“Dunavski vilenjak” je poslednja neistražena misterija Drugog svetskog rata: Tajne Hitlerove flote potopljene u Prahovu kod Negotina! VIDEO

Za hroničara negotinskog sela i luke Prahovo Mikija Trajilovića, koji je veći deo svog života posvetio istraživanju poslednje neistražene misterije Drugog svetskog rata, potopljenoj crnomorskoj floti nacističke Nemačke, ovaj rat, i 74 godine nakon Hitlerove okupacije, još nije završen.

Za njega okončaće se tek onda kada se sa dna Dunava bezbedno izvuku olupine jer po svim dosadašnjim istraživanjima, Nemci su pred najezdom Crvene armije, na dno reke poslali i hiljade svojih ranjenih boraca, ali i tone naoružanja koje bi, kad bi eksplodiralo, raznelo i hidroelektranu Đerdap koja se nalazi u neposrednoj blizini ovog podvodnog groblja.

24sedam/Goran Sivački

Da je gospodin Trajilović možda i u pravu govori i činjenica da i nakon prohujale dve trećine veka, plovidba Dunavom na ovom delu je otežana, a u vreme velikog vodostaja i nemoguća.

Plovidbena karta Dunavom na ovom delu je prazna odnosno bela, a to znači da ne postoji preporuka od strane dunavske Komisije za bezbednu plovidbu. Teret izvlačenja olupina pao je na Srbiju kojoj je Evropska banka za razvoj odobrila kredit od 30 miliona evra za izvlačenje samo dvadeset tri broda, kako bi se obezbedila prohodnost Dunava.

U razgovoru za 24sedam Trajilović priča o svemu što je višegodišnjim radom otkrio i sakupio  u svojoj knjizi o operaciji “Dunavski vilenjak”.

24sedam/Goran Sivački

Nemačka crnomorska flotila povlačila se tokom avgusta 1944. godine uzvodno Dunavom ka Nemačkoj. Tom flotom komandovao je kontradmiral Pol Vili Zib, koji se iz nužde, kao pomorski oficir, upustio u povlačenje Dunavom iako njegov plovni put nije poznavao.

Pošto je Rumunija u međuvremenu prešla na stranu antifašističkih snaga, rumunska artiljerija je konvoju nemačke ratne flote u povlačenju stvarala velike probleme.

- U sukobima kod Đurđa i Kalafata bilo je velikih stradanja. Deo civila i ranjenika je u Bugarskoj kod luke Svištov ukrcan u evakuacione vozove, dok su ostaci konvoja od 127 nemačkih brodova i 31 skela voz-broda, sa 2.000 civila i 1.600 ranjenika, nastavio uzvodnu plovidbu do Prahova, u koji su stigli 1. septembra 1944. godine u 10:15 časova – kaže naš sagovornik, inače, i autor knjige “Prahovo od rimskog doba do danas.”

Nemci su, kazuje, krcato utovarene brodove nameravali da kroz đerdapski tesnac izvuku ka Beogradu, ali su ih u tome 5. septembra 1944. godine preduhitrile kopnene snage Crvene armije, kada su kod Turn Severina izbile na levu obalu Dunava i presekle odstupnicu.

Prema hronologiji događaja koju je dao Nikola Račić, dat je tok operacije potapanja brodova kod Prahova, u kojoj se kaže: Šestog i sedmog septembra 1944. godine iz Prahova je isplovila nemačka rečna flotila sastavljena od 12 mornaričkih skela i osam tegljača sa ciljem da se uzvodno probije kroz Đerdapsku klisuru. U nemogućnosti da izvuku i ostali deo flotile, oni su potopili više desetina brodova raznih veličina, kao i šlepova natovarenih raznom robom. Procenjuje se da je tog dana na relaciji od Prahova do Tekije potopljeno 30 ili 40 tegljača i šlepova i raznih drugih plovnih objekata. Time je rečni tesnac zaprečen”.

Istoričar Aleksandar Dinčić o istom događaju navodi:

- Nemačka komanda je u cilju deblokiranja svojih pomorskih plovila osmislila dve operacije - “Vodena vila” za cilj je imala da se sa 200 šlepova natovarenih hranom i materijalom izvrši prodor Dunavom uz podršku specijalnog štaba “Bacing”, dok je druga operacija “Dunavski vilenjak” predviđala prodor 92. motorizovane grenadirejske brigade severno od Dunava jer je komandant jurišnog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini Velimir Piletić još 15. avgusta 1944. godine izdao instrukciju za opšti napad na Nemce na celom Dunavu, a potom je uslovio Nemce da predaju svoje plovne jedinice - kaže on.

Prema dostupnim nemačkim dokumentima, dodaje Trajilović, o ovoj vojnoj operaciji potvrđeno je da su brodovi zaista potopljeni u noći između šestog i sedmog septembra 1944. godine, kada je minirano 220 različitih plovila iz sastava nemačke crnomorske flote, ili bolje reći, kompletna crnomorska ratna flota.

24sedam/Goran Sivački

Admiral Zib shvativši da se nemačka flota nalazi u klopci, traži odobrenje od pretpostavljenih da potopi brodove. Međutim, ne dobija nikakav odgovor, posle čega sam preuzima odgovornost I donosi odluku da se brodovi, kao i ratna bolnica na vodi, miniraju. Brodovi su potapani planski, jedan preko drugog, kako bi se sovjetskoj flotili onemogućila plovidba Dunavom.

Kad je posao bio skoro završen, generalu Zibu je 7. Septembra stigla neočekivana naredba da posao potapanja momentalno obustavi.

O sudbini ranjenika ne postoje zvanični dokumenti. Dan pre potapanja general Zib dao je naredbu da se oni evakuišu ali nema daljih pisanih tragova da li je to i urađeno. Zib je prvo bio osuđen na smrt zbog ove odluke, ali je ta presuda ukinuta, posle čega je odlikovan.

Potapanje nemačkih brodova sa visoko uzdignute dunavske obale posmatrali su meštani Prahova, a najbliži događaju bili su Jovan Kracanović Vinka, vlasnik kafane u pristaništu i Bora Strečanović, u vreme rata mašinovođa lokomotive u luci Prahovo.

Trajilović je uspeo da od njih uzme svedočenje u kojem su mu rekli:

- Gledali smo svojim očima kada su Nemci sa broda skidali vojnike i lakše ranjenike i ukrcavali ih u železničke vagone. Neki su ostavljeni pod vedrim nebom na livadi i kukuruzu, dok su teži ranjenici ostali na velikom brodu bolnici visokom tri sprata, koji je otplovio do sredine Dunava. Do brodova su brzim čamcima odlazile grupe nemačkih vojnika specijalaca, koji su na njihov bok nešto lepili, da bi se posle njihovog brzog udaljavanja čule jake eksplozije i brodovi počeli da tonu, neki brže, neki sporije. Sa broda bolnice su se dugo čuli jauci, vapaji i molbe za pomoć. Bolnica je bila usidrena poprečno, na sredini Dunava, ubrzo je i ona eksplodirala i završila na dnu reke.

24sedam/Goran Sivački

Na osnovu arhivske građe iz nemačkog rečnog brodarstva, pouzdano je utvrđeno da su kod Prahova potopljeni brodovi: Kornojburg, Kru, Salcah, Johenštajn, Kainah, brod bolnica Bamberg…

Od pomenutih brodova, opisuje naš sagovornik, u operaciji čišćenja plovnog puta Dunava u period oktobra 1944. do jula 1945. godine, uz pomoć inženjerskih jedinica Crvene armije, iz dubokih voda Dunava u izvučeni su i za dalju plovidbu osposobljeno nekoliko brodova, koji su plovidbu nastavili pod zastavom Crvene armije, dok je brod Johenštejn nastavio da plovi pod jugoslovenskom zastavom i novim imenom “Krivošija”.

- Akcija vađenja potopljenih plovila trajala je sve do proleća 1948. godine kada je prekinuta zbog rezolucije Informbiroa, što je bio razlog tako malog broja izvučenih brodova. U izvađenim plovilima, prema navodima mladih Prarhovljana koji su učestvovali u njihovom vađenju, najviše je bilo oružja i eksploziva, tehničke robe, poput 60 tona bakra iz Borskog rudnika, hrane, viskija… - kaže Trajilović.

Septembar 1944. godine, navodi, ostao je u Prahovu upamćen i po snažnoj eksploziji nemačkog evakuacionog voza u koji su Nemci na železničkoj stanici Prahovo 11. septembra 1944. ukrcali lakše ranjenike sa potopljenih brodova i sve drugo što se moglo ukrcati.

- Kako je o vremenu polaska poslednjeg evakuacionog voza bio obavešten i štab Devete srpske brigade, koja je u to vreme dejstvovala na pravcu Vidrovac-Dupljane-Mala Kemenica, isti je odmah doneo odluku: “Diverzijom sprečiti odlazak tog voza.” Za diverziju su bili potrebni pouzdani saradnici, a to su bili prahovski železničari: desetar pruge Đorđe Grljanović, pružni radnik Jovan Didić, mašinovođa Sreten Mihajlović i ložač Milča Gugić – opisuje poslednje dane nacističke Nemačke koja je smetno ranjena u Prahovu.

24sedam/Goran Sivački

Na 176. kilometru ispred železničkog mosta kod Negotina, demonitran je par šina. Borci devete srpske brigade prekinuli su telefonske veze ka Zaječaru i Nišu. Za diverziju je sve bilo spremno, a poslednju reč, kaže, imali su mašinovođa Sreten i ložač Milča.

Mnogo godina kasnije, Sreten Mihajlović je ispričao, a naš sagovornik zabeležio:

- Rečeno nam je da voz moramo dovesti do najveće brzine. I Milča i ja smo znali da u punoj brzini pre mosta moramo iskočiti iz voza…Kad je kompozicija krenula, Milča je pakleno ubacivao ugalj u ložište lokomotive, a ja sam od stanice Prahovo selo na ravnom terenu postigao željenu brzinu. Približavali smo se mostu, srce je udaralo sve jače…Iskočili smo iz voza, a ubrzo potom začule su se jedna za drugom snažne eksplozije.

Naš sagovornik dodaje da se nada da će doživeti da olupine nacističke crnomorske flote vidi na obali reke, te da će biti dovoljno pameti da se od dela izvučenih brodova napravi jedinstveni muzej pod otvorenim nebom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi