Ubica inspektora Radišića zauvek umakao pravdi: Evo zašto će smrt operativca MUP-a ostati večna misterija

Likvidacija policijskog inspektora Odeljenja za krvne i seksualne delikte tadašnjeg Sekretarijata unutrašnjih poslova Beograd Dragana Radišića jedno je od najmisterioznijih ubistava u novijoj istoriji Srbije. Ubijen je 1. februara 1996. godine, u ranim jutranjim časovima, u ulazu zgrade u kojoj je stanovao u Ulici Marijane Gregoran broj 49 na Karaburmi.

Dragan Radišić usmrćen je kad se vraćao iz prodavnice. Ubica je iz automatskog oružja s prigušivačem ispalio hice u trenutku kad je inspektor otvorio ulazna vrata zgrade i zakoračio u hodnik. Ispalio je 18 metaka. Rafale niko od stanara nije čuo.

Telo inspektora u lokvi krvi našla je supruga jer se zabrinula što ga nema iz radnje. Mediji su tada navodili i da su neki meci Radišića pogodili u šaku i rame, pa se pretpostavljalo da je inspektor pokušao da se zaštiti.

Ovo ubistvo bilo je šokantno i za beogradsku policiju, jer niko do tada nije ubio policajca na kućnom pragu.

Pokušaj sa malim Zoćom

Slučaj je mesecima bio prioritet u SUP Beograd. Aktivirani su svi resursi kako bi se što pre otkrio ubica. Saslušani su stanari zgrade, Radišićevi prijatelji i kolege, prolaznici u trenutku ubistva, policijski doušnici...

Neki su tvrdili da su videli dvojicu mladića kako ulaze u automobil koji je odjurio velikom brzinom niz ulicu. Interesantno je da niko nije mogao da se seti kako su izgledali - njihove visine, odeće, kao ni tipa vozila kojim su pobegli.

Nijedna informacija koja bi dovela do nekog traga ka Radišićevom ubici nije pronađena. Policija je na osnovu nekih izjava napravila i foto-robot potencijalnog napadača, ali i to je bilo nepouzdano.

Došlo se i do Zorana Đorđevića Zoće, begunca iz valjevskog zatvora u kom je izdržavao sedam godina robije zbog dva ubistva koja je rasvetlio Radišić. Policija je uspela da uhapsi Đorđevića u Čačku. Ali, imao je alibi koji je potvrdilo 30 osoba, da se upravo tu skrivao i boravio, pa je i ta teorija pala u vodu.

Teorije i sumnjivi prodavac

Onda se u istrazi pojavio i ulični prodavac cigareta, koji je nosio vunenu kapu navučenu preko očiju. On se pojavio u Ulici Marijane Gregoran nekoliko dana pre ubistva i ljudi su ga, navodno, stalno viđali, a posle ubistva Radišića je iščezao. Ova teorija bila je aktuelna nekoliko meseci posle likvidacije.

Od momenta ubistva do danas bilo je još raznih teorija o ovom zločinu. Prema jednoj od njih, Radišićevo ubistvo naručilo je beogradsko podzemlje, jer je bio na tragu da rasvetli velike zločine. Pominjalo se i da je Radišić bio na tragu rešenja velikog krivičnog dela i da je trebalo da usledi hapšenje, ali je - ubijen. Na kakvom "velikom tragu“ je bio Radišić, nikad nije otkriveno.

Treća teorija, koja nije imala nikavog utemljenja, bila je da je motiv zločina učešće u nekim poslovima mimo zakona. Ta teorija je odmah odbačena kao klasično podmetanje, jer se radilo o policajcu besprekorne karijere.  Radio je i na Kosovu i Metohiji. Istrajnost i temeljitost ubrzo su mu omogućile napredovanje u policiji i bile najbolja preporuka za najelitnije odeljenje beogradske policije - Treće odeljenje, odnosno Odeljenje za krvne i seksualne delikte.

Rusko čudo

Punih 20 godina istraga o ovom zločinu gotovo da je tapkala u mestu i mediji o njemu nisu izveštavali. Međutim, maja 2016, pod oznakom "hitno“, srpski mediji su objavili vest da je policija pred rešenjem ubistva Radišića. Policija je, uz pomoć "ruskog sistema“, koji registruje i slabo vidljive papilarne linije na otisku, uporedila jedan otisak prsta na zidu sa Radišićeve zgrade uzet tokom uviđaja na dan zločina.

Počelo je upoređivanje ovog otiska sa više hiljada raznih uzoraka iz baze policije. Došlo je do poklapanja sa jednim otiskom, koji, po ruskoj metodi, garantuje 100 odsto da je reč o istoj osobi.

Tako je kao ubica identifikovan Albanac, nekadašnji diler deviza u Beogradu. Interesantno je da mediji nisu naveli njegovo ime i prezime, ali pozivajući se na neimenovane izvore iz policije, saznalo se da je početkom devedesetih hapšen zbog "dilovanja" deviza na ulici, da je imao "ekipu“ i da mu je Radišić bio na tragu zbog nekog krivičnog dela, pa ga je likvidirao po nalogu beogradskog kriminalca i potom otišao na Kosmet, gde mu se gubi svaki trag.

Uloga Joce Amsterdama

Pisano je i da je on, posle tačno dve decenije od ubistva, otkriven u Iraku, gde je zarobljen kao pripadnik Islamske države. Pisalo se čak i da će Srbija tražiti od Iraka njegovu ekstradiciju. Ućutalo se ubrzo i sa tom pričom, za koju se ispostavilo da je novinarski senzacionalizam a ne o istinski pomak u istrazi.

Mediji u regionu takođe su se bavili ubistvom beogradskog inspektora. Tako je, posle smaknuća hrvatskog novinara Iva Pukanića, zaštićeni svedok Tomislav Marjanović tvrdio da je ubijen jer je trebalo da dođe u Srbiju kako bi svedočio o nekim ubistvima, među kojima i Dragana Radišića i Radovana Stojičića Badže, a sve navodno u organizaciji Sretena Jocića, poznatog kao Joca Amsterdam.

Sumnjalo se da iza ubistva Radišića možda stoji Jocić, jer je ovaj inspektor radio u istrazi ubistava Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš i njegove devojke, 1995. godine, za šta je Jocić osuđen. Pukanić je, navodno, znao ime svedoka koji je mogao da potvrdi umešanost Jocića u ubistvo Radišića.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi