Roj Orbison: Svetlost muzike i tama života iza sunčanih naočara

Roj Orbison je bio izuzetno popularan i uticajan američki pevač, kompozitor i gitarista. Jedan je od najznačajnijih muzičara na svetu koji se smatra pionirom rokenrola, jer je u svojoj karijeri dugoj četiri decenije, presudno uticao na razvoj tog muzičkog žanra. Ostao je upamćen po svojim velikim hitovima „Only The Lonely“, „In Dreams“, „Oh, Pretty Woman“, „Crying“, „Running Scared“ i „You Got It“ koje je pevao svojim izražajnim baritonom. Imao je raspon glasa od tri i po do četiri oktave. Vizuelno, njegov zaštitni znak su bile naočare za sunce, bez kojih se nigde nije pojavljivao. Za zasluge na polju muzike dobio je brojne nagrade i priznanja, počev od „Gremija“ do uvrštenja u Rokenrol kuću slavnih, 1989. godine.

Slavni muzičar je rođen je u Vernonu, u Teksasu, 23. aprila 1936. godine. Muzika mu je od najranijeg detinjstva bila najvažnija u životu, tako da je već 1949, sa samo 13 godina, osnovao svoj prvi bend „The Wink Westerners“.  Usput je komponovao i učio da svira gitaru. Nakon srednje škole upisao je Univerzitet u Teksasu, u gradu Denton, gde je studirao istoriju i engleski jezik. Sa svojom grupom je stekao određenu popularnost i redovno su nastupli na lokalnoj televiziji. Na jednom od tih nastupa, gost im je bio i poznati Džoni Keš koji je primetio Orbisonov talenat i preporučio ga svom producentu Semu Filipsu, iz diskografske kuće „Sun Records“, koji je odlučio da grupi promeni ime u „The Teen Kings“, a Roj 1956. godine napušta fakultet i posvećuje se isključivo muzici.

Prvi veći uspeh postiže singl pločom „Ooby Dooby“, u junu 1956, dok je pesma „Claudette“, nazvana po njegovoj prvoj ženi, bila sledeći veliki hit. Iz tog perioda datira i njegov zaštitni znak – sunčane naočare. Sve je počelo tako što je tokom jedne turneje zaboravio naočare za vid u avionu, pa su mu one za sunce bile jedina alternativa jer je na njih mogao da stavi stakla za vid.

Orbison je 1957. godine upoznao talentovanog tekstopisca Džoa Melsona i njihova saradanja je donela novi kvalitet u rok muzici, pre svega melodijske izmene praćene lirskim tekstovima, što se smatra prvim rok baladama u istoriji ovog žanra. Nastaju pesme „Raindrops“ i „Uptown“, dok sa pesmom „Only The Lonely“ Orbison postaje svetska rok zvezda. Njegova sledeća singl ploča „Running Scared“ postala je planetarni hit broj jedan u proleće 1961. godine, dok je naredna, „Crying“, dospela do drugog mesta na američkoj „Billboard Hot 100“ lestvici popularnosti iste godine.

Godine 1963. Roj započinje plodnu saradnju sa tekstopiscem Bilom Disom, koji je koautor legendarne numere „Oh, Pretty Woman“, najvećeg hita Roja Orbisona, i njegova muzička lična karta.

Orbison je imao veliki uticaj na tadašnje mlade, a danas kultne britanske rok bendove poput Bitlsa i Roling Stounsa. Leto 1963. godine proveo je na turneji sa Bitlsima po Velikoj Britaniji. Sa Džonom Lenonom je bio veliki prijatelj, a Bitlsi su na svom albumu „The Beatles Anthology“ istakli da ih je za njihov hit „Please Please Me“ inspirisala Orbisonova pesma „Only The Lonely“. Roj je na svim koncertima bio najveća zvezda, ali kako se turneja bližila kraju pao je na drugo mesto, jer je otpočela „beatlemania“.

Za razliku od mnogih drugih američkih muzičara, Orbison je nastavio da niže uspehe i pored britanske muzičke invazije koja je tada zahvatila ceo svet. 1964. godine njegova singl ploča sa hitom „Oh, Pretty Woman“, skinula je Bitlse sa prvog mesta u Americi, a i u Velikoj Britaniji je bila broj 1. Ova pesma je doživela novi veliki uspeh 1990. godine, kada je postala vodeća tema filma „Zgodna žena“ sa Džulijom Roberts u glavnoj ulozi.

Orbison je išao na turneje i sa Bič Bojsima i Roling Stounsima. Od 1963. godine postao je mnogo popularniji u Engleskoj nego u rodnoj Americi, gde mu je popularnost pala i od 1967. više nije imao nijedan hit, sve do osamdesetih. U ostatku sveta bio je i dalje rado slušan, a pesme „Penny Arcade“ i „Working for the Man“ bile su veliki hitovi u Australiji. Bio je popularan u Nemačkoj, voleli su ga i u Francuskoj, a njegovu pesmu „Blue Bayou“ prepevala je čuvena Mirej Matje i postigla veliki uspeh.

Sedamdesete su bile generalno loše za Orbisona zbog promene muzičkog ukusa u svetu. Tek 1977. se vratio se na američke top liste, ali ovog puta kao kompozitor. Njegovu pesmu „Blue Bayou“ otpevala je tada vrlo popularna pevačica Linda Ronštad na svom trostrukom platinastom albumu „Simple Dreams“ i osvojila sve top liste. Sedamdesete su bile loše i po zdravlje Roja Orbisona jer je otkriveno da boluje od miokarda, pa je u 42 godini života imao operaciju srca i tako dobio priliku za novi život.

Osamdesete su bile period kad je Orbison ponovo otkriven, ali je najviše radio pesme za filmove. Ovaj novi interes za njegovo stvaralaštvo doveo je do toga da je uvršten u Rokenrol kuću slavnih, 1989. godine. Osamdesetih su objavljena i brojna reizdanja starih Orbisonovih hitova, koja su bila odlično prihvaćena kod publike.

Planetarnu slavu i ogroman uspeh u karijeri pratile su, nažalost, velike lične tragedije koje su obeležile privatni život legendarnog muzičara. Njegova prva žena, Klodet Frejdi poginula je vozeći motor 1966. godine, a dve godine kasnije do temelja mu je izgorela kuća. U požaru su stradala njegova dva sina, od trojice koliko ih je imao. On je u to vreme bio je na turneji u Engleskoj. Nakon serije srčanih udara preminuo je, na današnji dan, 6. decembra 1988. godine.

Roj Orbison će ostati upamćen po svojim baladama o izgubljenim ljubavima. Mnogi kasniji autori, poput Eltona Džona, preuzimali su njegovu recepturu za pisanje pop hitova. Njegove tri pesme, koje je sam komponovao i otpevao, „Only The Lonely“, „Oh, Pretty Woman“ i „Crying“ uvrštene su u Gremijevu kuću slavnih.

PROČITAJTE JOŠ: Leonard Koen: Umetnik koji je jednu pesmu pisao 13 godina – 24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi