Stavljate bebi crveni končić oko ruke? Teolog objasnio šta ovaj običaj zapravo znači i poslao jasnu poruku roditeljima

Crveni končić vezan oko bebine ruke jedan je od običaja koji se generacijama prenosi u mnogim porodicama. Roditelji ga često stavljaju bebama gotovo po automatizmu, verujući da ih na taj način štite od uroka, loših pogleda i negativne energije. Ova praksa toliko je ukorenjena da se retko postavlja pitanje odakle zapravo potiče i kakvo značenje ima.

Međutim, kada se ovaj običaj posmatra iz ugla hrišćanstva i crkvenog učenja, slika je drugačija. Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević ističe da crveni konac nema uporište u hrišćanskoj veri i da se verovanje u njegovu zaštitnu moć smatra sujeverjem.

Šta prema narodnom verovanju znači crveni konac?

U narodnoj tradiciji crveni konac najčešće se povezuje sa zaštitom od uroka. Posebno se vezuje bebama oko ručnog zgloba, jer postoji verovanje da je najmlađima potrebna dodatna zaštita od tuđih pogleda i loše energije.

Crvena boja se u različitim kulturama kroz istoriju povezivala sa snagom, zaštitom i odbijanjem negativnih uticaja. Upravo zbog toga ovaj običaj opstao je do danas, pa se crveni končić i dalje može videti na rukama mnogih beba.

Ipak, činjenica da je neki običaj dugo prisutan u narodu ne znači da je istovremeno i deo crkvenog učenja.

"Da ima veze sa Crkvom, prodavao bi se u crkvi"

Aleksandar Đurđević naglašava da crveni konac nema veze sa Bogom niti sa Crkvom.

"Narodno verovanje kaže da crveni konac štiti dete od uroka, odbija zle poglede i lošu energiju, i jednostavno čuva zdravlje bebe. Međutim, on nema nikakve veze sa Bogom i Crkvom. Da ima veze sa Crkvom, prodavao bi se u crkvi", naveo je teolog.

Kako objašnjava, problem nastaje onda kada se običnom končiću pripiše moć da štiti dete. U tom trenutku on prestaje da bude samo tradicionalni detalj i dobija ulogu amajlije, što nije u skladu sa hrišćanskim učenjem.

"Zaštita ne dolazi od konca, nego od Boga"

Đurđević smatra da vernici duhovnu zaštitu ne bi trebalo da traže u predmetima i amajlijama, već u veri i molitvi.

"On nas ne štiti i ne dobijamo nikakvu duhovnu zaštitu kada ga nosimo, odnosno kada ga beba nosi. Kakve on veze ima sa životom? Zašto je uopšte crvene boje? Zašto nije žuti ili zeleni konac? Zaštita ne dolazi od konca, nego dolazi od Boga", rekao je.

Dodao je da je oslanjanje na amajlije u suprotnosti sa hrišćanstvom i pozvao roditelje da se, umesto narodnim verovanjima, okrenu molitvi za svoje dete.

Običaj nije isto što i crkveno učenje

Crveni konac jedan je od primera kako narodni običaji vremenom mogu toliko da se ukorene da ih ljudi počnu poistovećivati sa religijom. Iako ga mnogi roditelji stavljaju bebama iz najbolje namere i želje da ih zaštite, prema tumačenju teologa, sam konac nema nikakvu duhovnu moć.

Đurđević zato savetuje roditeljima da se, ukoliko imaju nedoumice u vezi sa određenim običajima i njihovim odnosom prema veri, obrate svom svešteniku.

"Molite se za svoje dete i ne slušajte babe, strine, tetke, mame, već pravac po makaze i isecite taj končić sa bebine ruke. Verujem da niko od njih nema zlu nameru, ali ako nešto ne znate, obratite se svom svešteniku i on će vam sve objasniti", zaključio je.

Važno je, dakle, napraviti razliku između onoga što pripada narodnoj tradiciji i onoga što predstavlja crkveno učenje. Crveni konac može biti deo običaja koji se prenosi kroz porodice, ali mu, prema stavu ovog teologa, ne treba pripisivati moć da zaštiti dete niti ga posmatrati kao amajliju.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi