Ko je organizovao likvidaciju Juse Bulića? Bliskog prijatelja Ljube Zemunca i vlasnika FK Železnik Ražnatović mrzeo iz dna duše!

Jusuf Jusa Bulić, blizak prijatelj i pripadnik klana Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac, a kasnije vlasnik FK Železnik, likvidiran je pre tačno 24 godine ispred kafića "22" u novobeogradskoj ulici Omladinskih brigada. Bulić je bio neko koga je Željko Ražnatović Arkan, kako se pričalo, mrzeo iz dna duše. Neki u svojim pričama idu čak dotle da tvrde da je Arkan organizovao Jusino ubistvo.

Dvojica napadača, tog 5. maja 1998. godine, oko 18.50, napravila su Buliću klasičnu sačekušu, i kada je Jusa izašao iz lokala, zapucali su iz "kalašnjikova". Prve informacije govorile su da je Bulić uspeo da uzvrati vatru i ispali dva hica ka napadačima, ali su kasnije forenzičari otkrili da iz pištolja u njegovoj ruci nije pucano. Jusi nije bilo spasa. Imao je 46 godina.

U toj pucnjavi ubijeni su i njegov prijatelj Petar Vujičić, zvani Pera Žuti, inače direktor FK Železnik, i telohranitelj Nenad Raščanin, poznatiji kao Crni, vodnik prve klase vojne policije VJ. Tom prilikom ranjeni su Jusin stariji brat Muka Bulić i gost kafića Dragoslav Perić.

Od dvojice atentatora jedan je u vatrenom okršaju bio ranjen, ali oni nikada nisu otkriveni. Bulić je bio vlasnik nekoliko kockarnica, kao i osnivač sportske kladionice "Lavovi", pa je u beogradskom podzemlju ovo ubistvo okarakterisano kao obračun oko posla sa kockom u kome je pre Bulića već stradalo nekoliko poznatijih beogradskih kriminalaca. Kasnije se spekulisalo i o drugim motivima.

Za razliku od ostalih momaka iz stare garde beogradskog podzemlja, Jusa nije voleo fer tuče, ali se zato nije razdvajao od pištolja kojim bi protivnike udarao po glavi. Oni koji su ga poznavali tvrde da je imao dobru priču, jake veze svuda i uvek nekog jakog pored sebe. Znao je bolje od mnogih da drži reč i zato je izazivao poštovanje drugih poznatih kriminalaca.

Hrabar i drčan

Jusa nije bio impozantne građe, ali je važio za hrabrog i drčnog. Izazivao je krupnije od sebe, ali se oni nisu usuđivali da prihvate taj izazov, jer su mu znali narav.

Bulić je kriminalom počeo da se bavi početkom sedamdesetih godina, kada je zajedno sa Ljubomirom Magašem i Radetom Ćaldovićem otišao u Italiju.

Prvi ozbiljniji sukob sa evropskom policijom imao je početkom 1977. godine, kada je uhapšen u Amsterdamu zbog falsifikovanja vozačke dozvole. Godinu dana kasnije, na zahtev Austrije i Jugoslavije, za njim je raspisana poternica, zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu Veljka Krivokapića u Beču 27. oktobra 1978. u kafiću „Hautpost“.

Dok se nalazio u bekstvu, uhapšen je tokom pljačke katedrale u Kelnu, a u međuvremenu austrijsko sudstvo odustalo je od optužnice za ubistvo Krivokapića. Jusa se nastanio u Frankfurtu, gde je osamdesetih godina postao sastavni deo klana Ljubomira Magaša zvanog Ljuba Zemunac i Radeta Ćaldovića Ćente.

Kada je 10. novembra 1986. godine Goran Vuković zvani Majmun ubio Magaša, Bulić je odlučio da se vrati u Jugoslaviju. Otkupio je kafanu „Zona Zamfirova“, kockarnicu „Ruski car“ i još nekoliko kasina u Beogradu i unutrašnjosti.

O motivima progovorio Gagi

Ipak, domaćoj javnosti postao je najpoznatiji kada je otkupio FK Železnik Beograd, koji je za kratko vreme doveo u prvu saveznu ligu, omogućivši klubu da igra utakmice protiv velikana kao što su Crvena zvezda, Partizan i Vojvodina. U Železniku je osnovao i kladionicu "Lavovi", koju je posle njegove smrti do pre nekoliko godina vodio njegov sin Dragan Aca Bulić.

Posle Jusine smrti, njegov sin Aca Bulić preuzeo je vođenje FK Železnik, koji je 2005. ostvario najveći uspeh osvajanjem Kupa pobedom nad Crvenom zvezdom u finalu. Međutim, mladi Bulić je nedugo zatim napustio kormilo kluba, koji se potom ugasio.

Istraga Jusinog ubistva nije se pomakla dalje od početka i tapka u mestu više od 20 godina.

Dragan Nikolić Gagi svojevremeno je izjavio da je zbog smrti svog kuma Petra Vujičića odlučio da učestvuje u likvidaciji Željka Ražnatovića Arkana, zbog čega je dobio 30 godina zatvora.

Kako je ispričao, osim toga što Arkan nije ispoštovao dogovor o poslovima u kojima su radili zajedno, pre svega o transferu Nikole Lazetića i izvesnog Aleksića iz Obilića u inostranstvo, prvi put otkriva da je imao i lični motiv – ubistvo njegovog kuma Petra Vujičića, nekadašnjeg sportskog direktora FK Železnik, koji je likvidiran zajedno s Jusom Bulićem.

Arkan sa pištoljem za pojasom

– Otišli smo na stadion Obilića. Ja i Dobrosav Gavrić „audijem A8“, a Skole i Dejan Pitulić Pitila džipom. Unutra smo ušli Skole i ja, a Pitula i Gavrić su ostali pored automobila. U kancelariji nas je čekao Arkan, imao je pištolj za pojasom. Rekao mi je da mu je žao kuma i dodao: „Na pogrešnom mestu u pogrešno vreme!“- ispričao je Nikolić, i vratio se na period kad je Arkan u više navrata rekao da iz dna duše mrzi Jusu i pokušao Skoleta da okrene protiv njega.

Facebook/Legende90

– I meni i Skoletu je tada bilo jasno da je Arkan počeo da se bavi manipulacijama… Imao je nezgodnu narav – kratko kaže ovaj osuđenik.

Nikolić je ispričao i da je u jesen 1999. održan sastanak u restoranu „Dvor“ u Rakovici. Osim njega, razgovoru su prisustvovali pokojni Zoran Uskoković Skole, Branko Jevtović Jorga, kao i misteriozni muškarac čije ime ne želi da otkrije, a koga oslovljava po imenu njegovog oca, Radišova.

Neko vreme posle ovog sastanka, Gagi i njegov kum Dobrosav Gavrić, koji je ispalio smrtonosne hice u Arkana, počeli su da prate Ražnatovića. Čekali su povoljnu priliku.

Pokušaj ubistva Envera Hadrija

Jusa Bulić dovođen je u vezu i sa ubistvom albanskog emigranta Envera Hadrija, koji je 1990. godine likvidiran u Briselu. Sud u Holadniji je mnogo godina kasnije otvorilo slučaj ovog ubistva i za to delo optužio pojedince iz jugoslovenske savezne Udbe, kao i nekoliko srpskih kriminalaca, koji su bili saradnici tajne policije.

24sedam/Goran Sivački

U prvostepenoj presudi belgijskog suda navodi se da je 16. januara 1990. godine Kristijan Golubović došao u Belgiju sa Jusom Bulićem i zadatkom da usmrti Envera Hadrija. Međutim, belgijska policija hapsi Jusu Bulića zbog neplaćene saobraćajne kazne koju je pred tamošnjim organima i priznao. Pošto su bili otkriveni, odustaju od svog plana.

Na ispitivanju je Kristijan Golubović priznao da je pored učešća u pokušaju atentata na Hadrija 16. januara 1990. godine video Andriju Draškovića, Veselina Vukotića i Darka Ašanina u kafeu u Vizerfu i da je izgledalo da diskutuju u ubistvu Envera Hadrija. Belgijske vlasti su Golubovića prihvatile kao kredibilnog svedoka jer je pružio informacije potvrđene u policijskom izveštaju o njihovom privođenju 16. januara 1990. godine zbog saobraćajne kazne, kao i one o postojanju organizacije kojoj je cilj bio likvidacija Albanaca s Kosova u inostranstvu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi