Preminula baka Milena, poslednja Srpkinja koja je živela u Gnjilanu

Baka Milena Pavićević, poslednja Srpkinja koja je živela u Gnjilanu, preminula je u 90. godini života.

Starica je godinama odbijala da napusti grad, čak i kada su i poslednji Srbi otišli iz Gnjilana. Živela je povučeno i skromno u oronuloj kućici u centru grada, gotovo zaboravljena od sveta.

Ljudi dobre volje iz Srbije, ali i iz dijaspore, pomagali su joj da ima osnovne namirnice za život. Pored hrane za sebe, Milena je redovno dobijala i hranu za pse lutalice koje je svakodnevno hranila, a koji su joj, kako su govorili oni koji su je poznavali, bili jedino društvo.

Pošto je živela sama i u teškim uslovima, povremenu pomoć dobijala je i od Centra za socijalni rad, u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju i Privremenim organom opštine Gnjilane. Donosili su joj osnovne životne namirnice, lekove, pokućstvo, ali i knjige koje je rado čitala.

- Nakon završene obdukcije Kancelarija za KiM će, zajedno sa svojim predstavnicima na terenu, pomoći oko sahrane bake Milene - rekli su iz Kancelarije za KiM.

Milena Pavićević rođena je 18. novembra 1936. godine u Skoplju, gde su joj roditelji tada službovali, dok je od 1946. živela na Kosovu i Metohiji.

O svom životu govorila je skromno i bez gorčine.

- Imam osnovnu školu, išla sam u gimnaziju. Nikad nigde nisam radila. Nisam se udavala, nemam nikoga od familije. Živim u kući dede po majci. Plac je malo više od ara, tu je ova kućica zidana oko 1970 - hodnik, sobica i velika soba. Stara kuća još od čukundede ili čak njegovog oca, pravljena u tursko vreme, ja sam peta-šesta generacija - ispričala je 2023. godine baka Milena.

Kada su je novinari posetili u aprilu 2024. godine, suočavala se i sa ozbiljnim administrativnim problemima. Ostala je bez primanja jer nije mogla da produži ličnu kartu koja joj je istekla.

- Treba da dođem do Vranja i produžim srpsku ličnu kartu, ali ja ne mogu jer mi je istekla da pređem administrativni prelaz, njihovu nemam, tako da i tih 100 evra koje oni daju ako uzmeš njihovu ličnu kartu ja nemam, penziju ne mogu da podignem, a nemam način da produžim ličnu kartu jer mi treba izvod koji treba da izvadim u Skoplju gde sam rođena - govorila je Milena pre dve godine.

Srbi iz tog kraja pokušavali su da pronađu način da joj pomognu. Neki od njih bili su spremni čak i da odu do Skoplja kako bi pribavili potrebna dokumenta, jer se starica veoma teško kretala.

- Nekako je otišla do kosovske opštine i centra za civilni status, što je pandan našoj matičnoj službi, i rekli su joj da je ima u sistemu jer je nekada posedovala UNMIK ličnu kartu i da joj sada treba novi izvod iz Skoplja. Ranije je, sećam se, odbijala da uzme kosovsku ličnu kartu i zbog toga nije primala kosovsku penziju od 100 evra, a sada ne može da prima ni srpsku jer joj je istekla lična karta - ispričao je jedan mlađi Srbin iz tog kraja.

Uprkos svemu, Milena nikada nije želela da napusti grad u kojem je provela gotovo ceo život. Ostala je u svom kućerku u nekadašnjoj Ulici Stojadina Trajića, u samom centru Gnjilana.

Godinama je trpela pritiske i neprijatnosti – pojedinci su je zastrašivali, gađali kamenicama i pretili joj, ali je govorila da drugi dom nema. Starost je provodila u skromnim i neuslovnim prostorijama, najčešće uz knjige koje su joj pravile društvo. Otečene noge i narušeno zdravlje otežavali su joj svakodnevicu, a administrativne prepreke dodatno su joj komplikovale ionako težak život.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi