Očišćena lista čekanja za operaciju srca na "Dedinju"! Pacijenti više ne čekaju termin, doktori radili i do 25 velikih operacija dnevno

Zahvaljujući naporima lekarskih timova, medicinskog i nemedicinskog osoblja, nakon velike i organizovane aktivnosti, na Institutu za kardiovasularne bolesti "Dedinje" više nema pacijenata koji čekaju na termin za operaciju srca.

Ovaj izvanredan rezultat saopštili su danas direktor ove ustanove prof. dr Milovan Bojić, upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta „Dedinje“ doc. dr Slobodan Mićović, prof. dr Aleksandra Nikolić i načelnica Odeljenja za saradnju sa osiguranicima ispred Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Nataša Filipović.

- Ponosim se svim doktorima, kardiohirurzima, anesteziolozima, medicinskim sestrama, tehničarima, bolničarima, ali i svim ostalim službama, pre svega Klinikom za kardiologiju, anestezijom, preoperativnoj pripremom, intenzivnom i poluintenzivnom negom... Ovaj proces mogao se odvijati samo u ovako dobro organizovanom sistemu kao što je Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. Danas na našem Institutu nema pacijenata koji čekaju na termin za operaciju srca. Da bismo ovo postigli, morali smo imati besprekornu organizaciju, volju i pojačan tempo rada. Kada smo 2017. krenuli sa rešavanjem ove problematike, zatekli smo stanje od osam pacijenata na operativnom programu dnevno, to smo ubrzo podigli na 10, a potom na 12. Možete misliti kako izgleda taj skok sa osam na 12 pacijenata dnevno. U 2019. godini, u cilju ukidanja lista čekanja, uradili smo najveći broj operacija na otvorenom srcu od svih klinika u Evropi – 2.500 - podsetio je direktor Instituta "Dedinje" prof. dr Milovan Bojić.

Radili i do 25 velikih operacija dnevno

Dodao je da su bili u stanju da u toku jednog dana urade i 25 velikih operacija na otvorenom srcu, što nijedna ustanova u Evropi nije ostvarila.

Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje

- Danas na listi Fonda, koja je usaglašena sa našom u Institutu „Dedinje“, imamo samo one pacijente kojima su već jednom ili dvaput rađene operacije kod nas ili one sa drugim pratećim bolestima koje je potrebno rešiti - endokrinološke, nefrološke, urološke... Nakon toga, kada ih njihovi supspecijalisti pošalju kod nas, oni odmah dobijaju termin i bivaju operisani. Postoje i pacijenti koji su sami želeli da budu operisani u nekom od narednih meseci. Kada lekari odluče da operacija, u zavisnosti od trenutnog stanja bolesti, može malo sačekati, to im se i omogući, ali tek kada se utvrde da to pomeranje neće štetiti njihovom zdravlju. Mi više nemamo ono što smo zatekli 2017. ili 2018. godine, a za to nisu zaslužni isključivo kardiohirurzi, u ovaj proces je uključeno više od pola Instituta, što je zaista herojski poduhvat –rekao je prof. Milovan Bojić.

Tv Pink Printscreen

Doc. dr Slobodan Mićović, upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta "Dedinje", između ostalog, objasnio je kako je izgledao proces ovog dugogodišnjeg rada. Ovo je bio naš san i obećanje koje smo dali kada smo dolazili i ulazili u ovu novu zgradu, gde smo dobili više kapaciteta, koji nam je omogućio da ovo ostvarimo. Kao što je direktor pomenuo, pre nekoliko godina, uspeli smo da povećamo operativni program sa 8 na 12 pacijenata dnevno, što je više od 50 odsto i to je, pored intenzivnijeg angažovanja zaposlenih, glavni razlog zašto smo eliminisali liste čekanja. Klinika za kardiohirurgiju trenutno ima 19 konsultanata, 10 volontera specijalizanata i kliničkih lekara koji rade od jutra do večeri. Retko ćete videti operacionu salu praznu pre 19 časova, jer se u svakoj operacionoj sali radi minimum dve do tri intervencije. Pokrivamo celu Srbiju, dežurni smo za celu Republiku Srbiju i Republiku Srpsku i svesrdno pomažemo kolegama u Kliničkom centru Banja Luka. Sve vreme radimo mnogo i na naučnom polju - rekao je doc.dr Mižović.

Prema njegovim rečima, Klinika za kardiohirurgiju godišnje publikuje između 12 i 15 radova u eminentnim svetskim časopisima, a pri tom smo i edukativni centar za minimalno invazivne procedure i kontinuirano radimo na unapređenju rada.

- Brojke nisu bitne, već kvalitet rada. Dakle, neumorno radimo na poboljšanju kvaliteta, uvođenju novih tehnika i tehnologija i time smo rame uz rame sa velikim klinikama u svetu. Zaključno sa današnjim danom, uradili smo 1.567 operacija na otvorenom srcu, a plan je da do kraja godine uradimo oko 3.000 procedura. Jeste da smo pod velikim pritiskom, imamo veliki broj pacijenata, ali ovakvim tempom i radom svakako uspevamo da savladamo i najveće izazove. Zahvaljujem se svim članovima našeg tima, mladim kardiohirurzima, tehničarima, sestrama, perfuzerima, anesteziji, intenzivnoj nezi i svim lekarima Instituta „Dedinje“. Bez njihovog, odnosno timskog rada, ne bi bilo ni ovakvog uspeha, te sam siguran sam da ćemo vas do kraja godine obradovati još nekim lepim rezultatima, poduhvatima i uvođenjem novih procedura u kliničku praksu. Vi ste danas u jednom hramu kardiohirurgije, u najvećoj kući za kardiohirurgiju u ovom delu Evrope, koja kaže da su liste čekanja za nas istorija – poručio je doc. dr Mićović.

Uveden rad vikendom

Prof. dr Aleksandra Nikolić je govorila o izazovima i postignućima tokom 2017. i 2018. godine, osvrćući se, takođe, na teške početke u smanjenju lista čekanja, kao i na odluku da se radi vikendom.- Kada govorimo o 2017. godini, imali smo 3.296 pacijenata na listi čekanja u različitim kategorijama, sa osam operisanih pacijenata dnevno i skoro četiri godine čekanja. Na preoperativnoj pripremi, gde smo mogli da smestimo 45 pacijenata, neretko smo imali i do 62 pacijenta, i tada smo doneli odluku da radimo i vikendom. To je bio koordinisani rad apsolutno svih službi koje rade u Institutu. Ovo je ustanova prema kojoj gravitiraju najteži pacijenti i to nisu pacijenti koji mogu biti operisani bilo gde. Kada na našim jutarnjim sastancima docent Mićović izloži dnevni operativni program, vidimo da tu više nema koronarnog bajpasa sa jednim premoštavanjem, tu se govori, nažalost, o vrlo složenim pacijentima koji su indikovani za zamenu valvule ili neku drugu ozbiljniju proceduru. Zato je prevencija najbolji način da ostvarimo najbolji uspeh, a mi smo jedina zdravstvena ustanova koja ima sopstveni Centar za prevenciju, u kojem su i savetovalište, psihoterapija, ali i lečenje sindroma slomljenog srca – kazala je prof. Nikolić.

Nataša Filipović, načelnica odeljenja za saradnju sa osiguranicima ispred Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje navela je da ovo jeste veliki uspeh i dokaz da dobra organizacija u zdravstvenim ustanovama i angažovanje lekara, medicinskog i nemedicinskog osoblja, može dovesti do smanjenja, odnosno ukidanja liste čekanja, iako su se hitna stanja i ranije zbrinjavala.

- Ovo su, ipak, najteže operacije koje mogu dovesti do teških komplikacija ukoliko se ne obave na vreme. Ono što je značajno jeste da su svi podaci, odnosno liste čekanja sada transparentne, tako da svako može videti svoj termin na sajtu Fonda. Važno nam je da ne postoje paralelne liste čekanja i da podaci koji su vidljivi u određenoj zdravstvenoj ustanovi budu vidljivi i na sajtu RFZO-a, kako bi svaki osiguranik mogao da vidi svoj predviđeni datum prijema za operaciju – kazala je Filipović.

RTS printscreen

Ustanova u kojoj se operišu najteži pacijentiProf. dr Bojić je dodao da je ovaj podvig ostvarila ustanova koja radi ubedljivo najveći broj operacija, više nego svi drugi zajedno.

 Ovo je ustanova koju pacijenti najviše traže i u kojoj se operišu najteži pacijenti. Kardiohirurgija instituta "Dedinje“ je ponela slavu ne samo ovog Instituta, već i srpske kardiovaskularne medicine decenijama unazad, a to čini i danas. Ima li većeg komplimenta za zdravstvo jedne države poput Srbije, male u odnosu na Ameriku, nego kada vas neko uporedi sa Mejo klinikom. Uz pojačan rad da ukinemo liste čekanja, dali smo srpskoj kardiohirurgiji nove procedure i nove metode, a takvih će još biti. Ne tako davno, na operativnom programu imali smo i minimalno invazivnu kardiohirurgiju, koju ćemo, svakako, već u septembru obeležiti velikim jubilejom, sa oko 700 takvih zahvata, što kod aortne, što kod mitralne valvule, uz prisustvo najvećih autoriteta sveta iz te oblasti – rekao je prof. Bojić i dodao da kada je reč o drugim listama čekanja, u kardiologiji Instituta ,,Dedinje”, čeka s uglavnom tri do četiri meseca, dok je za ugradnju kardioverter defibrilatora potrebno godinu dana:

- Što se tiče nabavke i ugradnje samog aparata, nadamo se da ćemo i to ubrzo rešiti sa Fondom i taj period čekanja svesti na minimum. U oblasti lečenja srčane aritmije, nekada se čekalo dve do tri godine, a sada smo uspeli da taj period smanjimo na devet meseci. Na vaskularnoj hirurgiji, vreme čekanja je takođe skraćeno i sada iznosi tri do četiri meseca.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi