Filmovi koji su pretužni da bi se gledali dva puta: Priče koje slamaju srca (VIDEO)

Tuga je emocija koja pomaže publici da pokaže empatiju i doživi katarzu nakon odgledanog filma.

Međutim postoje filmovi koji su  toliko tužni da nisu za one "sa slabijim srcem".

Različiti žanrovi filmova pokrivaju širok spektar ljudskih emocija poput radosti, ljubavi, uzbuđenja ali nijedan filmski žanr nije posvećen isključivo onim najtužnijim osećanjima.

Bezbroj filmova se bavi tugom i ljudskim bolom bilo da je reč o fizičkom, emotivnom ili psihičkom ali svi su zapravo deo unapred određenih filmskih žanrova.

"Šindlerova lista" je istorijska drama, a "Bambi" spada u kategoriju animiranih filmova. Međutim ovde izdvajamo 10 filmova koji su istovremeno sjajni ali i toliko tužni da publika sigurno ne bi bila u stanju da ih pogleda dva puta.

"I dalje Alis" (2014)

Alis, ugledna profesorka lingvistike na Univezitetu u Kolumbiji, vodi srećan život sa svojim mužem i troje odrasle dece. Međutim, jednog dana otkriva da ima Alchajmerovu bolest u početnom stadijumu.

Ono što je najviše brine je činjenica da je bolest nasledna i da će je verovatno i njena deca imati. Alis koristi svoj telefon da u njemu napiše pitanja na koja mora da daje odgovore svakog jutra.

Bolest utiče na celu porodicu, na odluku jedne ćerke da rodi bebe, ali i na sazrevanje i ozbiljnost druge. Alis koju glumi Džulijan Mur uspeva ds stigne i do najtvrđeg srca i potpuno rastuži one sa najmekšim srcem.

"Sofijin izbor" (1982)

Sofijin izbor je filmska drama iz 1982. o Sofiji, imigrantkinji iz Poljske i njenom ljubavniku, koji sa mladim piscem dele kuću u Bruklinu. Vremenom se otkrivaju Sofijine mračne tajne.

Smatra se da je Meril Strip kao Sofija ostvarila najbolju ulogu u karijeri i za nju je bila nagrađena Oskarom za najbolju žensku ulogu.

"Sofijin izbor" pravi sentimentalnu paučinu oko svoje publike, otkrivajući Sofijin izbor tek na kraju, kada se publika duboko emotivno uplela u ceo film.

"Polja smrti" (1984)

Film "Polja smrti" je britanska drama iz 1984. godine o režimu Crvenih Kmera u Kambodži temeljena na iskustvima dvojice novinara: Kambodžanca Ditha Prana i Amerikanca Sydneyja Schanberga. Film se bavi monstruoznim zločinima koje su valsti učinile nad sopstvenim narodom.

Ovaj film nazvan je "remek delom" kinematografije jer je svoju priču ispričao sa "moćnom mešavinom besa i empatije".

"The Road" (2010)

Post- apokaliptični filmovi poput franšize "Pobesneli Maks" nisu sami po sebi tužni, čak i ako su puni zastrašujućih scena. Na drugom kraju spektra je film "Road", zasnovan na istoimenoj knjizi. Otac i sin se bore da prežive u apokaliptičnoj pustoši koja je njihov dom ali nemaju ni snage ni resursa da urade bilo šta osim da prežive.

Otac kasnije umire od inficirane rane, ostavljujući svog sina da preživi u svetu hanibala i mesoždera. Deluje da se film ipak srećno završava, međutim kraj filma ipak ostavlja njegovu sudbinu otvorenu za različite mogućnosti.

"Groblje svitaca" (1988)

"Groblje svitaca" je jedan od najtužnijih filmova ikada snimljenih, kako animiranih tako i igranih. Film prati putovanje Setsuko i Seite, brata i sestre, a njihovi duhovi pričaju o tome kako su umrli.  Majku su izgubili tokom bombardovanja grada Kobea.

Uzima ih njihova tetka ali ona se ne brine mnogo o njima. Zato je napuštaju i odlaze da žive u nekom napuštenom bunkeru. Glad je njihov najveći problem, a hranu je nemoguće naći. Film je zasnovan na istinitoj priči.  

"Dečak u prugastoj pidžami" (2008.)

Film počinje citatom Džona Betšemana: „Detinjstvo se meri zvucima i mirisima i pogledima, pre nego što nastupi tamni čas razuma.”

Drama o Holokaustu prikazuje horor nacističkog kampa za istrebljenje kroz priču dva osmogodišnja dečaka; Bruna koji je sin komandanta logora, i Šmula jevrejskog  zatočenika.

Priča filma je mučna od početka do kraja jer se foksuira na najnedužnije žrtve Holokausta - malu decu. Filmovi koji se bave koncetracionim logorima nikad nisu laki za gledanje ali su posebno teški kada su u pitanju i deca.

"Hotel Ruanda"

Film "Hotel Ruanda" je baziran na  osnovu istinitih događaja u Ruandi tokom proleća 1994.

Film govori o hotelijeru Polu Rusesabagini koji pokušava da spasi prijatelje i poznanike od pokolja u genocidu. Film, je nazvan i afričkom "Šindlerovom listom", i svedoči o naporima Rusesebagine da sačuva živote članova svoje porodice i više od hiljadu drugih izbeglica, dajući im sklonište u opkoljenom Hotelu Majl Kolins.

Hotel Ruanda objašnjava genocid, korupciju i porast nasilja. Atmosfera filma često oslikava beznađe, a ceo film je opisan kao "potresno iskustvo".

"Spasavanje redova Rajana" (1998)

Radnja filma je smeštena tokom iskrcavanja na Normandiji (operacije Neptun) u Drugom svetskom ratu. Priča prati kapetana američkih rendžera, Džona H. Milera , i njegov odred  koji traže padobranca, redova Džejmsa Fransisa Rajana.

Filmske scene iskrcavanja u Normandiji su snimane na Balinesker biču, Karaklo strendu i Balineskeru, istočno od Karakloa, okrug Veksford, Irska. U istim scenama, vojnike, koji su se zajedno iskrcavali na Normaniju, glumili su rezervisti Irske.

Uvodna scena spašavanje redova Rajana je toliko realna da su profesionalni terapeuti koji su radili sa ratnim veteranima savetovali svoje pacijente  da ne gledaju film.

"Ološ" (1979)

Britanska krimi drama “Ološ” je priča o mladom prestupniku Karlinu koji, da bi uspeo da preživi u maloletničkom zatvoru, kroz nasilje i samoodbranu stiže do samog vrha lestvice zatvoreničke hijerarhije. Krajem sedamdesetih godina BBC je angažovao reditelja Alana Klarka da napravi televizijsku dramu o životu u maloletničkom zatvoru.

Film je bio toliko brutalan da je ta televizijska mreža zauvek zabranila njegovo emitovanje. Kao odgovor, Klark i producent Klajv Parsons snimili su još beskompromisniju bioskopsku verziju filma.  Ovo je mračni prikaz britanskog zatvorskog sistema koji je šokirao gledaoce kako u Britaniji tako i širom sveta.

Film "Rekvijem za snove"

Ovaj film ne govori o snazi ljudskog srca, već o njegovoj krhkosti. U "Rekvijemu za snove" nema pobednika. Nijedan od likova ne dobija srećan kraj kakav želi. Radnja filma prikazuje zavisnost četiri glavna junaka od droga i promenu njihovog fizičkog i emocionalnog stanja.

Zbog zavisnosti zatvaraju se u svet zablude i očaja. Kako film odmiče, utoliko se stanje svakog lika pogoršava, što na kraju dovodi do katastrofe.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi