Danas se mnogi ljudi plaše insekata, ali šta ako vam kažemo da je to samo posledica propagande koja se protiv njih vodi poslednjih decenija?

Iako zvuči kao teorija zavere, do Drugog svetskog rata, ljudi su posmatrali insekte kao sastavni deo svog okruženja i prirode, a ne kao štetočine koje treba uništiti. Međutim, sa kapitalizmom i rastom populacije koju treba nahraniti, bilo je neophodno dase obezbede uvek sigurni prinosi, pa se ogroman novac ulagao u insekticide.

Čak su i u popularnoj kulturi, u filmovima i stripovima, insekti predstavljani kao negativci i arhi neprijatelji čoveka - muva ubica, mravi mutanti i slično

Insekti nisu naši neprijatelji, njihova uloga u ekosistemu i lancu ishrane je dragocena, nezamenljivi su u oprašivanju cvetnica, doprinose razgradnji organskih materija i kontrolišu množenje štetočina.

 

Sa druge strane insektocidi nisu selektivni, oni uništavaju vrstu protiv koje se koriste, ali istovremeno i sve ostale vrste, pa čak i čovek, biva pogođen njihovim otrovom.

Svet insekata je čitav univerzum prepun boja, oblika i informacija koje bi nam koristilo da znamo, zato je emisija “24sedam sa Marom” posetila Biološki fakultet u Beogradu i dr Nikolu Vesovića, naučnog saradnika

“Profit je suština i on se kosi sa svim stvarima koje su njemu na putu, tako da je čovek davno objavio rat prirodi zarad profita, a ogromne količine različitih hemikalija se apliciraju u prirodi i čuveni ozloglašeni DDT je bio isekticid koji se koristio u Americi 40-ih godina počeo da se koristi, a već 70 je zabranjen zato što ima štetne efekte. Akumulira se u živim bićima, ne samo u insektima, nego  u pticama, jer se ptice hrane insektima, a on je štetan i za ljudsko zdravlje, jer je dokazano kancerogen, tako da istina je sa razvojem kapitalizma i potrebama čoveka, u poljoprivredi žele da prinos bude maksimalan, gubici minimalni i živi organizmi u tom procesu stradaju”, objasnio je Nikola voditeljki Mariji Atanasković. 

Vesović je bio deo tima koji je otkrio nove vrste insekata u Srbiji, koje nauka do tada nije poznavala, niti postoje igde na svetu, a koji su dobili naziv po Novaku Đokoviću i Ivani Španović. Takođe je učestvovao u proučavanju velikog ljubičastog trčuljka, vrste koja je prisutna u Turskoj, Grčkoj, Bugarskoj, ali kod nas do tada nije bila zabeležena.

Prvo su naučnici otkrili jedan primerak u blizini granice sa Bugarskom, a onda su, zahvaljujući tome što je vest objavljena u medijima, počeli da se javljaju ljudi koji su uočili još primeraka. To je sjajan primer onoga u šta Nikola veruje - da nauka i opšta populacija nisu odvojeni univerzumi, već deo istog

“Ljudi koji su iz Dimitrovgrada i okoline su mi se javljali i zapravo su potvrdili svojim fotografijma da su pronašli na nekom novom lokalitetu još primeraka, što je veoma značajno sa naučne strane i zbog toga je veza izmedju nauke i javnosti veoma bitna i moja glavna poruka je da mi ne živimo odvojeno, to što se neko bavi jednom oblašću, neko drugom ne znači da mi ne treba da komuniciramo i da razmenjujemo svoja iskustva”, rekao je Vesović u emisiji “24sedam sa Marom”

Nažalost, osim ovih dobronamernih nalazača, postoje i oni koji u insektima vide zaradu. Na crnom tržištu insekata mogu se nabaviti primerci za nekoliko stotina do čak nekoliko hiljada evra. Iako su u pitanju zaštićene vrste, zakonodavstva mnogih država nemaju dovoljno detaljna pravila za regulisanje ove sfere. U zemljama Afrike je naročito raširen šverc retkih insekata, pa je tako jedan kineski državljanin uhapšen kada je iz Kenije pokušao da prošvercuje na stotine živih kraljica mrava.

Nikola voli da putuje na egzotične destinacije, ali za razliku od običnih turista, ne provodi vreme na popularnim plažama, već u kišnim tropskim šumamam gde je najveća raznolikost insekata.

Našalili smo se da biolog kao suvenir sa letovanja donese Lajamsku bolest, a o čemu smo još pričali, možete saznati ako pogledate novu epizodu emisije “24sedam sa Marom”:

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i videa, bez navođenja izvora, autora i embedovanja epizode sa YouTube kanala 24sedam tv.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi