Kad idealni uslovi dovedu do distopije: Šta je jedan eksperiment sa miševima otkrio o zajednici koja ima sve

Eksperiment poznat kao "Svemir 2"“, koji je tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka sproveo američki naučnik Džon Kalhun, i danas izaziva polemike zbog svojih uznemirujućih zaključaka o ponašanju u idealnim uslovima života.

Kalhun je stvorio zatvoren sistem, svojevrski "raj" za miševe, u kome su imali neograničenu količinu hrane, vode i prostora, bez prisustva predatora ili bolesti. Cilj eksperimenta bio je da se posmatra kako populacija funkcioniše kada su uklonjeni svi spoljašnji faktori stresa.

U početnoj fazi, populacija je rasla očekivano – broj jedinki se brzo povećavao, a društvena struktura delovala stabilno. Međutim, kako je broj miševa rastao, počele su da se javljaju prve promene u ponašanju.

Ulaženje u fazu potpunog raspada

Ubrzo je došlo do poremećaja društvenih uloga. Mužjaci su postajali agresivni ili potpuno pasivni, dok su ženke sve češće odbacivale mladunce ili gubile interes za reprodukciju. Pojavila se grupa jedinki koje je Kalhun nazvao "lepi miševi" – oni su se povlačili iz društva, provodili vreme u negovanju i izbegavali svaki oblik interakcije.

Kako je eksperiment odmicao, društvo je ulazilo u fazu potpunog raspada. Nasilje, kanibalizam i socijalna izolacija postali su dominantni obrasci ponašanja. Iako su uslovi za život ostali idealni, populacija je počela da opada.

Na kraju, bez obzira na obilje resursa, zajednica je potpuno izumrla.

Kalhun je ovaj fenomen nazvao "bihevioralni kolaps", ukazujući na to da prevelika gustina populacije i gubitak socijalnih struktura mogu dovesti do urušavanja društva čak i u odsustvu spoljašnjih pretnji.

Iako je reč o eksperimentu na životinjama, "Svemir 25" često se koristi kao metafora za savremena društva i izazove urbanizacije, izolacije i gubitka socijalnih veza.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi