Šokantna dela Dejmijena Hersta dostižu basnoslovne cifre, a sada je optužen za prevaru: Da li za njega važe zakoni? (FOTO)

Dejmijen Herst je jedan od najkontroverznijih umetnika današnjice čija dela dostižu basnoslovne cifre.

Profimedia

Međutim, prema pisanju Gardijana, tri skulpture koje je njegova kompanija datirala u 1990-te, zapravo su napravljene 2017. godine.

Kada su zaista nastajala dela?

Golub, čuvena ajkula i dva teleta očuvani u formaldehidu, poslednjih godina izlagani su u galerijama u Hong Kongu, Njujorku, Minhenu, Londonu i Oksfordu kao primeri radova iz 1990-ih, Herstovog perioda kada je osvojio Tarnerovu nagradu.

Profimedia

Međutim, sva tri su napravili Herstovi zaposleni u radionici u Dadbridžu u Glosterširu 2017. godine, tvrdi Gardijan, prenosi Euronews. Umetnički radovi su se prvi put pojavili na izložbi u Hong Kongu iste godine. Izložba "Visual Candy and Natural History" bila je najavljena kao izložba umetnikovih radova "od početka do sredine 1990-ih".

Na zahtev Gardijana, Herstova kompanija objavila je da nije reč ni o kakvoj prevari, nego o postulatima konceptualne umetnosti.  

Profimedia

- Datum koji im Demijen Herst dodeljuje je datum osmišljavanja dela. On je tokom godina bio vrlo jasan kada je upitan šta je važno za konceptualnu umetnost, a to nije fizičko pravljenje predmeta ili obnavljanje njegovih delova, nego namera iza umetničkog dela - piše u njihovom odgovoru.

Konceptualna umetnost ne podleže standardnim zakonima

Euronews citira medije, koji su kontaktirali pravnike i utvrdili da "datiranje umetničkih dela, a naročito konceptualnih, ne kontroliše nijedan standard industrije" i da su oni potpuno slobodni da radovima dodele bilo koju starost.

Izložba na kojoj je prvi put javnosti predstavljena Herstova "Ajkula" i danas važi za jednu od najkontroverzijih u dvadesetom veku.

Profimedia

Herst je ovom izložbom želeo da otvori neke teme o kojima se do tada u umetnosti uglavnom šaputalo, a koje se tiču nasilja, zlostavljanja dece, masovnih ubistava i seksualnosti.
Želeo je da skrene pažnju na to da ljude, stvari i pojave treba posmatrati u određenom kontekstu. Otud i njegova "Ajkula".

U ovom radu, ona je potpuno izolovana od prirodnog okruženja, pa umesto da bude u pokretu, u vodi, vidimo je potpuno mirnu i konzerviranu.

Herstova želja bila je da se suočimo sa realnošću i materijalnim aspektom vrlo poznatog prizora i razmišljamo o njemu u sasvim novom okruženju.

Prva verzija ajkule bila je loše konzervirana

Umetnik je inače dobio ponudu Čarlsa Sačija da stvori delo po svojoj želji za njegovu galeriju. Sama ajkula je koštala 7.500 dolara i uhvatio ju je ribar iz Australije, a cena izrade dela, uključujući njeno konzerviranje, dostigla je blizu 63.000 dolara.

Godine 2004. Galerija Sači prodala je delo biznismenu Stivenu A. Koenu za nepoznat iznos novca, ali se spekulisalo o iznosima od osam do dvanaest miliona dolara.

Profimeida

Prva verzija ajkule bila je loše konzervirana, pa je riba počela da se raspada, a tečnost u kojoj se nalazila postala mutna. Herst je to pripisao činjenici da je galerija Sači odlučila da u tečnost doda i izbeljivač. U početku su pokušali da reše problem tako što su ajkuli odstranili unutrašnjost, a njenu kožu postavili preko kalupa od fiberglasa, ali umetnik nije bio zadovoljan.

- Nije izgledala zastrašujuće. Videlo se da nije prava. Nije imala težinu - rekao je on jednom prilikom.

Zamena ajkula

Kada je saznao da će biti prodata Koenu, ponudio je da zameni ajkulu, a Koen je finansirao celokupan proces, nazvavši trošak "beznačajnim". Inače, samo je menjanje formaldehida koštalo oko sto hiljada dolara. Takođe, uhvaćena je još jedna ajkula nadomak obala Kvinslenda, a trebalo je oko dva meseca da nađe svoj put do Hersta.

Profimeida

U prezervaciji novog primerka 2006. godine učestvovao je Oliver Krajmen, naučnik i kustos londonskog Prirodnjačkog muzeja. To je uključivalo ubrizgavanje formaldehida u njeno telo, kao i potapanje ajkule u kupku sačinjenu od 7-procentnog formalina. Posle toga je smeštena u originalnu vitrinu.

Od 1987. godine širom sveta je postavljeno blizu stotinu Hestovih samostalnih izložbi, a njegovi radovi uključeni su u preko 260 grupnih izložbi. U Srbiji je 2016. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu mogla da se vidi njegova izložba "Nova religija".

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi