Edi van Hejlen: Odlazak rokenrol virtuoza sa stilom i duhom poput Mocarta

Legendarni gitarista Edi van Hejlen preminuo je juče u bolnici u Santa Moniki u 65. godini, a kako američki mediji prenose, izgubio je dugogodišnju bitku s karcinomom.

Uz njega su bili supruga Dženi, sin Volfgang i brat Aleks.
– Ne mogu da verujem da ovo moram da napišem, ali moj otac Edvard Lodevijk van Hejlen jutros je izgubio svoju dugu i mukotrpnu bitku sa rakom. Bio je najbolji otac koga sam mogao da poželim. Svaki trenutak koji sam delio sa njim na sceni i van nje bio je poklon – objavio je na Tviteru njegov sin, muzičar Volfgang Hejlen.
Van Hejlen je poslednjih pet godina živeo na relaciji Amerika – Nemačka zbog tretmana. Iako je bio pušač, u jednom intervjuu je rekao da misli da je dobio rak grla od metalne trzalice koju je često nosio u ustima 20 godina. Uprkos dijagnozi, nastavio je da se bavi muzikom i uživa u svirci sa sinom Volfgangom, koji je od 2006. godine basista u očevom bendu.
Godine 2011. časopis „Rolling Stone“ je stavio Van Hejlena na osmo mesto liste 100 najvećih gitarista, a 2012. je u anketi čitalaca časopisa „Guitar World“ izglasan kao prvi od 100 najvećih gitarista svih vremena, ispred Brajana Meja iz grupe „Queen“ i Aleksa Lajfsona iz grupe „Rush“.
Edvard Edi van Hejlen je detinjstvo proveo u Najmegenu na istoku Holandije, a 1962. sa porodicom se seli u Kaliforniju.
Kako piše časopis „Rollingstone“, Edvard je odmah po dolasku počeo da svira klavir i bude zapažen kao vrlo talentovan. Pridružuje mu se i stariji brat Aleks i obojica uzimaju časove klavira, ali su se ubrzo preorijentisali – Edvard na gitaru, a Aleks na bubnjeve.

Na njegov način sviranja veliki uticaj su imali, svedočio je kasnije, pre svega Erik Klepton, potom Brajan Mej, džez gitarista Alan Holdsvorti, gitarista iz hard-rok grupe „Montrose“ Roni Montrouz.
Edi menja definiciju svega onoga što električna gitara može, pa tako razvija brzu tehniku sviranja i tehniku „tapping“, za koju mnogi smatraju da ju je sam izmislio.
Izveo je niz efekata koji oponašaju zvuk mašina i životinja, i može se reći da je u svoje vreme istinski pomerio granice virtuoznosti sviranja gitare.
Hejlen je uvek isticao da je za sviranje gitare najvažnija vežba.
– Ako želiš da budeš samo poznata rok zvezda, onda istrči na ulicu go, napravićeš vest od nečega. Ali ako želiš da ti muzika bude način života, onda samo sviraj, sviraj, sviraj… I možda ćeš dostići ono što si uvek želeo – kazao je jednom prilikom.
Veliki broj legendarnih gitarista je govorio da im je Van Hejlen bio velika inspiracija, poput Sleša, Dimebaga Darela, muzičara „Prl Džema“…
Edi van Hejlen je 2007. godine primljen u rokenrol Kuću slavnih, a tekst o njegovom odlasku čuveni „Independent“ je naslovio: „Rokenrol virtuoz sa istim duhom i stilom kao Volfgang Amadeus Mozart“.

Vest o odlasku jednog od najvećih gitarista svih vremena pogodila je mnoge slavne muzičare, koji se od njega opraštaju na društvenim mrežama.
Grupa „Metalika“ je na svojoj fejsbuk-stranici napisala:
– Smatrali smo ga inspiracijom i idolom. Nakon što smo proveli leto zajedno na putu 1988. godine, postali smo pravi prijatelji.

I članovi benda „Motorhed“ objavili su sliku Van Hejlena i pokojnog Lemija Kilmistera uz reči: „Maestro i legenda u svakom smislu, naš moderni Mocart napustio je planetu“.

Menadžer Van Hejlena Noel Monk napisao je svojevremno u knjizi o bendu – „Svirali su rokenrol i živeli ga u svakom smislu“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi