24sedam u rodnom mestu patrijarha Pavla: Bledi sećanje na najvoljenijeg Srbina 20. veka (FOTO/VIDEO)

Rano ujutru, 15. novembra 2009. godine ljudi širom Srbije i regiona probudili su se u suzama. Vest da se patrijarh Pavle upokojio dotakla je ne samo pravoslavne vernike, nego i sve one koji su znali kakav je Pavle bio. Suvišno je opisivati patrijarha i njegovo postojanje jer o tome već govori vreme, i tek će.

A kakav je bio Gojko Stojčević iz Kućanaca? To bi najbolje trebalo da znaju meštani ovog mesta u Hrvatskoj. Zato se ekipa 24sedam uputila u selo koje je na 40-ak kilometara od Osijeka, a u kojem je patrijarh Pavle proveo najranije detinjstvo. 

Gojko jedini čuva sećanje na patrijarha

Na putu do Kućanaca prvo treba proći kroz Vukovar, grad na kojem se i dalje vide ožiljci poslednjeg rata, zbog kojeg i sam patrijarh tih godina nije mogao da dođe u svoje rodno mesto.

Prilaz ka selu u kojem je odrastao, za mnoge najsvetiji čovek savremenog doba, naizgled se ne razlikuje mnogo od bilo kog sela u Sremu ili Bačkoj.

24sedam/Goran Sivački

Jedva smo naišli na nekog ko bi nam pokazao gde su crkva i kuća u kojoj je odrastao. Nailazimo na Gojka. Reče nam da on ne zna mnogo o patrijarhu, samo zna osnovne stvari poput svih. Kaže nam da se javimo Gojku.

Zbunjeni pitamo da li je to ime uobičajeno, kažu da nije, nego da imamo sreće što smo naišli na njega. Kroz smeh dodaje  i da postoje samo dva Gojka i da su oni najmudriji meštani zbog imena koje nose.

24sedam/Goran Sivački

Stižemo do lokalne prodavnice ispred koje stoje trojica starijih muškaraca koji takođe malo znaju o ranom detinjstvu patrijarha. Nesigurno pominju imena njegove polusestre, pa bratanaca, ali ipak ne bi ništa da pričaju. I oni nas upućuju na Gojka. Kažu da ga možemo naći u dvorištu crkve. Stižemo ispred Crkve Svetih apostola Petra i Pavla u kojoj je patrijarh kršten , a prvo što vidimo je velika ploča sa imenima žrtava iz Drugog svetskog rata. U tom nailazi sedi čovek, nižeg rasta, sa plavim kačketom, predstavlja se kao Gojko Ćosić. 

Obnovljena, ali nedovršena crkva

Čuo je da su došli novinari, pa je požurio, ne bi li ispričao sve što zna, jer kako kaže, ljudi niti znaju mnogo, niti žele da pričaju ne bi li se izblamirali. Odmah nam pokazuje na spomen ploču ispred crkve. 

24sedam/Goran Sivački

- Vidite li ime Dušana Stojčevića? To je patrijarhov rođeni brat koji je poginuo u partizanima.

Uvodi nas u dvorište u kojem se nalazi nekoliko grobova, isto partizana, koji su poginuli tokom Drugog svetskog rata, a iz ovog su mesta. Čak je i ključ od crkve kod Gojka, kada sveštenik nije tu. Otključava velika drvena vrata i uvodi nas u tek obnovljenu crkvu… Na samom ulazu nalazi se sto pun sveća i brojanica, koje vernici mogu kupiti, a cene su izražene i u kunama i u dinarima.

- Crkva je minirana tokom poslednjeg rata, ali ostali su temelji. Onda je 2010. godine započeta gradnja, a patrijarh Irinej je otvorio crkvu 2019. godine – objašnjava nam Gojko i nastavlja: 

- Pavle je poslednji put posetio crkvu još dok je bio episkop Raško-prizrenski 1972. Godine. Nikada nije bio kao patrijarh, počeo je rat… U staroj crkvi je jedina razlika bio veliki svod, kog sada nema. Inače je sve ostalo urađeno identično. 

Crkva je mala, na mermernom podu nalaze se šare plavičasto bele boje, a beli zidovi odaju utisak da radovi još nisu gotovi. To nam govori i Gojko, koji očekuje uskoro oslikavanje unutrašnjosti crkve. 

Pokazuje nam i na patrijarhov omofor, svečani deo odore koji se nosi oko vrata, a koji je naknadno stigao iz Beograda. Tu je i tron sadašnjeg vladike, koji neretko svrati u crkvu, ali i veliki drveni krst, za koji nam naš sagovornik kaže da je osveštan u Jerusalimu. 

 

 

Selo ima oko 600 meštana, pa nas zanima kada je poslednji put bilo venčanje ili krštenje u crkvi.

- Na proleće je bilo jedno venčanje i jedno krštenje. Iako je ovo malo mesto i skoro da nema mladih, dosta njih iz drugih mesta dolaze da bi tako neki važan datum obeležili u našoj svetinji. 
Pokazuje nam i zvona, uzima konopac, protresa ga nekoliko puta, ne bi li i mi čuli, kako kaže, taj “poseban i dubok zvuk”. 

“Sećanje bledi, a vreme je učinilo svoje…”

Na samo 200 metara od crkve dolazimo i do škole koju je pohađao tada, Gojko Stojčević. Nema žive duše, vrata zaključana, a da naš Gojko nije tu, ne bismo znali ko je u tu školu išao, jer nikakvog obeležja nema. 

- I ova škola je srušena, pa je napravljena nova na tim temeljima. Patrijarh je sa mojim ocem išao u školu. To je tad bila osnovna Pučka škola. Bio je jako nadaren, nizak rastom i nije bio nekog zdravlja. Zvali su ga pjevalica, jer je imao lep glas. Tu se išlo četiri godine, ali bila i peta za one najbolje, a on je bio takav. Posle je otišao u Tuzlu, a onda već sve znate…. 

24sedam/Goran Sivački

Pitamo ga i koliko su đaci ponosni što idu u školu u koju je išao poglavar Srpske pravoslavne crkve, ali dobijamo iznenađujuć odgovor. 

- Ovde u školu idu i hrvatska i sprska deca, ali retko ko od njih zna da se patrijarh tu školovao. Nažalost je tako… Vreme je učinilo svoje... Svi mladi su nam otišli – kaže nam on i savija pogled, ne bi li otkrio koliko mu je zbog toga teško. 

Oronuli dom čoveka kog nećemo zaboraviti

Od škole nas deli još tri, četiri kuće, da bismo stigli do imanja i kuće u kojoj je rođen. Gojko nam priča o deci njegovog pokojnog brata koja su raštrkana po svetu. Govori nam i o njegovoj polusestri Ljubi Tankosić koja je posle poslednjeg rata došla u Beograd i tu je i umrla. Seća se i tog poslednjeg puta kada je patrijarh došao na nekoliko dana, kada je posetio crkvu, porodicu, ali i svojim precima podigao “lepi beli spomenik u obliku krsta”. 

Stojimo ispred broja 112. Ni tad ne bismo znali da je to rodna kuća blaženopočivšeg Pavla, da nam Gojko ne pokaza na malu drvenu tablu koja se nalazi iza prozora, a na kojoj piše “Rodno imanje patrijarha Pavla”. Po nesređenom dvorištu iza kuće i popadalim jabukama sa drveta  koje su svuda po placu, ne bi se reklo da neko vodi računa o imanju. Gojko nam ipak kaže da sve to treba da se sređuje. 

- Kuća u kojoj je rođen je srušena i 1968. godine sagrađena je nova. Od tada je bilo nekoliko različitih vlasnika, dok dan posle smrti patrijarha Milenko Babović nije otkupio kuću od jednog Hrvata i poklonio je crkvi. 

 

 

- Posle toga je kupljeno i imanje pored da bi u nekom narednom periodu napravili repliku te stare kuće. To je bila nabijača, zemlja se nabijala, pa po tome i ime, imala je tri prostorije, prozor do ulice i male stepenice za tavan – objašnjava nam Gojko. 

I sa zadnjeg ulaza ništa ne govori ko je tu živeo osim što je okačena fotografija pored vrata. Isti slučaj i sa unutrašnjim izgledom. Goli zidovi, plafon od trske koji prokišnjava, jedna stara peć i razbacani metalni ukrasi. 

24sedam/Goran Sivački

- Ovi ukrasi su jedino što je ostalo od minirane crkve i to će iskoristiti za rekonstrukciju kuće. Samo to imamo, ništa više, ni od kuće ni od crkve. Treba da se sredi krov i još nekoliko stvari. Ali dobro, bitno je da znamo da je tu živeo naš Pavle i da što više ljudi može da poseti njegovo rodno mesto – kaže nam Gojko, kao da želi da opravda ljude koji su zaduženi da srede ovo oronulo imanje.

Pitali smo ga i da li je neko od Stojčevića ostao u selu, kaže da nije, a nije ni Okrajinov, kako mu se prezivao otac koji je umro mlad. 

24sedam/Goran Sivački

U rodnom selu patrijarha više nema ništa da se vidi, niti da se čuje. Njegove fotografije iz detinjstva su kod lokalnog sveštenika, ali kako su nam objasnili, “teško je doći do njih”. Sve što Gojko zna nam je ispričao. 

Odlazimo sa nekom gorčinom u ustima, ali i nadom da ćemo sledeći put kada budemo došli s ponosom reći da smo posetili rodno mesto patrijarha Pavla koje ga čuva od zaborava. Jer valjda mu toliko dugujemo. 

BONUS VIDEO:

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi