Da li ste znali da duša vampira izlazi na njegova usta? Neverovatna priča o srpskom stripu za koji bi Holivud prodao svoju dušu (FOTO/VIDEO)

U Etnografskom muzeju, na izložbi stripa "Družina Dardaneli", imali smo priliku da razgovaramo sa scenaristom Pavlom Zelićem, koji nam je ispričao niz zanimljivih detalja o ovom stripu za koji je svetska javnost i te kako čula i koji je uvršten među najbolje stripove na svetu. Kako smo uspeli da saznamo, po stripu će biti sniman i film, a sve o tome ekskluzivno za 24sedam otkriva Zelić.

24sedam/Viktor Halas

Nešto što nikada niste videli u filmu ili seriji

Kako je došlo do ideje, sa kim ste radili ovaj strip, odnosno ko je bio crtač i kako ste krenuli? 

- To je bila moja davna želja da nekako prenesem na strip table i u priču nešto što je deo našeg predanja. Vampiri koji su glavna tema, pre svega prvog dela "Družine Dardaneli - poljubac leptirice", predstavljaju i zato su posebno važni u kontekstu izložbe "Vampir" u Etnografskom muzeju, ono što nedostaje u holivudskim filmovima i serijama. Nedostaje, konkretno, leptirica, koja je centralni motiv legendarnog filma Đorđa Kadijevića, a koji smo, takođe, prikazali na ovoj izložbi. Nešto što nikada niste videli ni u jednoj seriji ili filmu, to je duša vampira koja izlazi na njegova usta i prenosi se. Tako je vampirizam, po našim narodnim predanjima, bio centralni motiv i u "Družini Dardaneli".

Hteli ste da prikažete jedan, hajde da kažemo, motiv, koji je više iz našeg, srpskog etnosa, a ne nekog holivudskog?

Upravo tako. Dragan Paunović je to realizovao na izvanredan način, kao i ceo strip. Imamo i motiv te leptirice kako ju je on prikazao prilično hororistično, ali sve to nije prešlo u čuveni roman Brema Stokera "Drakula". Po čemu su, onda, vampiri postali svetski poznati? Mi, u Srbiji, mnogo smo više znali o vampirima i imali mnogo bogatiju tu tradiciju nego što je to dospelo do tih visokobudžetnih ekranizacija.

Strip "Družina Dardaneli" je nastao još 2010. godine. Prvi album izašao je 2011. i izazvao je veliku pažnju. Hvala što pominjete top listu Fola Graveta, najpoznatijeg strip kritičara na svetu, na kojoj se "Družina Dardaneli" našla čak dva puta. I prvi i drugi album su se pojavili na tim top listama 100 najboljih stripova na svetu te godine. 

Mi smo sa puno entuzijazma, želje i volje ušli u taj projekat, ne znajući kako se pravi strip. Mnogo smo grešili na samom početku, pisali jedno za drugim, crtali navrat-nanos, i to se vidi na ovoj izložbi. Ne stidim se naših početaka, jer je sve to bilo deo jednog učenja, ali je rezultat na kraju taj koji se nalazi u rukama i bibliotekama. Ovaj strip se nalazi u bibliotekama u Srbiji, ljudi mogu da ga čitaju širom naše zemlje, ali i u regionu. 

24sedam/Viktor Halas

Taj konačni strip je bila jedna lepa celina koja je pričala priču o našem predanju, o književnim junacima kao nekoj vrsti superheroja, nešto poput Marvelovih "Osvetnika". O čemu je reč? Sava Savanović, koji je književni junak ali i junak iz predanja, Hajduk Stanko, Koštana, grof Vronski, Dama s kamelijama, Jozef K., sve su to junaci i "Družine Dardaneli" i naravno književnih remek-dela koja se nalaze u lektiri.

Moja ideja, kao scenariste, bila je da približim ove literarne junake deci, da oni koji čitaju i možda im je dosadna lektira ili nedovoljno zanimljiva i provokativna, kroz strip upoznaju prvi put te heroje i onda im se ponovo vrate u delima koja moraju da čitaju, da im sve to bude nekako lakše, bliže i intresantnije. Tako da je ovo, u stvari, bio način da se, kao što sam ja počeo da čitam, prvo stripove, pa onda knjige, neka nova generacija klinaca opismeni kroz strip i da zavoli našu, ali i svetsku književnost.

Ono što je meni bilo zanimljivo u najavi koju sam video na plakatu, je to da ste uspeli da povežete vampira Savu Savanovića i, recimo, Ivu Andrića. Kako vam je to pošlo za rukom?

Nije bio mali napor, moram da kažem da sam čak i za neke od ovih književnika, recimo Vukašina Katića, dobio specijalnu dozvolu da ga koristim u stripu lično od Dobrice Ćosića, inače porodičnog prijatelja, takođe i za Andrićevog Karađoza. Postoje i dalje autorska prava za te likove, ali svako ko je čuo za priču o "Družini Dardaneli" je odmah pozitivno odreagovao, jer ovde je zaista jedan plemenit cilj posredi, način da se kroz strip prenese edukacija, ne samo o književnosti, već i o narodnom predanju i vampirima ali i mnogim drugim stvarima.

24sedam/Viktor Halas

Ideja je bila da se kroz strip približe mnoge stvari najmlađim čitaocima, ali i da se oni stariji poduče o pravim srpskim autohtonim vampirima, da se edukuju o književnosti, o kulturi, da se kroz jedan spoj reči i slike u stvari predstavi toliko toga i naravno, da se sve to poseje brojnim omažima, nekim vrstama skrivenih tragova blaga kao što su recimo detalji iz filma "Leptirica".

Prva i jedina srpska reč u svim jezicima sveta

Dakle, to je ona čuvena vodenica?

Tako je, autentična vodenica, koja i dalje postoji, može da se obiđe i mi to koristimo. Cela ova izložba i strip "Družina Dardaneli" imaju jedan poziv u sebi na svetskom nivou. Globalna industrija na osnovu vampira vredi deset milijardi dolara. Pričamo o filmovima, TV adaptacijima, kostimima, svemu onome što sadrži reč "vampir", prvu i jedinu srpsku reč u svim jezicima sveta. To je vrlo profibatilna stvar, a gde smo mi u svemu tome?

"Družina Dardaneli" i neka od drugih dela koja su izložena ovde su pokušala da na dostojan način predstave srpskog vampira i da se nekako srpska književna pop-kulturna scena obogati i tim pričama i da na kraju da to ode negde u svet. To je bio naš doprinos i svako ko čita "Družinu Dardaneli" može da oseti da smo u tom stripu proželi i književnost i film i naravno strip i mnoge druge umetnosti i detalje.

Postoje čak i dela likovne umetnosti kojima smo pravili omaže, sve to sa ciljem da na 48 strana, što uopšte nije mnogo, to može da se pročita za sat, dva, ali se onda ponovo i ponovo iščitava strip i otkrivaju nove sitnice koje onda budu nagrada za pažljive i vredne čitaoce, obrazovane pre svega. Takođe, na samom kraju date su i instrukcije kako se strip čita, tako da neko kome nije lako da sve to nađe ima puno smernica za čitanje. Pored toga, ova izložba je prilika da se kroz stručna vođenja posetioci uvere koliko je to, ne samo pažljivo i detaljno osmišljeno, nego koliko je precizno i sa veliki darom nacrtano.

Da li to znači da oni koji budu čitali strip neće samo da uživaju u radnji, nego će moći i da istražuju, da u tim sveskama pronađu i neke skrivene motive iz književnosti i kulture Srbije i da je to, zapravo, neki vaš omaž, celoj našoj kulturi?

Upravo tako, mi smo odrastali, sazrevali i to je deo našeg identiteta, ličnog i nacionalnog, ono što "Družina Dardaneli" u suštini jeste. To je jedna vrsta ljubavnog pisma Dragana Paunovića i mene svim tim našim inspiracijama, uzorima, velikanima, na čijim ramenima stojimo. Da li je to Đorđe Kadijević ili Paja Jovanović, ili su to Đorđe Lobačev, poznati i prvi srpski strip crtač, svi oni su na neki način unutar "Družine Dardaneli", koja je prilično gusto napakovana sa svim tim detaljima, ali je takođe i neka vrsta vodiča i ulaza u svet lepe umetnosti i pop-kulture istovremeno. Ja njih ne bih razdvajao jer mislim da je ta popularna kultura bitna, naročito za najmlađe naraštaje. 

Posebno me raduje kad vidim da klinci čitaju i da im možda prvi strip i prvo delo, da kažemo, grafička novela ako ćemo tako nazvati, bude upravo "Družina Dardaneli". Vidim da se pojavljivala u školama i da ih roditelji danas kupuju sa radošću i vraćaju joj se. To je za mene najveći uspeh ovog stripa, da smo pibližili neke nove klince čitanju pre svega knjiga i stripa i da je kroz "Družinu Dardaneli", u stvari, ostvaren taj najveći mogući uspeh, da se naša kultura prenese i da se prenosi i dalje.

Film će tu mnogo pomoći, evo prvi put to ekskluzivno govorim za neki medij, da će se film po "Družini Daradneli" raditi, sredstva su inicijalno dobijena od Filmskog centra Srbije, jer je scenario pobedio na jednom konkursu.

Spektakularna akciona priča

Da li ste vi radili scenario?

Ja sam kompletan autor od starta do kraja. Mislim da će to biti jedan divan put, jer sam u međuvremenu počeo da se bavim i filmskim scenarijem, tako da imam dosta iskustva u toj oblasti. Ono što je interesantno je da će ovo biti dugometražni animirani film. Mislim da je to primereno upravo zbog same teme i zato što je vrlo spektakularna akciona priča nabijena događajima i velikim scenama. To je malo teže izvesti u igranom filmu, produkcijski, ali sada, sa napretkom veštačke inteligencije i svih tih oruđa za animaciju, mislim da će sve biti jednostavnije kako vreme bude prolazilo. Poznati studio iz Beograda radi produkciju animiranog filma. Oni već imaju dosta iskustva. Naglašavam da ovo nije direktna adpatacija knjige, odnosno stripa u film, već nova priča iz tog sveta, ali će se opet baviti  vampirima. Mislim je da taj deo i taj motiv posebno interesantan.

Dakle, u filmu će biti nešto što nema u sveskama?

Upravo tako, to je model koji je dosta zastupljen, da vi, na primer čitate stripove iz Marvelovog univerzuma i onda gledate filmove koji nisu direktna adaptacija stripova, već imaju i neke nove elemente, pre svega kada su u pitanju junaci i zapleti. Neko ko je čitao strip i te kako ima razloga da pogleda film, jer to nije "jedan na jedan", i u tom smislu "Družina Dardaneli" će pratiti taj svetski trend koji dosta dugo postoji, transmedijalno pripovedanje, a sutradan ćemo, možda, imati neku knjigu ili video-igru i onda svako od tih dela ima neku drugu priču sa istim junacima iz tog univerzuma. 

24sedam/Viktor Halas

Tako da možemo da najavimo univerzum "Družina Dardaneli" za koji mislim da će se lepo razvijati jer je do sada već puno pažnje izazvao, a film će, naravno, imati još širu publiku. 
Planiramo neku internacionalnu koprodukciju što će zaista biti interesantno, jer junaci "Družine Dardaneli" nisu samo iz naše književnosti i predanja, imate i Francuskinju - Damu sa kamelijama. Imaćemo u filmu i Sandokana, Emilija Salgarija, koji je postao obožavani junak u Italiji i zemljama u kojima se govori Italijanski, imamo Rusa, grofa Vronskog, iz "Ane Karenjine", koji nam je bio prolaz kao ruskom strip tržištu, jer je "Družina Dardaneli" prvi srpski strip preveden u Rusiji. Planiramo i da neke druge plasmane ostvarimo na stranim tržištima, upravo zahvaljujući tim junacima.

Tajna naslova i čuvena kafana

Odakle ideja za naziv "Družina Dardaneli", zašto Dardaneli?

To je meni posebno drag motiv, koji se lepo i detaljno objašnjava na kraju prvog dela stripa. Postojala je čuvena kafana "Dardaneli", koja se nalazila na mestu gde je današnji Narodni muzej, ona je bila boemsko stecište, svi poznati pisci, od kojih su neki i autori junaka iz "Družine Dardaneli", su išli tamo. Branislav Nušić, Milovan Glišić i Bora Stanković su često svraćali. Ona je srušena početkom 20. veka da bi se izgradio Narodni muzej, čak postoji jedna fotografija na kojoj su svi ti poznati književnici i umetnici tužni što se kafana ruši da bi nastao jedan lep muzej, naš najveći i najznačajniji. 

Junaci naše družine na samom početku stripa ulaze, okupljaju se tu. Vukašin Katić ih okuplja u zadnjoj sobi te kafane i zato su oni družina iz "Dardanela" odnosno "Družina Dardaneli". 
Postoji jedan zanimljiv meta-momenat, gde se književnici, autori junaka, susreću sa svojim kreacijama, to se naravno nikad nije desilo, ali mislim da je intresantno, upečatljivo i tako počinje strip. Sve nadalje je jedan zaista avanturističko-alternativni-istorijski-vratolmni rolerkoster događaja, akcionih scena koje se čitaju bez daha i onda se vraćate iznova i iznova da pronađete te skrivene detalje u stripu.

Mislim da je to nešto što je primereno izlaganju u ovako jednom impoznatnom zdanju kao što je Etnografski muzej, gde možete lepo da priđete i vidite u originalnim ilustracijama sa koliko pažnje i želje je to Dragan nacrtao, jer on uvek ponavlja: "Ja se više nikada u životu neću truditi kao što sam se trudio na 'Družini Dardaneli'". On sada radi za najveće francuske izdavače, odneo je "Družinu Dardaneli" kod njih i "Konstantinovo raskršće", kada je radio adaptaciju tog poznatog romana Dejana Stojiljkovića. Odmah su ga angažovali i on sada radi za dve najveće izdavačke kuće u Francuskoj. 

Njegovi stripovi nisu sada ni izdaleka toliko detaljni kao kad je po godinu dana crtao "Družinu Dradaneli". Nema ni potrebe, ovo je preterivanje što smo mi ovako radili. Ovako se strip ne pravi, osim u slučaju kada imate toliku želju, ambiciju, strast i toliko poštovanje prema svemu onome što dolazi pre vas, i zato smo upravo u tim detaljima, u tom bezgraničnom trudu koji smo uložili u "Družinu Dardaneli", uradili ono što je neophodno i što ovaj strip zaslužuje, da se posle mnogo godina od originalnog izalska, izlaže, da je dovoljno intresantan da pobeđuje na svim mogućim konkursima i za film i da je biran toliko puta za top-liste i brojne nagrade. Mislim da je to pokazatelj, ne zato što smo mi neverovatni umetnici, nego zato što je ta ideja dobra i važna. Mi smo bili, nadam se, dostojni koncepta i ideje.

Kad počinje realizacija filma, a kada planirate da ga završite?

Pravljenje filma je već počelo, scenario je napisan, sada radimo na "drugoj ruci" scenarija i čeka se momenat kada može da se krene u kompletnu produkciju. Ono što je važno je da je kreativna ekipa koja stoji iza filma izuzetna i da je ono što sada imamo već prilično impozantno. Pratimo šta će se desiti u svetu veštačke inteligencije da bismo mogli i deo produkcije da realizujemo što efikasnije, ali praktično produkcija je u toku i ja se radujem svim sledećim koracima, jer ova priča zaslužuje da ode mnogo dalje i da će se, možda, sutradan, o srpskim vampirima slušati u Holivudu upravo kroz ovaj film. 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi