Đorđu lekari rekli da će završiti u kolicima, a on počeo da radi vežbe! Danas igra fudbal, ide po klubovima i hoće da obori Ginisov rekord

 

Đorđu Mitroviću iz Prokuplja su kada je bio mali lekari otkrili artrogipozu, odnosno nedostatak mišića, zbog čega su mu prognozirali život u kolicima.

Ali ne samo da se njihove prognoze nisu ostvarile, nego ovaj mladić gotovo da vodi sasvim normalan život i uopšte se ne smatra osobom sa posebnim potrebama uprkos tome što su mu zbog bolesti gornji ekstremiteti slabije razvijeni.

Upravo zbog toga što nije odlučio da se prepusti sudbini, već da se bori, Đorđe je odavno odlučio da izda i knjigu kako bi podstakao ostale osobe sa invaliditetom da se bore.

Kaže da se radi o autobiografiji o njegovoj borbi sa bolešću, socijalizaciji i podršci okoline.

- I zato se ja ne osećam kao osoba sa invaliditetom već kao zdrava osoba, a na osnovu moje porodice i okoline sam izrastao u jednu stabilnu ličnost - kaže Đorđe za 24sedam.

U autobiografiji "Drvene lutke" on je opisao razne faze svog života, poput školovanja i socijalnog života.

- Recimo, fizičko ostala deca koja su bila zdrava nisu htela da rade a ja sam, uprkos, invaliditetu radio fizičko rame uz rame sa njima. Onda moj izlazak u klub sa društvom. Neke osobe sa invaliditetom ne izlaze po klubovima, a ja sam uz pomoć svog društva izlazio i vodio stabilan društveni život - priča ovaj mladić za 24sedam.

Želi sve da proba

Kaže da svakodnevno vežba da bi održavao fizičku kondiciju.

- Doktori su mi rekli da ako ne vežbam, da ću biti u kolicima i prikovan za krevet. To je moja i mentalna snaga da svakodnevno održavam fizičko stanje - priča on.

Objašnjava da se susretao sa raznim situacijama u životu, ali da nije želeo da ostane uskraćen za neke stvari uprkos svojoj bolesti.

- Recimo, kada pričamo o kupanju na moru ja imam krive ruke i noge, ali nemam komplekse da obučem šorts ili kupaći. Bio sam na bazenu i spuštao se niz tobogan, kada je spasilac rekao da to radim na svoju odgovornost. Ali, ja sam se i tu spustio gde ostale osobe čak i nemaju želju, jer želim sve da probam. Vozio sam se i zip lajnom - priča on.

printscreen/youtube/đorđemitrović

Pitali smo ga da se seti neke situacije koja mu je posebno ostala u pamćenju po tome što mu je neko pomogao u nečemu što mu je teško.

- Recimo, odlazak u taolet! Bio sam u klubu i išlo mi se u toalet, ali ja ne mogu sam! Oko mene su bili nepoznati ljudi, i morao sam da trpim. Onda se na vratima kluba pojavio moj drug Mihajlo, koga sam odmah ugledao, pozvao ga i on me je odveo u toalet - ispričao je on jednu od situacija koja bi za druge ljude bila uobičajna a njemu ume da bude problematična.

Obaranje Ginisovog rekorda

Ovaj hrabri momak i dalje ne želi da stane, pa kaže da mu je želja da postavi ili obori državni ili Ginisov rekord u rađenju trbušnjaka za osobe sa invaliditetom.

- Ja svaki dan vežbam, moje fizičko stanje je dobro i za jedno godinu-dve bih to pokušao sigurno. Svakog dana vežbam i trčim na stadionu, uprkos svom invaliditetu. To mi je naredni poduhvat! - priča on. 

Đorđe Mitrović

Inače, Đorđe je za 24sedam ranije ispričao da su mu veliku podršku davali roditelji koji su mu objasnili da ako hoće da postigne neki rezultat, mora da radi.

Iako mu bolest ne dozvoljava da se bez problema obuče i održava ličnu higijenu, ovaj hrabri momak uspeva sve ostalo poput igranja košarke i fudbala sa društvom.ž

Tokom školovanja imao je različite problem već na početku kada su mu predlagali da ide u specijalnu školu.

- Međutim, moja porodica je tada odigrala glavnu ulogu i izborila se za to da krenem u redovnu školu. Nakon nekoliko testova inteligencije, gde sam pokazao natprosečno znanje, upisao sam se u školu sa svojim vršnjacima. Najveći oslonac mi je bila porodica, ali i bezbroj drugara i drugarica, kao i učiteljice i profesori - prisetio se Đorđe.

Kasnije je upisao fakultet, završio osnovne studije i upisao master na Visokoj poljoprivrednoj školi u Prokuplju.

Inače, Đorđe je rekao i da bi voleo da postane motivacioni govornik.

- Sreća je u nama samima. Ne stidim se svojih krivih nogu i ruku i oblačim šorts kada treniram.  Iako su rekli da ću večito ostati u kolicima, evo, vidite, sam hodam i krećem se. Sa rukama sam još slab, ide to sporo, ali ne odustajem. Prkosim vremenu u kojem živim, jer se zdrave osobe stalno žale, a ja hoću svojim primerom da im pokažem koliko su srećne i da treba da budu jake.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi