Legendarni junak Miloš Obilić: Misterija porekla, hrabrost na Kosovu i besmrtnost u narodnim pesmama

Miloš Obilić je ikona hrabrosti i junaštva u srpskoj istoriji, posebno poznat po svojoj ulozi u kosovskom ciklusu epskih narodnih pesama. Iako detalji o njegovom poreklu i mestu rođenja ostaju obavijeni tajnom, njegova hrabra dela i herojska smrt čine ga nezaboravnim likom srpske istorije.

Prema narodnom predanju, Miloš je bio vlastelin kneza Lazara, vođe srpske vojske u bitki na Kosovu 1389. godine. Na Vidovdan, 28. juna iste godine, Miloš je izvršio smeo i odlučujući podvig - pogubio je turskog cara Murata. Iako je za to platio svojim životom, postao je simbol visoke časti, junačkog podviga i herojstva koje neustrašivo ide u susret smrti.

Ilustracija/Wikipedia

Njegovo ime se vezuje za mnoge mitove i predanja. Prema jednom predanju, Miloš se prezivao Kobilić ili Kobilović, a kasnije je prezime promenjeno u Obilić. Legenda kaže da je Miloša kao dete zadojila kobila, što je dovelo do neobičnog prezimena. Druga predanja povezuju ga sa zmajevima i vilenjacima, opisujući ga kao polubožanstvo.

Mesto rođenja Miloša Obilića takođe je obavijeno misterijom. Različita predanja navode različite predele kao njegovo poreklo, uključujući Pocerinu, Poreč, Kobilju kod Kruševca, Novi Pazar, Hercegovinu, Kosovo i Drenicu. Svaki kraj ima svoje lokalne legende i ostatke koji se povezuju sa Milošem Obilićem, poput ruševina dvora, grobova ili kula koje se pripisuju ovom junaku.

Ilustracija/Wikipedia

Mitovi o Milošu Obiliću takođe uključuju njegove natprirodne sposobnosti i susrete s vilama. Prema pesmama, Miloš je bio u društvu drugih kosovskih junaka i imao poseban odnos s vilama, koje su ga čak pokušale ubiti zbog njegovog izuzetnog pevanja.

Njegova hrabrost u borbi i smrt na Kosovu uticali su na stvaranje kulta o njemu među srpskim narodom.

Ikona na Hilandaru i Njegošev pečat 

Početkom 19. veka Miloš je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi poštovan kao svetac. Za vreme Srpske revolucije (1804–1815) u priprati kneza Lazara u manastiru Hilandar na Svetoj Gori (Grčka) naslikana je freska Miloša kao oreola sa mačonosnim svetiteljem. Istoričar Rade Mihaljčić svojevremeno je sugerisao da je kult Obilića nasao iz naroda južno od Save i Dunava tokom osmanskog perioda.

Kasnije u istom veku, Miloševoj junačkoj figuri dat je nacionalni podsticaj u epskoj pesmi Gorski vijenac (1847) Petra II Petrovića-Njegoša, kneza-episkopa crnogorskog. Njegoš je ustanovio i Obilićevu medalju za hrabrost.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi