side Of the Moon“ i gorkog raspada osamdesetih godina 20. veka, od njihovog istorijskog okupljanja na „Lajv ejtu“ do smrti osnivača Sida Bareta 2006. i sve nakon toga.

Precizna, uzbudljiva i ambiciozna poput svakog njihovog albuma, „Kad svinje polete“ je proglašena za najpotpuniju biografiju Pink Flojda.

„Hronike“ – Bob Dilan

Kad je Bob Dilan dobio Nobelovu nagradu za književnost, njegovi fanovi širom planete bili su veoma prijatno iznenađeni. Ali bilo je i onih koji su negodovali. Međutim, voleli ga ili ne, ne možemo da osporimo činjenicu da je Dilan jedan od najvećih pesnika današnjice. Svaka njegova pesma nosi veoma snažnu poruku. Čak i ako nije angažovana i ako ne govori o nekoj socijalnoj nepravdi, stihovi su apsolutno prelepi. Mnogi su čista poezija.

Dilan je svoj život i pero uzeo u svoje ruke i dao nam na uvid fragmente svog bogatog stvaralaštva. Posle stotina knjiga i hiljada tekstova koje su o njemu objavili drugi, evo ga u ulozi sopstvenog tumača. Hronike nisu standardna autobiografija niti samo ispovest, već vrlo važan dokument o vremenu i životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su verujući u utopiju menjale sve(s)t.

Dilan nam „Hronikama“ pokazuje kako se istovremeno biva učesnik i svedok. Koliko je (bio) važan i jedinstven učesnik, svi smo znali. Sada vidimo koliko je i važan hroničar – briljantnog pamćenja, istančanog zapažanja, književno originalnog jezika, nepatetične iskrenosti, zdravog humora i umerenog cinizma.

Dilan je pisac koji je naučio kako da iskušava čitalačko nestrpljenje. „Hronike“ se čitaju kao najzanimljiviji roman u kojem ni redosled pisanja, ni sled događaja nisu hronološki poređani. Kao da je zaželeo da nam kaže kako je njegov život niz hronika, ali ne i hronologija.

„Samo deca“ – Peti Smit

Autobiografija „Samo deca“ na prvi pogled čita se kao setna ispovest o ljubavi, odrastanju i prijateljstvu pank-princeze Peti Smit i kultnog fotografa Roberta Mepltorpa, priča o životima umetnika i njihovoj borbi za opstanak u dekadentno omamljujućoj ali ništa manje fatalnoj rokenrol atmosferi s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošlog veka u Njujorku.

Iako je u pitanju intimni dokument o nesvakidašnjem odnosu koji nadilazi uvrežene kategorije (ljubavnika, najboljih prijatelja, duhovnih blizanaca), memoarska proza Peti Smit nudi i više od toga – ona je svojevrsni omaž ne samo minulom vremenu i ljudima koji su ga obeležili (Bobu Dilanu, Džimu Morisonu, Brajanu Džounsu), već i uzorima koji su oblikovali autorkin prepoznatljiv umetnički identitet (Bodleru, Ženeu i nadasve Rembou).

Pročitajte još

Turbulentan život kraljice rokenrola: Stiže dokumentarac o Tini Tarner

Boemska posveta „Samo deca“ vrvi od anegdota u kojima defiluju poznati i slavni (Endi Vorhol, Alen Ginsberg, Dženis Džoplin, Džimi Hendriks, Sem Šepard…), ali ne sa ciljem da nas šokira ili fascinira, već beskompromisno i pre svega podseti na neraskidivu vezu između ljubavi, umetnosti, kulture i života.

„Žive rane“ – Entoni Kidis

Godine 1983. četvorica „dileja“, kako su sami sebe zvali, izleteli su na losanđelesku šarenoliku neopank rok scenu i uzdrmali je svojim tvrdim kosmičkim fankom. Više od dvadeset godina kasnije RHCP, iako im se svašta dešavalo, postali su jedan od najuspešnijih bendova na svetu. Iako je grupa preživela mnoštvo izmena, njen tekstopisac i pevač, Entoni Kidis, bio je tu od početka.

„Žive rane“ su Kidisova bolno iskrena ispovest o brzom životu. Odrastao na Srednjem zapadu, sa jedanaest godina se preselio u Los Anđeles da bi živeo sa ocem, Blekijem, koji je bio najveći snabdevač holivudske elite pilulama, travom i heroinom. Pre trinaeste godine Entoni je već delio sa ocem devojke i drogu tokom ponoćnih bahanalija u kojima su učestvovali i proslavljeni ljudi, kao što su Kejt Mun, Džimi Pejdž i Alis Kuper. Nakon kratke dečačke glumačke karijere, Kidis se ispisao sa fakulteta i svom snagom bacio u mondenski život andergraund muzike. Živeći kao klošar i boreći se da dođe do droge, Kidis je po muzičkim klubovima svake noći očajnički tražio novi fiks.

Naposletku – pronašao ga je u muzici. Entonijeva saradnja sa tri ortaka iz srednje škole bila je prva stvar u njegovm životu koja je nešto značila. Putujući po čitavoj Americi, Pepersi su doneli mnoge inovacije muzici i uticali na čitavu jednu generaciju budućih muzičara. „Žive rane“ su pune priča o slavnim muzičarima kojima se životni put ukrstio sa Entonijevim.

Ali svaki uspeh i svako preterivanje imaju svoju cenu. U „Živim ranama“ Kidis bolno opisuje smrt svog najboljeg prijatelja usled predoziranja, kao i sopstvenu neprestanu borbu sa zavisnošću od droge, zbog koje se, iako multimiloner, kao protuva fiksao u društvu kriminalaca meksičkog porekla ispod losanđeleskih nadvožnjaka. Nakon što je potonuo na samo dno, Kidis se otisnuo na duhovno putovanje po Indiji, Borneu, Tajlandu i Novom Zelandu – a prosvetljenje je sve vreme bilo ispred njega, u njegovom domu.

Pročitajte još

Edi van Hejlen: Odlazak rokenrol virtuoza sa stilom i duhom poput Mocarta

Bilo da se osvrću na uticaj koji su na njega imale prelepe i snažne žene koje su mu bile muze, pričaju o nastupu pred pola miliona ljudi u Vudstoku ili govore o susretu sa Dalaj Lamom, „Žive rane“ su štivo koje obuzima čitaoca i čita se u jednom dahu. To je priča o posvećenosti i razvratu, spletkama i ličnom integritetu, nemarnosti i iskupljenju – holivudska priča.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi