Počela je jesen: Zašto nikada ne stiže istog datuma i šta određuje tačan trenutak njenog dolaska?

Jesen je danas u 2.05 časova počela u Srbiji, a mnogi su se možda zapitali zbog čega ove godine stiže 23. septembra, kada se njen početak najčešće vezuje za 22. septembar.

Datum početka jeseni nije zauvek utvrđen, već se može menjati iz godine u godinu. Razlog se krije u kretanju Zemlje oko Sunca, ali i u načinu na koji je uređen naš kalendar.

Freepik

Zašto jesen ne počinje uvek istog datuma?

Zemlji je za jedan pun krug oko Sunca potrebno približno 365 dana i šest sati, dok kalendarska godina uglavnom traje 365 dana.

Ta razlika se vremenom nagomilava, pa se svake četvrte godine dodaje još jedan dan – 29. februar. Prestupne godine tako pomažu da kalendar ostane usklađen sa kretanjem Zemlje, ali istovremeno utiču na to da se tačan trenutak početka godišnjih doba pomera.

Zbog toga jesen na severnoj Zemljinoj polulopti ne počinje svake godine istog datuma i u isto vreme, već uglavnom 22. ili 23. septembra.

Unsplash

Šta se zapravo događa u tom trenutku?

Početak jeseni određuje se prema tačnom trenutku kada Sunce prelazi nebeski ekvator i sa severne prelazi na južnu polovinu neba.

Tada su severna i južna Zemljina polulopta približno jednako osvetljene. Na severnoj polulopti počinje jesen, dok na južnoj u istom trenutku počinje proleće.

Profimedia

Da li su dan i noć zaista jednaki?

Iako se početak jeseni vezuje za ravnodnevicu, dan i noć tog dana nisu potpuno jednaki. Obdanica traje nekoliko minuta duže zbog prelamanja Sunčevih zraka kroz atmosferu i načina na koji se određuju izlazak i zalazak Sunca.

Njihovo trajanje gotovo će se izjednačiti nekoliko dana kasnije, a zatim će dani postajati sve kraći, a noći duže, sve do početka zime.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi