Maskirani pevaju po kućama, a mnogi ih se plaše, pre nego što krenu u pohod, ne smeju ni slučajno da spavaju sa ženom: Ko su koledari?
Koledari su nekada počinjali od Svetog Ignjatija, 2. januara i trajali do Bogojavljenja, pre svega da bi bila rodna godina
Približava se Božić. U kuću vam je ušla grupa dece ili odraslih maskirana u vrlo čudne životinje, careviće, mlade, ili na glavama imaju rogove. Počinju da pevaju, želeći domaćinu i porodici srećnu godinu i zdrav život. Možda mlađe generacije ne pamte, ali stariji dobro znaju - u dom ste primili koledare.
Prema verovanju, pesma je mladom suncu pomagala da ojača i savlada mrak. Cilj svih pesama je bio da domaćinu podare sreću, snagu i ljubav.
Šta kaže etnolog?
- Koledari su stari običaj, prisutan kod svih slovenskih naroda, i uglavnom se vezuje za decu - rekao je za 24sedam naš etnolog Aleksandar Repedžić.
Foto: Privatna arhiva
- Upražnjavaju ga i drugi narodi, a među njima i Rumuni. Koledari su nekada počinjali od Svetog Ignjatija, 2. januara i trajali do Bogojavljenja, pre svega da bi bila rodna godina. Naravno, koledar ne ide svojoj kući nego tuđoj. Ljudi su se okupljali u grupice i maskirani išli od vrata do vrata. Nekada koledari, ukoliko su oženjeni, nisu smeli da spavaju sa svojom ženom bar pet dana. Ukoliko bi to prekršili, smatralo se da neće moći da osiguraju rod iduće godine.
Pročitajte još:
Aleksandar kaže za naš portal da neki naučnici smatraju da su koledari posvećeni kultu životinja, dok sa druge strane neki misle da su deo kulta predaka.
- Nažalost, koledari se nisu zadržali u zapadnoj Srbiji i Bosni. Danas se i dalje najviše održavaju u istočnoj Srbiji. Veoma su bili izraženi u selima nadomak Smedreva i imali su divne maske. Ovde se još održavaju u Leskovcu i Pirotu. Kada dođu u kuću, oni otpevaju pesmu, a domaćin ih daruje suvim šljivama i posluži jelom i pićem.
Prema badnjaku se odnosite kao prema čoveku
Etnolog Repedžić nam otkriva da na dan Božića ne treba ići od kuće do kuće, kako danas to narod uglavnom čini.
- Božić je najradosniji praznik koji postoji u hrišćanskom svetu i kao takav bi trebalo da okuplja porodicu. Na taj dan nikako ne treba ići od kuće do kuće. Primećujem da malo ljudi to zna. Ono što je posebno važno, a vezuje se za božićne praznike, jeste badnjak. Prema njemu treba da se odnosite kao prema čoveku. On je simbol žrtve, i na dan Božića, kada polažajnik ode, njegovo paljenje treba da simbolizuje sreću, zdravlje i uspeh. Na Mali Božić 14. januara, badnjak se iznosi iz kuće i kači po drveću u dvorištu kako bi ta godina bila rodna.
Kako su izgledali?
Koledari su nosili razne maske. U okolini Leskovca bile su popularne maske staraca, nevesta, pevača i gajdaša. Na glavi su nosili životinjske rogove i bili su obučeni u ovčije kože. U rukama su držali i drvene mačeve, kako bi se tokom obreda borili protiv nevidljivih zlih duhova.
Obred počinje 2. januara i traje u vreme „nekrštenih dana“, do Bogojavljenja. Ovaj period se smatrao periodom zlih duhova, a dužnost koledara je bila da ih oteraju.
U rukama su držali drvene mačeve ili buzdovane koji su simbolizovali faluse, kako bi u toku obreda vodili borbu protiv nevidljivih zlih duhova.
Džarali su vatru prevrćući se po ognjištu i sve vreme zadirkivali "snašku" nepristojnim gestovima.
Wikimedia commons/Spasimir
Koledari su u pohode kretali zorom, a obred se izvodio u samoj kući, sem u domaćinstvima koja su u žalosti.
wikiwand
Pesma je bila praćena odgovarajućim magijskim postupcima.
Pesma kada koledari ulaze u domaćinovu kuću:
Dobar veče, koledo, domaćine, koledo!
Zatekosmo gde večera,
na trpezi vino pije,
Tvoj govedar kod goveda.
Krave ti se istelile,
sve volove vitoroge;
kobile se iždrebile,
svekonjice putonoge;
ovce ti se izjagnjile,
Sve ovčice svilorune.
Šobanin se naslonio
na grančicu oraovu.
Tud prolazi mlada moma,
da potkine tu grančicu.
Progovara čobanine:
"Devojčice belo lice,
Ko ti reza bornu suknju,
U skutovi razboritu,
U poasu saboritu?
Imam brata baš-terziju,
Te mi reza bornu suknju,
u skutovi razboritu,
u pojasu saboritu.
Kako koledari izgledaju u Sremu
- U Sremu u pojedinim selima koledari se mogu videti i danas - rekla nam je Jelena iz Beograda koja pamti kako je to izgledalo kod babe i dede u selu.
- Momci, obučeni kao carevi, najčešće sa krunama od kartona, u belim košuljama i sa opasačima, išli su od kuće do kuće i pevali usput, a onda bi kod domaćina održali mini-predstavu o rođenju Isusa. Obično ih je bilo četvorica, od kojih su trojica pastiri sa šubarama. Sa sobom su nosili i tikvu, koja je imala prorez u koji domaćin ubacuje novac. Naravno, koliko želi. Ranije je to baš bilo zastupljeno i takvih grupica je bilo dosta, a sada je to vrlo retko.
U Šumadiji ih se svi plaše
Malo južnije od Beograda, a nadomak Aranđelovca, smešteno je malo mesto Trbušnica. Tamo mnogi pamte koledare, ali danas je malo drugačuja situacija. Kako nam je ispričala Milica iz ovog mesta, pokušaj da tradiciju vrati u selo završio se fijaskom.
- Bilo je to nekada vrlo interestantno. Pre nešto više od 20 godina, grupa koledara došla je u moj kraj. Bila sam dete, i sećam se kako je grupa obilazila oko moje kuće, a ja sam to sve posmatrala s prozora komšijske kuće gde sam bila u poseti. Pošto sam bila mala, jako sam se uplašila. Imali su maske koje su podsećale na životinjske i na sebi okačene rogove. Godinama kasnije sam to probala da ponovim sa svojim prijateljima, međutim, ljudi su bili preplašeni. To mi je bilo interesantno, jer u vreme mojih predaka, to je bio deo tradicije i Božić nije mogao da se zamisli bez koledara. Nažalost, mnogi od tih običaja su zamrli.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari