50 godina od smrti Džimija Hendriksa: „Izvinite me dok ljubim nebo“

Detinjstvo, život i karijeru Džimija Hendriksa obeležila je gitara koja je u njegovim rukama postajala živo biće iz kog je vrištao život i tekla smrt. Niz njegove ruke, na svakom koncertu, slivale su se strast i energija kakve do danas nisu viđene. Njegov odlazak obeležila je pokidana žica mladosti i gotovo vanzemljaskog umeća koje je, i pola veka posle njegove smrti, ostalo neprevaziđeno. Pakao droge ubrzao je njegov put u večnost.

Rođen je 27. novembra 1942. godine u Sijetlu, a prve akorde je naučio pre polaska u školu u kojoj je imao naviku da sa sobom nosi metlu, kojom je oponašao gitaru. Sa 15 godina nabavio je svoju prvu akustičnu gitaru, nesvestan da je tog momenta stvorio kult svog imena, talenta i života. Levoruki dečak i njegova gitara bili su predodređeni za besmrtnost. Hendriks nije svirao samo prstima, svirao je svakim damarom svog bića, usled čega se na bini i u publici dešavala svojevrsna katarza. Svojim autentičnim stilom i snažnim, razarajućim, ekstremnim nastupima pokrenuo je revoluciju u rok muzici. Njegov način i tehnika sviranja i danas su lektira, inspiracija i izazov mnogim muzičarima. Postao je čuven po neverovatnim, do tada nemogućim improvizacijama na koncertima. Iako je bio levoruk, koristio je gitare za dešnjake, koje je okretao u suprotnom smeru.  Svirao je iza leđa, iza vrata, čak i zubima. Ležao je na leđima, padao na kolena, palio gitare.

Sa dvadeset godina je počeo da prati RnB bendove. Išao je na turneju sa Litl Ričardsom, Bi Bi Kingom, Ajkom i Tinom Tarner i drugima. 1966. godine odlazi u London i osniva bend „The Jimi Hendrix Experience“ sa kojim prvi koncert ima u pariskoj „Olimpiji“. Snimaju singl „Hey Joe“, a zatim i „Purple Haze“, možda i najpoznatiju Hendriksovu stvar. U tom periodu je stvorio svoj čuveni stil. Snimili su samo tri studijska albuma: „Are You Eksperienced“ koji je svrstan među 15 najvećih albuma svih vremena, i „Akis: Bold as Love“ 1967. i „Electric Ladyland“ 1968. godine. Posle njegove smrti objavljeno je dvanaest posthumnih albuma.

Džimi Hendriks svetsku slavu stiče 1968. godine na Monterejskom pop festivalu, dok na legendarnom „Vudstoku“, godinu dana kasnije, postaje prva ikona rok muzike. Poslednji nastup održao je 6. septembra 1970. u Nemačkoj, a 18. septembra je pronađen mrtav u hotelu „Samarkand“ u Londonu. Po jednoj verziji, predozirao se tabletama za spavanje, ali postoje i mišljenja da se ugušio od povraćanja u snu. Sahranjen je na groblju u Sijetlu, pored svoje majke. Imao je samo 27 godina. Poslednje reči koje je napisao noć pred smrt glase: „Priča o životu je brža od treptaja oka. Priča o ljubavi je zdravo i zbogom, dok se ponovo ne sretnemo.“, a ostala je zabeležena i njegova izjava: „Kad umrem, samo svirajte moje ploče.”

Za samo četiri godine zauvek je promenio muzičku istoriju sveta, zvuk rokenrola i način sviranja električne gitare. U Rokenrol Kuću slavnih primljen je 1992. godine, a na holivudskom Bulevaru slavnih 1994. je postavljena njegova zvezda. Časopis „Rolling Stone“ ga je 2005. godine uvrstio na prvo mesto liste sto najvećih gitarista svih vremena.

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi