Nušićeve anegdote koje nisu u knjigama: Pisac koji je živeo svoje komedije i tragedije (FOTO)

Na današnji dan, 1864. godine, rođen je Branislav Nušić, jedan od najznačajnijih srpskih književnika, čiji humor, ironija i britka zapažanja i danas izazivaju osmehe.

Osim što je bio začetnik retorike u Srbiji i jedan od najvoljenijih komediografa, Nušić je bio i fotograf amater, strastveni kolekcionar karikatura, ali i hroničar beogradskog života. Njegova dela poput "Sumnjivog lica", "Gospođe ministarke" i "Narodnog poslanika" ostavila su neizbrisiv trag u kulturi Srbije i regiona.

Wikipedia

Međutim, iza njegovog opusa kriju se i mnoge anegdote, životne epizode i male tajne koje osvetljavaju lik ovog neponovljivog pisca.

U nastavku donosimo 15 manje poznatih činjenica o Branislavu Nušiću, koje svedoče o njegovoj duhovitosti, ljubavi prema kafani, ali i životnim izazovima s kojima se suočavao.

Drug mu je oteo ljubav

Kao mladić, Nušić je bio zaljubljen u Milicu Terzibašić, lepu devojku s Topčidera. Kada se razbolela, on je pozvao prijatelja lekara da je leči, ali ovaj je ne samo izlečio nego i osvojio njeno srce. Milica se udala za lekara, a Nušić je godinama patio zbog neuzvraćene ljubavi. Sudbina mu je dala priliku za osvetu kada je održao predavanje o ljubavi, na kojem su u prvom redu sedeli Milica i njen muž. „Šta je ljubav?“ upitao je Nušić okupljene. „To je priča u kojoj gospođica voli jednog, a uda se za drugog.“ Par je brzo napustio salu.

Čak i u braku ostao momak

Kada je zaprosio Darinku Đorđević, Nušić joj je dao neobičan ultimatum – može zadržati jedan porok po izboru: kocku, piće ili žene. Darinka je mudro odabrala „najmanje zlo“ i dozvolila mu da juri žene. Venčali su se u manastiru kod Bitolja, a Nušić je kasnije šaljivo zaključio u svojoj Autobiografiji da „posle ženidbe čovek i nema autobiografije“.

Britak odgovor lekaru

Jednom prilikom, lekar ga je upitao piše li i tragedije, na šta je pisac duhovito odgovorio: „Obojica pišemo tragedije. Vaše se povezuju u čamovinu, a moje u karton.“

Žanka Stokić – njegova muza

Šuškalo se da je Nušić bio zaljubljen u glumicu Žanku Stokić, kojoj je posvetio lik Gospođe ministarke. Pripoveda se da joj je pred premijeru u Sarajevu nosio ćevape s Baščaršije, jer ih je ona poželela, uništivši pri tom frak koji je nosio.

Printscreen/YouTube

Kafana pre akademije

Na svoj 60. rođendan, kada je cela prestonica slavila, a na predstavu došla i kraljica Marija, Nušić je odlučio da veče provede u kafani u Skadarliji, okružen prijateljima.

„Hadži-Lojo“ za jednu noć

Drama "Hadži-Lojo" nastala je tokom jedne večeri u kafani, u doba aneksione krize. Od devet uveče do tri ujutru Nušić je završio komad, a već za dva dana održana je premijera u Narodnom pozorištu.

Branislav Nušić Printscreen/YouTube

Nerazumevanje sa Skerlićem

Književni kritičar Jovan Skerlić oštro je kritikovao Nušića, što je 1924. godine sprečilo njegov prijem u Srpsku kraljevsku akademiju. Pisac je ovu nepravdu doživeo kao duboku uvredu, ali je 1933. ipak primljen u Akademiju.

Strast za karikaturama

Nušić je bio strastveni kolekcionar karikatura. Njegova ćerka Gita poklonila je zbirku Muzeju grada Beograda, gde se i danas čuva deo ove jedinstvene kolekcije.

"Sumnjivo lice" - drama koja je preživela albansku golgotu

Tokom povlačenja preko Albanije, Nušić je ostavio rukopis "Sumnjivog lica" u Prištini, ali ga je po povratku pronašao netaknutog. Zbog političke satire, ova drama čekala je 35 godina na postavljanje na scenu.

Branislav Nušić sa porodicom/Wikipedia

Neizlečivi bol za sinom

Nušićev sin Strahinja Ban poginuo je 1915. godine kao član 1.300 kaplara. Ovaj gubitak duboko je pogodio Nušića, koji je prestao da piše komedije i tugu pretočio u delo "Devetsto petnaesta - tragedija jednog naroda".

Strahinja Ban Nušić/Wikimedia

Režirao kraljevsko venčanje

Nušić je 1922. godine bio zadužen za organizaciju venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije. Kao predsednik Priređivačkog odbora, koordinisao je sve kulturne i sportske manifestacije vezane za ovaj događaj.

Vikipedija

Na konju u Ministarstvo

Tokom protesta protiv austrougarske okupacije, Nušić je pokušao da na konju uđe u Ministarstvo spoljnih poslova, šaljivo rekavši portiru: „Pusti, Jovo, nije ovo prvi ni poslednji konj koji ulazi u Ministarstvo.“

Enigmata u duši

Osim književnosti, Nušić je bio i strastveni enigmata. Objavljivao je zagonetke u listovima Golub i Srpče. Njegova zagonetka „Za koju reku vele da nije cela?“ odnosi se na reku Po u Italiji.

 

Wikipedia

Nestašan đak

Kao đak, Nušić je bio nemiran, ali dosetljiv. Kada ga je učitelj opomenuo da kaže poslovicu, odgovorio je: „Koliko budala pita, ni sto pametnih ne mogu da mu odgovore.“ Kada je učitelj pozvao direktora, Branislav je smireno rekao: „Nesreća nikad ne dolazi sama.“

Strast prema fotografiji

Nušić je bio i talentovan fotograf. Učestvovao je na Prvoj izložbi fotoamaterske umetnosti u Beogradu, a svoje putopise ilustrovao je sopstvenim fotografijama. Njegovi radovi danas se nalaze u Muzeju grada Beograda.

Branislav Nušić je ostavio dubok trag u srpskoj književnosti i kulturi, ne samo svojim delima, već i svojim šarmom, dosetljivošću i duhom. Iako je kroz život prolazio s mnogim bolnim gubicima i izazovima, njegovo ime ostaje simbol humora, ironije i neodoljivog beogradskog duha.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi