Misterija ubistva inspektora Radišića i dalje traje: Gomila teorija, a jedna je da ga je izrešetao Albanac po nalogu Joce Amsterdama!

Likvidacija policijskog inspektora Odeljenja za krvne i seksualne delikte tadašnjeg Sekretarijata unutrašnjih poslova Beograd Dragana Radišića jedno je od najmisterioznijih ubistava u poslednjih 30 godina. On je ubijen 1. februara 1996. godine, u ranim jutranjim časovima, u ulazu zgrade u kojoj je stanovao u Ulici Marijane Gregoran broj 49 na beogradskoj Karaburmi.

Dragan Radišić usmrćen je kad se vraćao iz prodavnice. Nepoznati napadač je iz automatskog oružja s prigušivačem ispalio hice u policijskog inspektora u trenutku kad je on otvorio ulazna vrata zgrade i zakoračio u hodnik. Ubica je, prema podacima sa uviđaja, u Radišića ispalio čak 18 metaka. Zbog toga što je ubica koristio prigušivač, niko od stanara ništa nije ni video ni čuo.

Telo inspektora u lokvi krvi našla je njegova supruga, koja se zabrinula zato što se dugo ne vraća iz prodavnice. Pretpostavlja se da je Radišić ubijen oko sedam časova ujutru. Niko od prolaznika ili radnika u obližnjim trafikama i prodavnicama u inače prometnoj ulici nije ništa neobično primetio. Oni koji su možda nešto i videli ili čuli, plašeći se za svoj život, odlučili su da ne govore.

Mediji su tada navodili i da su neki meci Radišića pogodili u šaku i rame, pa se pretpostavljalo da je policijski inspektor pokušao da se zaštiti.

Ovo ubistvo bilo je šokantno i za beogradsku policiju, jer niko do tada nije ubio policajca na kućnom pragu.

Saslušano 3.000 ljudi

Slučaj je mesecima bio prioritet u SUP Beograd, jer se policija bacila na posao kako bi što pre otkrila ubicu svog kolege. U ovom slučaju saslušano je 3.000 ljudi, a među njima i stanari zgrade, Radišićevi prijatelji, prolaznici koji su se zadesili na ulici u trenutku ubistva, pa i saradnici i policijski doušnici u Beogradu.

Neki su tvrdili da su videli dvojicu mladića kako ulaze u jedan automobil koji je odjurio velikom brzinom niz ulicu. Interesantno je da niko nije mogao da se seti kako su izgledali, nihove visine, odeće, kao ni tipa vozila kojim su pobegli.

Nijedna ifnormacija koja bi dovela do nekog traga ka Radišićevom ubici nije pronađena. Policija je na osnovu nekih izjava napravila i foto-robot potencijalnog likvidatora, ali i to je bilo toliko nepouzdano da nikakve rezultate nije dalo.

Došlo se i do Zorana Đorđevića Zoće, zatvorenika koji je izdržavao sedam godina robije zbog dva ubistva koja je uspešno rasvetlio inspektor Radišić, a koji je u vreme ubistva policajca pobegao iz valjevskog zatvora. Policija je uspela da uhapsi Zoću u jednom gradu u unutrašnjosti Srbije, daleko od Beograda. On je imao alibi koji je potvrdilo čak 30 osoba, da se upravo tu skrivao i boravio, pa je i ta teorija pala u vodu.

Sumnjivi ulični prodavac

Interesovanje medija za ubistvo inspektora Radišića potkrepila je i tvrdnja da je za ovu istragu ključan jedan ulični prodavac cigareta (sasvim obično zanimanje u Srbiji devedesetih godina), koji je nosio na glavi vunenu kapu prevučenu preko očiju. On se pojavio u Ulici Marijane Gregoran nekoliko dana pre ubistva i ljudi su ga, navodno, stalno viđali, a posle ubistva Radišića je iščezao i više ga niko nikada nije video. Ova teorija pojavila se nekoliko meseci posle likvidacije Radišića.

Od momenta ubistva do danas bilo je raznih teorija o ovom zločinu. Prema jednoj od njih, Radišićevo ubistvo naručilo je beogradsko podzemlje, jer je bio na tragu da rasvetli velike zločine koje su oni počinili u godinama pre ubistva inspektora.

Pominjala se i teorija da je Radišić bio na tragu rešenja jednog velikog krivičnog dela i da je trebalo da usledi hapšenje, ali je on iznenada ubijen. Na kakvom "velikom tragu“ je bio Radišić, nikad nije otkriveno, niti je sasvim jasno, ali je i ta teorija ostala zabeležena.

Treća teorija, koja nije imala nikavog utemljenja, bila je da je motiv zločina učešće u nekim poslovima mimo zakona. Ta teorija je odmah odbačena kao klasično podmetanje, jer se radilo o policajcu besprekorne karijere, pred kojim je bio munjeviti uspon i koji je celog sebe davao poslu.  Radio je i na Kosovu i Metohiji, gde je uspešno rešavao neke slučajeve. Istrajnost i temeljitost ubrzo su mu omogućile napredovanje u karijeri i bile najbolja preporuka za najelitnije odeljenje beogradske policije, Treće odeljenje, poznato i kao Odeljenje za krvne i seksualne delikte SUP Beograd.

Medijsko "hitno"

Punih 20 godina istraga o ovom zločinu gotovo da je tapkala u mestu i mediji o njemu nisu izveštavali. Početkom maja 2016. godine, međutim, srpski mediji su pod oznakom "hitno“ objavili vest da je beogradska policija pred rešenjem ubistva policijskog inspektora Dragana Radišića. Policija je, kako su mediji pisali, uspela da uz pomoć "ruskog sistema“, koji registruje i slabo vidljive papilarne linije na otisku, uporedi jedan otisak prsta na zidu sa Radišićeve zgrade koji je uzet tokom uviđaja na dan njegovog ubistva.

Počelo je upoređivanje ovog otiska sa više hiljada raznih uzoraka koji su bili u bazi policije. Tokom pregleda došlo je do poklapanja sa jednim otiskom, koji, prema toj ruskoj metodi, garantuje 100 odsto da je reč o istoj osobi.

Prema tom poklapanju, kao ubica identifikovan je jedan Albanac, nekadašnji diler deviza u Beogradu. Interesantno je da mediji nisu naveli njegovo ime i prezime, ali pozivajući se na neimenovane izvore iz policije, saznalo se da je on početkom devedesetih hapšen zbog dilovanja deviza na ulici, da je imao svoju "ekipu“, kao i da mu je, navodno, Radišić bio na tragu zbog nekog krivičnog dela, pa ga je on likvidirao po nalogu jednog beogradskoj kriminalca, a onda otišao na Kosmet, gde mu se gubi svaki trag.

Uloga Joce Amsterdama

Pisano je i da je on, posle tačno dve decenije od ubistva, otkriven u Iraku, gde je zarobljen kao pripadnik Islamske države. Pisalo se čak i da će Srbija tražiti od Iraka njegovu ekstradiciju.

Ućutalo se ubrzo i sa tom pričom, za koju se ispostavilo da je novinarski senzacionalizam i privlačenje čitalaca, a ne o istinski pomaku u istrazi ubistva inspektora.

Mediji u regionu takođe su se bavili ubistvom beogradskog inspektora. Tako je, posle smaknuća hrvatskog novinara Iva Pukanića, zaštićeni svedok Tomislav Marjanović tvrdio da je ubijen jer je trebalo da dođe u Srbiju kako bi svedočio o nekim ubistvima, među kojima i Dragana Radišića i Radovana Stojičića Badže, a sve navodno u organizaciji Sretena Jocića, poznatog kao Joca Amsterdam.

Sumnjalo se da iza ubistva Radišića možda stoji Jocić, jer je ovaj inspektor radio u istrazi ubistava Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš i njegove devojke, 1995. godine, za šta je Jocić  osuđen. Pukanić je, navodno, znao ime svedoka koji je mogao da potvrdi umešanost Jocića u ubistvo Radišića.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi