Poslednji dan bez bombi: Šta se dešavalo samo 24 sata pre nego što je NATO udario na Srbiju

Dan uoči početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, 23. mart 1999. godine, protekao je u znaku rastuće napetosti i tišine koja je nagoveštavala rat. Bio je to poslednji dan bez sirena i eksplozija, ali sa jasnim osećajem da se sukob ne može izbeći.

Tražili su ono na šta nije moglo da se pristane

Tokom 23. marta u Beograd je doputovao američki izaslanik Ričard Holbruk, u nameri da izdejstvuje prihvatanje sporazuma iz Rambujea. Taj dokument podrazumevao je prisustvo NATO snaga na teritoriji SRJ, što je jugoslovensko rukovodstvo odbilo.

Vojska u pripravnosti, odluka već doneta

Iako zvanična objava napada još nije stigla, bilo je jasno da je NATO već doneo odluku o bombardovanju. Snage Alijanse bile su raspoređene u regionu – avioni u bazama u Italiji, ratni brodovi u Jadranskom moru i strateški bombarderi spremni za dejstvo.

U Srbiji je vojska bila u stanju visoke borbene pripravnosti, posebno jedinice protivvazdušne odbrane, koje su očekivale prvi udar.

Profimedia

Tišina na nebu kao upozorenje

Jedan od najupečatljivijih znakova da se nešto sprema bio je nestanak civilnog vazdušnog saobraćaja iznad Srbije. Tokom večeri 23. marta nebo je ostalo bez putničkih aviona, što je bilo neuobičajeno i dodatno pojačalo osećaj neizvesnosti.

Ta "tišina u vazduhu“ bila je jasan signal da bi napad mogao uslediti u najkraćem roku.

Profimedia

Noć iščekivanja

Građani širom Srbije proveli su noć između 23. i 24. marta u atmosferi napetosti i straha. Nije bilo zvaničnih informacija o tačnom vremenu napada, ali je svima bilo jasno da je pitanje trenutka kada će početi.

Ulice su bile mirne, ali ne i spokojne – osećaj neizvesnosti dominirao je svakodnevicom.

Dan koji je delio mir i rat

Dvadeset treći mart 1999. ostao je upamćen kao poslednji dan bez bombi, ali i kao trenutak kada su sve okolnosti ukazivale da se sukob više ne može izbeći.

Već narednog dana, 24. marta u večernjim satima, počeli su prvi vazdušni udari NATO snaga na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije.

Usledilo je 78 teških dana i neprospavanih noći, a Srbija je izgubila drage ljude.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca. Poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi