Isto pravilo, različita tumačenja: Nejasni propisi zadaju glavobolje privrednicima

Tokom prošle godine 13 ministarstava izdalo je ukupno 1.577 mišljenja o primeni zakonskih odredbi, pokazuje istraživanje NALED-a. Stvarni broj je, međutim, veći, jer još 12 ministarstava nije dostavilo podatke.

Nejasne zakonske odredbe često stvaraju probleme u praksi, kako privrednicima i građanima, tako i samim institucijama. Kada postoji nedoumica, moguće je zatražiti mišljenje o primeni konkretne odredbe od ministarstva u čijoj je nadležnosti određeni propis. Problem je, međutim, u tome što takva mišljenja nisu pravno obavezujuća.

Kada privrednici od države zatraže mišljenje o nejasnim zakonskim odredbama kako bi znali na koji način pravilno da ih primene u poslovanju, umesto odgovora koji bi trebalo da otkloni dileme, neretko se suočavaju sa novim nejasnoćama.

U NALED-u navode da se događa da isto ministarstvo u različitim periodima daje različita mišljenja o primeni iste odredbe, ali i da različita ministarstva ponekad na različite načine tumače isti propis.

Dodatan problem predstavlja činjenica da mišljenja nisu pravno obavezujuća, iako država njihovo izdavanje naplaćuje – građanima 2.160 dinara, a privrednicima 17.480 dinara.

– Neretko se dešava da dođe inspekcija da proveri poslovanje privrednog subjekta na terenu i kazni ga zbog postupanja koje je u skladu sa mišljenjem. Zakon o inspekcijskom nadzoru kaže da inspekcija ne sme da kazni privredni subjekt koji je postupio u skladu sa mišljenjem. Nadamo se da se to sve manje dešava, ali na to se privrednici žale – kaže Jelena Bojović iz NALED-a.

Podzakonski akti i dve ključne preporuke

U NALED-u smatraju da bi redovno i pravovremeno donošenje podzakonskih akata moglo značajno da smanji nedoumice u primeni propisa.

– Prošle godine od 210 podzakonskih akata doneto je samo osam, što je u proseku četiri odsto. Kasne po 700 dana, odnosno dve godine – ističe Bojovićeva.

Prema njenim rečima, postoje dve ključne preporuke za rešavanje problema. Prva je da se podzakonski akti donose na vreme i u skladu sa zakonom, kao i da ministarstva koja ih ne donesu u predviđenom roku budu sankcionisana.

Druga preporuka odnosi se na formiranje registra mišljenja, koji bi svim privrednim subjektima omogućio da vide koja su mišljenja već izdata i da ih primenjuju u svom poslovanju.

– To bi pojeftinilo rad privrednicima i uvelo pravnu sigurnost – poručuje Bojovićeva.

Problem i za institucije

Nejasne zakonske odredbe ne stvaraju poteškoće samo građanima i privrednicima, već mogu da zakomplikuju rad i institucijama sistema, koje takođe neretko od nadležnih ministarstava traže mišljenje o tome kako bi određeni propis trebalo primeniti.

Kada proverava pravilnost poslovanja subjekta revizije, Državna revizorska institucija (DRI) može da razmotri mišljenja ministarstava, ali ona nisu kriterijum na osnovu kojeg se donosi ocena.

– Uvažavamo sva mišljenja, ali ona nisu izvor prava, odnosno propis je izvor prava. Poslovanje ocenjujemo u odnosu na zakone i druge propise. Postoje autentična tumačenja Narodne skupštine koja uzimamo u obzir ako ima nejasnoća, kako bi bilo jasno šta je Narodna skupština nameravala da odredbom zakona uradi – ukazuje predsednik DRI Ivica Gavrilović.

Kako navodi, ni mišljenja ministarstava, u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, nisu pravno obavezujuća.

U Ministarstvu pravde objašnjavaju da državni organi, u okviru obaveze međusobne saradnje, kada procene da za tim postoji potreba, mogu da podnesu inicijativu za izmenu zakona kako bi neka nejasna odredba bila dodatno precizirana ili promenjena.

Postoji i pravni lek

U Ministarstvu pravde naglašavaju da će se u praksi mišljenje nekog ministarstva u najvećem broju slučajeva podudarati sa stavom drugih institucija ili suda.

– Kako mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća, ne obavezuju ni sud, niti druge državne organe. Moguća je situacija da DRI ili neki inspekcijski organ smatra da stav nekog ministarstva nije prihvatljiv – navode u Ministarstvu.

Ipak, protiv odluka ovih organa postoji pravni lek, odnosno drugi nadzorni mehanizam, pa njihov stav o određenom pitanju može biti preispitan.

Kada neka zakonska odredba izaziva ozbiljne nejasnoće u praksi, po propisanoj proceduri i isključivo ovlašćeni predlagači mogu Narodnoj skupštini da podnesu predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona.

Međutim, prema oceni stručnjaka, i takvo rešenje ima određene slabosti.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi