INTERVJU Kristijan Golubović o Belivuku, Dijani Hrkalović devedesetih, političarima, Legiji, sebi kao rijaliti zvezdi (VIDEO)

Kristijan Golubović, jedan od retkih preživelih pripadnika stare garde beogradskog podzemlja, u intervjuu za portal 24sedam govorio je o Veljku Belivuku i njegovoj grupi, Dijani Hrkalović devedesetih, politici, svom druženju sa Miloradom Ulemekom Legijom, o tome što je postao rijaliti zvezda i još koječemu. Svim čitaocima i gledaocima našeg portala poželeo je sve najlepše u novoj godini!

Šta mislite o Veljku Belivuku i njegovoj grupi i o tome kako bi se oni uklopili u milje devedesetih?

- Mislim da je to jedna nova sfera i jedan novi model modernih gangstera koji su hteli da budu posebno surovi da bi nametnuli snagu u kriminalnom miljeu. Oni su doneli nešto novo i nakon "zemunaca", kada smo rekli da više novog na temu brutalnosti ne može da bude. E sada, s mog gledišta, s obzirom na to kako sam ja prošao u životu, ne mogu da kažem da su oni to uradili sve dok se ne dokaže na sudu i pravosnažno budu osuđeni. Znači, ono što smo slušali o njima zaista je brutalno, poredi se sa jednom od najvećih mafijaških likvidacija na ovim prostorima, i mislim da je cilj da izazove efekat totalnog straha ili vladavine sile među kriminalcima. Radili su to na jedan specifičan način, kao što rade meksički karteli droge, odsecali udove, slali poruke na koži i telu drugom protivničkom gangu, i zaista to prevazilazi sve što smo videli do sada na ovim prostorima. Davno sam govorio o takvim svarima kada su me pitali kakva je razlika između nas i "zemunaca". Sve to smo i mi radili, čak su neki elementi slični ovom sada, ali nekako se to drugačije radilo i iz drugih razloga. Sada su ljudi jako loši jedan prema drugome, i onda sam čin kriminaliteta, osvete ili bilo kakvog obračunavanja međusobno izgleda duplo ili stostruko brutalnije.

Da li poznajeta Belivuka i njegovu grupu?

24sedam/Goran Sivački

- Znam Belivuka i poznavao sam Saleta Plavog - ja sam ga uvek zvao Sale Plavi, a oni su ga zvali Sale Mutavi. On je bio veseo dečko, uvek razdragan. Bio sam nekoliko puta s njima u diskotekama. On, kada popije, bio je i robustan i srčan, i ono što mi kažemo u žargonu, kurčevit. Belivuk je uvek bio tu kao njegov najbolji drug, da ga spreči da ne napravi neki problem, i nije izgledalo da je Belivuk krvoločniji od Saleta. Međutim, kako sam ih upoznao kao momke koji u kriminalu obećavaju, video sam dva vrlo ambiciozna, srčana momka. Očekivao sam da će napraviti darmar na "jugu", a ne u ovom smislu, da se umešaju u totalni kriminalitet i da se piše sada o njima da su ljude mleli, ubijali, otimali i da su napravili nešto što, može da se kaže sada, ni "zemunski klan" nije uradio.

Nema više respekta

Da li bi se Belivuk tako ponašao da je Legija na slobodi ili da je Arkan živ, da li bi imao hrabrosti za takvo ponašanje?

- Znate šta, ja sam se možda ponašao i gore od svih kada su postojali ti autoriteti, i iako su mi poneki nešto rekli, nisu se baš proveli dobro. Ne verujem da bi ustuknuo unazad Belivuk ili bilo ko iz novih generacija, jer evo, pogledajte, ta dva klana su zaratila zbog nekog novca, zbog nekih principa i kodeksa, i to traje i traje, i toliko je surovo i jako da se tu kraj ne nazire. Znači, oni nikog nisu respektovali čim su Belivuk, Sale i još neki ljudi oko njih, koje ja ne poznajem, krenuli na čitav jedan suprotnički klan. Znači da oni nisu prezali ni od čega, tako da smatram da bi, da su bili u devedesetim, isto bili neka imena i da bi isto toliko bili i surovi i kurčeviti, jer jednostavno ili ste gangster, bandit, kriminalac, mafijaš ili niste. Oni su očigledno to bili. To su nova pravila i nove igre nekih novih momaka, i od njih se svašta moglo očekivati, ali da bude ovoliko surovo, to je sve iznenadilo. Nas, koji smo u tom svetu, to nije iznenadilo, jer smo se nagledali i naradili, nažalost, svega i svačega, ali običan narod je doživeo šok. I zato umanjuju smelost Belivuka i njegove ekipe, jer nisu bili svesni toga da su ti momci od samog početka bili spremni na tako nešto. A mi, stariji iz te branše videli smo da oni idu u tom pravcu, samo je bilo pitanje da li će se to desiti na tribini, na ulici, protiv nekog klana ili međusobno, da će biti stvorena jedna jaka, tvrda ekipa, koja neće zazirati ni od koga u državi.

Da li je za vas iznenađenje "klanica" u Ritopeku?

24sedam/Goran Sivački

- Meni nije, jer bio sam u slilčnim situacijama i na ratištima i u mafijaškim obračunima. Mnogo puta u životu povredio sam nekog na suroviji način od običnog načina i saznao sam mnogo puta da su mnogi želeli mene na sličan način da likvidiraju, pa mi to sad nije neki wow efekat. Međutim, efektno ili efektivno to je jako surovo, jako tvrdo i jako opasno. U kom smislu? U tom smislu da plaši ljude, da plaši obične kriminalce, da plaši čak i kriminalce koji su prošli takve stvari toliko da kažu - ovi su presurovi kao tadašnji "zemunski klan". Nije bilo čoveka koji je nedodirljiv. Sad zamislite da te ovi momci, ako je to stvarno istina, sklepaju na ovu ili onu foru, odvedu te u klanicu i melju te ili se urezuju poruke tvojim drugarima, kumovima, braći, sestrama... To je već prešlo u neki drugi nivo kriminaliteta ili brutalnosti u kriminalitetu.

Legija - drug za sva vremena

Znam da ste prijatelj sa Legijom i da ste kumovi. Kako ste se upoznali sa njim i jeste li u kontaktu?

- Sa Legijom, nažalost, ne može niko da bude u kontaktu sem preko porodice, da ga pozdravimo, da vidimo kako je, da se raspitamo. Sa njegovom majkom Bebom, sa njegovim ocem Čarugom, sa njegovim bratom Saletom, i jednom i drugom ženom, Majom i Aleksandrom, uvek sam bio u divnim, porodičnim odnosima. Neki ljudi su me pitali, dok je on bio "zemunac", kad je bio Legija, kad je bio Cema, kad je bio policajac, kad je bio terorista, ubica... Ja kažem - drug ostaje drug za sva vremena. Ja bih za njegovu porodicu učinio bilo šta, kao i za njega, ali ne u toj meri da on meni kao nekim svojim vojnicima na ulici ili u klanu kaže: Ej, baci bombu ovde ili pucaj u ovoga ili onoga. To bi moglo da se desi spontano, kad bismo bili u društvu, ali inače hijerarhijski da on meni naredi nešto, to nikad nije moglo, jer smo mi drugovi. Ja sam u toj ekipi već imao status kao autoritet na ulici. E onda je on postajao s vremenom to što je postao, od Ceme Legija, ali nikad nije pokazao prema meni ni animozitet, ni kuražnost, ni to da je veći ili manji, ništa. Neki novinari su to iskoristili. "E tebi je Legija nosio torbu, stavljao ti tegove i tako dalje." Ja i Legija smo išli sa našim mamama i tatama na more, sunčali se, vozili skutere, krali lubenice, trešnje, breskve... Gasili smo jedan od najvećih požara u okolini Tivta koji je izbio kad je trebalo da se spali jedna crkva. Tako da smo imali prelepih trenutaka. Imali smo jednu situaciju kad smo uzeli pedolinu i krenuli ka nekom manastiru u Boka Kotorskoj, koji je na jednom malom ostrvu, a onaj delfin Joca naišao. I sad ja ono "Brate, ajde zbogom. mene pojede ajkula", a on kaže "Ajkula" i pogleda ono peraje i poče tako snažno da vergla nogama kao da pobegne, a ustvari što više onu pedolinu okrećete ona je sve sporija, i delfin se prvo uplašio, a zatim počeo da preskače preko nas. I on kaže "Jao brate, pa ovo je delfin", ja kažem "Pa dobro, brate i da je ajkula, ostavi ti mene". Imali smo tih nekih naših anegdota. Ja sam osto u toj sferi, a ne u sferi "zemunski klan", otmice, ubistva razna politička i ovo ono i onda mi je jako bilo teško kad je u Zabeli kad je neko s prozora reko "E onaj tvoj drug govori svašta za Ćuruviju, pa kaže ovo, pa kaže ono. E kaži mu ti nešto". Ja kažem "Šta da mu kažem, niti ko meni može da kaže ovde u izolaciji niti ja tamo u izolaciji". To je njegov život, njegov svet, on je odabro neke stvari. Ako su loše, nije mu na čast. Ja sa njim nemam kriminal, nisam delio pare od otmica, nisam delio pare od "zemunskog klana", ništa. Mi imamo samo uspomene iz detinjstva. I te tuče i taj začetak nekih uličnih obračunavanja među autoritetima, kada smo mi maštali da ćemo sve autoritete u gradu da dobijemo na fer i da ću ja biti nepobediv i da je on moj drug pored mene i da ćemo da se kumujemo. A sve resto uopšte mi nije bilo bitno. 

Čokoladice sa kestenom

Kako ste se upoznali?

24sedam/Goran Sivački

- Mi smo se upoznali preko jedne tuče, zapravo ja sam došao u jednu diskoteku sa sekirom da izlupam jednog pokojnog Mačka iz Mirijeva koji je odgovaro za silovanje jedne devojke. On je izašao iz zatvora i mi smo ga čekali dugo da izađe iz zatvora, kako bi smo mu se osvetili za tu devojku, jer je bila ćerka našeg poznanika. On je sedeo u jednom kao separeu tu, tada nisu postojali separei nego kao klupe u krug. Diskoteka "Bezistan" u centru grada. Legija i Miša Popović Šiki, naš treći drug, je radio na vratima. Držali su je braća Mija i još jedan, oni su bili neki policajci. Mi uvek očekujemo da redari skoče kad je tuča na one koji prave incident. Bili smo spremni i na to. Legiju nismo znali ni po imenu ni po prezimenu, nama je bio nebitan, ja sam već imao ime u gradu Beogradu, u to vreme ne kao kabadahija nego onako da kažem talija ili čvrst momak. Ja sam prišao tom Mačku, udario ga sekirom, počeo da ga udaram po rukama, po nogama, po leđima, prebili smo ga nas troje četvoro i niotkuda je iskočio Legija i taj Šiki. Izvukli su ga u jedan WC, a tu su ga isto nalupali i oni. Izbacili su ga napolje. I rekao mi je "Brate, ako zbog ovog izgubim posao, barem znam da sam pomogo dobrom momku zbog dobre stvari", jer je saznao da je ovaj bio siledžija, da smo mi zbog tog razloga došli tu. Taj Mačak je posle postao težak narkoman i overio. I eto tako smo se upoznali i on je rekao "Dođi sutra ili prekosutra kod mene u kraj". Ja sam kupio dve "Pionir" čokoladice sa kestenom u jednom dragstoru u Ulici Goce Delčeva u Novom Beogradu. U drugom broju je živeo Miša Popović, taj naš treći drug koji je isto pokojan. I krenuo sam, odmah prva ulica levo je jedna osnovna škola gde sam došao. Njih je bilo petnaestak. Upoznao sam se sa svima, dao sam njemu čokoladicu, i reko: "Ovo je red kad se nekom ide u kuću, u kraj". Odigrali smo basket. 
Zakačio sam se sa jednim Kovom, on je bio iz njegove ekipe. Zamislite koliko sam ja bio suludo hrabar. U tuđem kraju, prvi put vidite čoveka, drugi dan ga vidite, dođete mu u kraj, igrate košarku i zakačite se sa njegovim drugom. Tu je njih desetak-15 bilo. Ajmo na fer. Potukao sam se sa tim Kovom. Razmenili smo par udaraca, uhvatio mi je kragnu ja sam rekao "Pusti mi kragnu". On nije hteo, ja sam ga prebacio dole iz jednog zahvata iz džiu-džicu. On je pao dole, hteo sam da ga zgazim nogom u glavu, al' sam mu povredio palac, polomio je šaku. Tada je Legija reko "Dosta je, pobedio si. Od danas možemo samo da budemo drugovi, ovaj sukob ne može da se nastavi". Mnogo me je zavoleo. Od tog dana ja sam kog Legije, Miše Popovića i te ekipe dolazio čak sa Zvezdare i po nekoliko puta svaki dan. Odlazili smo u gradske diskoteke, tukli se, upoznavali naše devojke sa njihovim devojkama, družili se na jedan zdrav klinački način. Ali, ajd' da kažem devijantno vreme, tuče, neki pogrešan sistem vrednosti. Dokazivalo se preko tuča, preko dobre garderobe, ovoga ili onoga. Nismo baš rasli nešto, da kažem pedagoški, ali smo postali jako dobri drugovi.  

Jezik lomi koske, a ne štangla

Šta kažete na to što ljudi govore da o nekim od tih podviga lažete?

- Znate šta, ja sam prebio jako puno ljudi. Kad kažem ljudi, mislim na jako loše osobe. Nikad nisam pretukao totalno slabijeg od mene, nisam nikad pretukao dobrog čoveka, pravog mangupa, pravu barabu, pravog gangstera, nije bilo potrebe. Mi smo se između nas prepoznavali, sa puno respekta, pozdravljali. Ako nismo mogli da imamo neki posao, neku teritoriju da podelimo, neku kombinaciju ili da se sprijateljimo bilo kako, nismo ni ratovali. Veliko poštovanje je postojalo. Međutim, kroz život sam naišao na jedno desetak jajara koje sam toliko odrao od batina ili ih smatram jajarama i verbalno sam ih negde isprozivo i to je zauvek tako tu nekako ostalo. I sada kad god pričam o stvarima koje su meni totalno normalne i onima koji me mnogo dobro znaju, ti neki novi ili stari kreteni mediokriteti umanjuju značaj, vrednost, veličinu događaja i tako dalje I onda kao Kristijan laže, basne, bajke. I onda morate da budete banalni. Ajde dečko dođi ispred mene, predstavi se ko si prvo i šta si, pa da ti ja objasnim šta je tačno, šta te zanima da iseče neko sebi prst. OK. Evo ovako, stavimo pare, ja sebi isečem prst, ali iseci i ti sebi. Da li tako treba da se dokazujemo? Spreman sam i na to, a on bi i za to reko "Jeste, lovačka priča". Pa dođi sine, stegni ta mala mu*anca što laju preko tastature i po nekim kvazi emisijama. Postoji jedan jutjub kanal preko koga svaka džudža može da duđe i da kaže. Sad ja da sednem i da kažem "Vučić, ćorav ne vidi dva metra ispred sebe"  i da vređam njegove naočare i vid. Ma čoveče, šta je taj čovek uradio ovde, onde, ko je on, šta je on. Idemo unazad, levo, desno i napred, šta želi, šta ne želi, šta je bio. Ajde oduzmi malo, dodaj, ali u suštini moje sve priče su istinite i iskrene. Pet mediokriteta se jave i kažu on laže, folira i javljaju se oni kao sa nekim verbalnim dokazima da je to tako. Pa što ne stanu ispred mene u bilo kojoj emisiji ili na ulici i kažu Kristijane ti si lažov u tom, tom i tom slučaju, ja znam to i to.
Izmišljaju, vređaju mi majku, oca, sestru, dete, izazivaju zlu krv. A ja umem jako surov da budem, al' ne bih voleo pod stare dane, jer ja kažem lepo izgledam i fala bogu zdrav sam i živ sam, ne bih voleo pod stare dane opet da se latim čekića i dleta i da radim rezbarijume i da izigravam i "zemunskog klana" i Veljin klan i neki novi klan i neki stari moj klan da im se probudi pa da pokaže tim mentolima da jezik lomi koske, a ne štangla.

Koga biste mogli da smatrate Dijanom Hrkalović tog vremena?

- Čuo sam o toj ženi sve i svašta. Ali tako neko na važnoj poziciji, Miru Marković. na primer. O njoj se mnogo pričalo da je ona organizovala mnoga politička ubistva što nikad nije dokazano. Žena živi u Rusiji i ostalo je ono, ajd da kažem ad akta ili pričalo se, priča se i nikad ništa konkretno. Mira stoji iza ovoga, Mira stoji iza onoga. Eto, tako bih uporedio samo Miru Milošević.

U zadnjih 100 godina Vučić je za Srbiju najviše učinio

Da li ste u vreme devedesetih imali kontakte sa tadašnjim političarima, i sa kim?

24sedam/Goran Sivački

- Ja sam stajao pored Šešelja, Vučića, Vuka Draškovića, Koštunice, Miloševića. Na nekim mitinzima me pozove ovaj ili onaj i smatrali su da ja tu treba da budem zbog svoje neke harizme koja može da povuče mnogo mladeži. Ja sam uvek jedno gledao kod političara: da li valjaju za ovu zemlju ili ne, da li čine za ovu zemlju ili ne. Kad su došli Toma Nikolić i Vučić na vlast, kad je počela prevaga na tu stranu, ja sam voleo tu liniju. Dopalo mi se što je Vučić na jedan fin, da kažem evropsko-svetski način rekao "Da, ja jesam nacionalista, da ja jesam ovo i ono, a nisam rasista. Tu sam i za vas i za svoj narod, ali za svoj narod najviše". Kada su rezultati krenuli, putevi, fabrike, preduzeća, veće plate ja sam onako kao laik u političkom životu i dešavanjima rekao "pa ovaj čovek je najviše učinio za Srbiju". Šta im nije jasno?  Kažu oko njega krade ovaj onaj, pa to je uvek bilo. U mafiji gde je jedan bos uvek neko pravi probleme, u zdravstvu gde nema kontrolu ovaj ili onaj ministar: "E odnesi pet braunila ovamo, daj drugu tetanus, daj malo gaze kod kuće, ajde ovo ajde ono". Klompe su bre krale medicinske sestre. To mi bila komšinica, odakle bre cela familija nosi klompe i lupetate po zgradi po ceo dan. Kaže, ma bilo čororo tamo za dž iz magacina, doneli za bolnicu, pa smo uzeli. Znači, ne zna načelnik bolnice, ne zna ministar zdravlja da se kradu klompe iz magacina, ali se desilo. I sada ako se uhvati lopov, ulovite lopova, imaju institucije, tužilaštvo, sudstvo, ali nemoj da sad  "Jao ministar pravde kriv što je medicinska sestra iz magacina ukrala šest pari klompi". Ja ne mogu da shvatim ljude da po svaku cenu političkog kontra animoziteta iliti apatije krenu do te mere da treba nekog linčovati, seći testerom na pola, ubiti ga, vešati ga na sred Terazija. To vreme je prošlo. Imamo jedno moderno vreme, fino doba, gde možemo o svemu da se dogovorimo. Ako ne valja vlast, zna se uvek je narod prevagnuo i novi izbori, pa će se pokazati. Sada ne valja im Tito, ne valja im Brežnjev, ne valja im Staljin, ne valja im Lenjin, ne valja im Putin, ne valja im Gorbačov, pa ko vama valja? Nikad nam neće valjati. Ne, najbolje da nam daju 10.000 evra platu, a da ne radimo ništa. E, to su srpska posla. Prošo sam 130 i kusur zemalja. Verujte mi, ne što će neko reći ne služi ti na čast ovo da pričaš, ali među 10 najgorih nacija smo što se tiče tog političkog mišljenja, života uopšte, poštovanja prirode i međuljudskih odnosa. I onda kada kažem devedesetih naravno mafijaši, svi su se družili sa raznoraznim političarima i to debelo. Setite se šta piše šta je bilo za "zemunski klan" čuveni bazen u Šilerovoj ko je sve dolazio. To se zna i to je javna tajna, jer su političari odlazili.
Ne može jedan premijer zemlje Đinđić, o pokojnima sve najbolje, da ide na pregovore sa mafijašima na bazen kod njih u tržni centar, nema kompromisa. Jeste vi banditi? Seci. Niste banditi? Zna se gde se razgovara. U parlamentu, u skupštini. Nego ajmo da šurujemo dok nam ide, kad nam ne ide, seci. Jao najgori ovi, najgori oni. Sada pričaju nešto, čitam mnogo u novinama i čujem mnogo po gradu iako me to ni najmanje ne interesuje, uvek me interesovalo da Srbija lepo živi, da je sve organizovano, najviše me nervira što su ove ulice kad idete autom  kao da idete po makadamu iz 16. veka, ništa me drugo ne nervira, sporost naroda, depresija  naroda, prljave ulice, opet te stvari koje izazivaju malo onako kod naroda revolt i nervozu. 
Ja sam govoiro i u "Vidimo se u čitulji" uvek će biti korupcije, uvek će biti mita, uvek će biti. Ja mogu da kažem da Vučića poštujem i kao čoveka koji drži do svoje nacionalnosti, koji čini za svoju zemlju dosta i koji će učiniti dosta za Srbiju i smatram u zadnjih 100 godina za Srbiju da je najviše učinio. Ako grešim ja u svom mišljenju, ovim ne utičem da neko glasa za njega ako misli drugačije.

Moje uloge su skupe

Bili ste akter filma "Vidimo se u čitulji". Sada ste postali više estradna zvezda, rijaliti ličnost. Da li vam ta uloga imponuje?

- Generalno, ja sam nadaren bezbroj talenata i ja koristim svaki i finansijski i javno i ovako i onako. Ako mogu nešto, ja to uradim i zabavim narod. Ljudi su podrugljivi. Ako se obučem kao žena ili kao Deda Mraz ili Deda Mrazica ili ovako onako hejteri znaju da naprave sarkastičnu uvredu. A to je u svrsi šou biznisa. I to šou biznisa u kome ja jako skupo naplatim te moje uloge. Nije moj karakter da se ja oblačim kao žena i izigravam homoseksualca, tranzistora ili ovo ili ono, već zarad šoua napravim nešto i to debelo naplatim. A neki mentalno poremećeni um iskoristi to da napravi kao sprdnju "Evo ga Kristijan crtani film, evo ga Kristijan žena, evo vidite to je on", a oni su najveće žene i u duši što je najgore i kao ljudi su gori od žena. Ja znam i imam pored sebe, najhrabrije žene u životu su bile moja majka, moja baka, moje tetke i sada moja devojka i moja pokojna žena i nadam se da sam napravio ćerku veoma hrabru, već danas pokazuje te elemente. Poruka tim hejterima "Budite bolje žene u nekom šou biznisu, u nekom šou rijalitiju, nego što ste teške žene u duši".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi