Na današnji dan je u Takovu počeo Drugi srpski ustanak: Miloš Obrenović izgovorio čuvene reči i poveo narod u konačno oslobođenje od Turaka!

Na današnji dan, 1815. godine, u Takovu je počeo Drugi srpski ustanak.

Na hrišćanski praznik Cveti, koji je 1815. godine bio 23. aprila (11. aprila po julijanskom kalendaru), ispred takovske crkve održan je sastanak na kojem je konačno odlučeno da se, nakon sloma Prvog ustanka iz 1814. godine, srpski narod ponovo podigne protiv turskog zuluma.

Pripreme za ustanak bile su držane u velikoj tajnosti, a agitacija je bila ograničena samo na rudničku, kragujevačku i čačansku nahiju. Bio je dogovor da se konačna odluka donese baš u Takovu, jer se na Cveti tamo održavao veliki sabor i u selo je dolazio narod iz svih krajeva.

Sastanku su prisustvovali svi viđeniji ljudi iz rudničke nahije, ali i iz okolnih sela, i tada je odlučeno da će se ponovo podići ustanak, a za vođu je izabran Miloš Obrenović.

Wikipedia

Nakon završene službe u crkvi u Takovu, novoizabrani vođa Drugog srpskog ustanka Miloš Obrenović izašao je pred narod, popeo se na jedan veliki kamen i započeo svoj govor:

"Slušajte, braćo! Čujte, svekoliki Srbi. Čuj veliko i malo, muško i žensko, koji ste god došli evo ovde danas. A tko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i počuje, i da svak dobro razumije i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodca za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budu napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavjet činite, da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetog posla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdi obećavate i odmah mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovijedati svakom vam i da mogu nakazati (kazniti) svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario!"

Foto: Wikipedia/ Dungodung

Na to svi jednoglasno povikaše: "Sve na našu dušu, i vrat, i obraz..." Zatim su svi redom poljubili ruku Miloševu i poželeli mu uspeh.

Nakon toga, Miloš je u Crnući ušao u svoj vajat, obukao najsvečanije odelo, uzeo zastavu, izašao i izgovorio čuvene reči:

"Evo mene, a eto vam rata s Turcima!"

Drugi srpski ustanak doneo autonomiju, ustav i vladarsku dinastiju

Drugi srpski ustanak predstavlja drugu fazu Srpske revolucije. Prema mišljenju nekih istoričara, ovaj događaj je zapravo treća faza, jer računaju i Hadži-Prodanova bunu iz 1814. godine.

Srpski narod podigao se protiv Osmanlija, a Drugim ustankom došlo je do autonomije u okviru Osmanskog carstva, kao i do uspostavljanja Kneževine Srbije.

Osnivanjem Kneževine, srpski narod je dobio skupštinu, ustav i vladarsku dinastiju.

Drugi ustanak se završio relativno brzo, jer je na ishod uticala situacija na ruskom frontu i Napoleonov poraz, te je postojala mogućnost ruske intervencije na osnovu osme tačke Bukureškog ugovora. Porta je zbog toga naredila da se na Srbiju što pre pošalju dve velike vojske, rumelijska sa istoka i bosanska sa zapada, ali su Turci bili spremni i da se ustanak okonča pregovorima.

Došlo je do pregovora Marašli Ali-paše i Kuršid-paše sa Milošem Obrenovićem i zaključivanja usmenog dogovora Marašli Ali-paše i Miloša 25. oktobra 1815.

Tako je prekinuta oružana borba, iako to nije prekinulo borbe za ostvarenje ciljeva postavljenih 1804. i 1815. godine. Samo je nastavljeno putem diplomatije, pregovorima, uz pomoć Rusije. 

Foto: Wikipedia/Ninam

Turska je sporazum shvatila kao prekid borbe i ustanka, ali za Miloša Obrenovića i ustanike sporazum je predstavljao osnovu za dalje proširenje povlastica, kao i polaznu tačku u daljoj borbi za ostvarivanje ciljeva ustanka: rušenje turske feudalne vladavine i uspostavljanje sopstvene vlasti.

Povlastice koje su dobijene sporazumom (uspostavljanje dvojne uprave, skupljanje danka od strane Srba, obezbeđenje od zloupotrebe spahija i drugih turskih činovnika, postavljanje knezova po nahijama, osnivanje Narodne kancelarije u Beogradu…) davale su Srbima izvesnu samoupravu, koja je omogućavala dalji ekonomsko-društveni i politički razvoj.

Posle pobede Rusije nad Turskom, Jedrenskim mirom 1828. godine rešeno je i srpsko pitanje.

Izdati su sultanovi hatišerifi, 1830. i 1833. godine, kojima su se potvrđivala samoupravna prava kneževine Srbije. Jednom posebnom odredbom od 1833. godine, feudalne obaveze su uračunate u godišnji danak koji je Srbija plaćala Porti. Ovim je formalno bilo rešeno agrarno pitanje i uništeni su feudalni odnosi i turska vlast u Srbiji.

Drugi srpski ustanak je doveo do stvaranja srpske autonomije u okviru Osmanske imperije i uspostavljanja Kneževine Srbije, koja je imala svoju zakonodavnu vlast i svoj ustav i priznato joj je pravo na naslednu vladarsku dinastiju.

Usvajanje Sretenjskog ustava, koji je ukinuo feudalizam i garantovao svim ljudima koji dođu na ovaj prostor ličnu i svaku drugu imovinsku slobodu, predstavlja konačno oslobađanje srpskog naroda od turske vlasti.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi