Beli luk i ivanjsko cveće, ali i ove biljke! Otkriveno koliko venčića za Ivanjdan treba isplesti da biste se sačuvali od zlih sila

Upravo ivanjsko cveće i beli luk su neizostavni elementi venčića koji se pletu za Ivanjdan i kače na objekte u domaćinstvu.

Ranije je sam običaj za zajednicu imao širi značaj, okupljao je mlade devojke, a danas je modifikovan i sveo se na porodični običaj, odnosno danas mlađi sa starijim pripadnicama idu da beru lekovito bilje.

Ivanjdan ili, kako se u Ponišavlju naziva, Sv. Jovan biljober, jedan je od najzančajnih praznika u godišnjem ciklusu. Crkva ga proslavlja 7. jula po novom ili 24. juna po starom kalendaru, odnosno proslavlja se rođenje Sv. Jovana Krstitelja. 

Veruje se da poljsko cveće, pre svega ivanjska trava, ima magijska i zaštitna svojstva kuće i okućnice, da ivanjsko cveće štiti domaćinstvo i stoku od bolesti.

Foto:Pixabay/Profimedia

Za razliku od drugih krajeva u Srbiji, u samom Ponišavlju uoči Ivanjdana nisu se palile ivanjske vatre. Devojke su zorom odlazile u polje i brale ivanjsko cveće i ostalo lekovito bilje i od njega pravile venčiće koji bi se potom kačili iznad ulaznih vrata.

Bitno je isplesti neparan broj venčića, prema rečima Mile Panajotović poreklom iz sela Barije, i okačiti ih iznad ulaznih vrata, ali i iznad vrata torova i štala.

- Jasmina Džunić iz sela Kusa Vrana kaže da su se za Ivanjdan pleli venčići od ivanjskog cveća i ostalog lekovitog bilja koje bi devojke ranom zorom nabrale. Venčiće bi kačili na domaćinstvo, dok bi se iznad staja i torova izmetom stoke prilepljivali venčići da bi obezbedili zdravlje tokom cele godine za stoku - rekao nam je etnolog Aleksandar Repedžić.

Foto: Privatna arhiva

Pored ivanjskog cveća i belog luka, za venčić se bere sledeće lekovito bilje: kantarion, kamilica, hajdučka trava, divlja nana, žito, cvet tikve. Nabrojano bilje je sastavni deo venčića koje se vezuje crvenim koncem radi zaštite od uroka. 
 

Pogled kroz venčić, dogodine svadba

Ceremonijalni način kada je grupa žena odlazila je poslužio kako bi one prepoznavale određeno lekovito bilje i davale mu veću simboliku, kao i magijska svojstva. Ukoliko momka pogleda kroz venčić, onda će se udati tokom godine za tog momka, ali ono najbitnije je da se na taj način prenosilo znanje u samom prepoznavanju biljaka  sa generacije na generaciju.

Taj primer možemo videti i danas u samom Ponišavalju.

Kađenje stoke

Ivanjskim cvećem koje stoji na ulazu u štalu kadi se stoka ukoliko kojim slučajem oboli. Danas se od tog običaja mnogo izgubilo, imajuću u vidu da je ostalo u samom selu svega par domaćinstava i da drže mali broj stoke.

Naime, ukoliko stoka oboli, ivanjskim cvećem kadila bi se sama životinja, ali i prostor u kome životinje borave, na taj način što bi se odlomilo malo bilja iz venčića koji visi na ulazu u štalu, smotuljak bi se zapalio i time bi se stoka okadila. 

Možemo videti da su ljudi sa ovih prostora koristili kađenje za teranje demona i bolesti.

U „Srpskom mitološkom rečniku“ stoji da se „zgušavanjem dimom progna gamad i svako zlo od mesta stanovanja“. .Ovaj običaj se nije zadržao i nije prisutan u ostalim selima.

 

Venčići su se pravili kod kuće, bili su vezani za zajednicu jednog sela, a postojala je i ceremonija branja lekovitog bilja, koja se nažalost izgubila usled migracija stanovništa na relaciji selo – grad.

Danas se ivanjski venčići mogu naći na pijaci i veliki broj ljudi ih prodaje u poslednjih par godina, što ranije nije bio slučaj.

Takođe, običaj je pretrepeo još jednu jako bitnu modifikaciju, a to je vreme odlaska po ivanjdansko bilje.

Ranije se po bilje odlazilo u zoru, a danas se zbog stila života ide po bilje dan ranije u večernjim časovima. Takođe, ranije je grupa devojka išla, a danas to više nije običaj.

Foto: ATA images/Amir Hamzagic

Zadržala se samo simbolika stavljanja venaca na ulazu u stanove i kuće u samom gradu, ali i u selim Ponišavlja koja danas broje dvocifreni broj kuća, a u nekim selima i jednocifren. 

Biljke koje se stavljaju u venčić i šta one leče?

Ivanjsko cveće - Broćac, broćika, ivan-cvet, ivanova trava, sirište, sirištica, žuto ivanjsko cveće, gospin prostirač, gospina stelja i jovanova travica, koje se može gotovo naći svuda na planinskim livadama, biljka dostiže visinu od 30 cm do 1m, sa sitnim žutim cvetovima. Prema rečima Vase Pelagića koristi se u lečenju crvotočine i metilja kod ovaca, takođe u narodnoj medicini ova biljka je poznata kao dijuretik ali se koristila i kao afrodizijak. 

Hajdučka trava – u narodu poznata još kao ajdučica, stolisnik, sporoš, paprac poznata je u svim delovima Srbije, visine do 80 cm sa belim cvetovima koji su sakupljeni u cvatu na samom vrhu, mirisna biljka koja se može naći uz puteve, ali i na livadama, koristi se u narodnoj medicini za vidanje rana takođe se koristi za grčeve u želucu.

Divlja nana – poznatija još kao menta može da dostigne visinu so 1.2 m, lako ju je prepoznati po jakom mirisu mentola i u narodnoj medicini igrala je važnu ulogu u lečenju raznih bolesti pre svega u lečenju bolesti pluća kao i za varenje. 

Žito – Žita imaju najveću upotrebu u samoj ishrani kako kod ljudi tako i kod domaćih životinja, upravo iz tog razloga se i u sam venaz upliće klasje žita kako bi obezbedilo rodnu godinu, takođe zrna žita sadrže komplekse vitamina karotin koji je izvor vitamina A, a u malim količinama sadrži sledeće vitamine B1, B2, E, K i PP. Ovi vitamini najviše se nalaze u klicama. Upotreba pšenice je raznolika kod nas se pre svega koristi za pripremu hleba, ali se od pšenice takođe može dobiti griz koji je od naročitog značaja u ishrani dece. Takođe koristi se i u ostalim običajima godišnjeg ciklusa, slava i Božić. 

Pixabay

Cvet tikve – bundeva ili tikva koristi se za ishranu ljudi i domaćih životinja inače je prirodni izvor vitamina A i . Lekovita svojstva same tikve prepoznaje i Vasa Pelagić i kaže da se koristi u lečenju svinja u narodu, odnosno da se koren ove biljke koristi u lečenju groznice kod prasadi. „ Kao lek ona se daje ovako: uzme se koren od te trave pa svari dobro u mleku, pa onda nali od toga odvara – mleko jedno pola čaše u usta polesnog svinjčeta i drži surlu uvis jedanko dok proguta. To treba činiti nekoliko puta na dan i bolest će prestati drugog dana“ 

Beli luk – u narodnim verovanjima ima pre svega zaštitnu moć tako da pored venčića za Ivanjdan prisutan je tokom običaja za Đurđevdan ali i u ostalim običajima godišnjeg ciklusa ali i protiv demonskih sila. Prema Špiri Kulišiću „belim lukom mažu stoku po slabinama prilikom proterivanja kroz živu vatru.“ Pored upotrebe u narodnoj medicini i kao jako magijsko sredstvo beli luk ima lekevita svojstva i koristi se kao antiseptik. Prema Veselinu Čajkanoviću beli luk koristi se u narodnoj medicini i vradžbinama, ali i kao lek od metilja.

Pexels

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi