Transplantacija jetre u Srbiji: Zašto se ovaj zahvat ne vrši na deci i šta sve pokriva RFZO

Juče je desetomesečna beba iz Srbije hitno prebačena na lečenje u kliniku u Bergamu u Italiji, gde je očekuje transplantacija jetre. Ona je u stabilnom stanju primljena u bolnicu, a donor će biti njen otac. Istražili smo kakva je procedura transplantacije jetre, ko snosi troškove, kao i zašto se ne vrši kod dece.

Transplantacija je regulisana preko državnog zdravstvenog osiguranja, a Nemanja Velikić iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) nam je detaljnije objasnio koji troškovi su pokriveni, ali i kakva je procedura kada su u pitanju deca.

Profimedia

On je za 24sedam potvrdio da svi građani Srbije mogu preko osiguranja da računaju na to da će država pokriti sve troškove u vidu transporta, transplantacije, lečenja, povratka i oporavka pacijenata.

- To je standardna procedura i ista je za sve osiguranike koji idu na tu vrstu intervencije. Lekar koji leči dete okuplja konzilijum, nakon čega se šalje zahtev RFZO-u, a posle toga naše komisije analiziraju zahtev. Onda se donosi konačna odluka o tome da li se dete upućuje na dalje lečenje u inostranstvo.

Transplantacija organa kod dece

Razlog zbog kog je dete iz Srbije upućeno u Bergamo je taj što u našoj zemlji ne postoji nijedna klinika koja radi transplantaciju jetre kod dece. Nemamo lekare koji su specijalizovani za ove zahvate kod najmlađih pacijenata, osim u slučaju transplantacije bubrega.

Dete je upućeno na operaciju i dalje lečenje u Italiju zbog toga što je Srbija 2018. godine potpisala međunarodni sporazum sa ovom zemljom. Njime je uspostavljena saradnja između dve države o slanju dece i odraslih građana koji su životno ugroženi na transplantaciju.

Mladen Todić iz Udruženja "Zajedno za novi život" govorio je o ovoj temi za 24sedam i otkrio kako je u međuvremenu saradnja stopirana, ali da je ostala mogućnost da naši pacijenti idu na transplantaciju ukoliko postoji živ donor.

Profimedia

- Nas Italijani trenutno primaju na transplantaciju jetre samo ako imamo živog donora. Imali smo potpisan sporazum sa Italijanima o slanju naše dece i odraslih građana koji su životno ugroženi za kadaveričnu transplantaciju, ali su ga Italijani obustavili, prvo za odrasle, a prošle godine su ga stopirali i za decu. Razlog je što Srbija nije poslala nijedan organ za sve to vreme, dok su oni transplantirali oko stotinu naše dece. Ipak, ostao je dogovor da pacijenti mogu da dolaze u Italiju na transplantaciju, pod uslovom da donori budu živi - objasnio je Todić.

Kako izgleda transplantacija kada je donor živ

Kako smo saznali, od živih donora uzima se deo jetre, jedan režanj, i on se presađuje primaocu. Uglavnom dolazi do podudaranja organa, ukoliko su donori otac, majka ili brat, odnosno sestra. 

Foto:Pixabay

Srbija ima potpisane sporazume i sa Velikom Britanijom i Turskom, što je potpisao RFZO, pa je tako u oktobru prošle godine još jedna beba bila na transplantaciji jetre u Londonu. U Velikoj Britaniji moguće su kadaverične i transplantacije sa živim donorom, dok u Turskoj važe ista pravila kao u Italiji - samo ukoliko postoji živ donor organa.

- U Srbiji, nažalost, nema kadrova koji obavljaju ove složene zahvate na deci, i iz tog razloga oni moraju da se upućuju u neku od zemalja sa kojima Srbija ima sporazum - objasnio nam je Todić, koji je i sam dobio jetru donora.

Najveći problem - nedostatak donora

Inače, u našoj zemlji je najveći problem nedostatak donora, a kod odraslih se rade transplantacije jetre, srca, bubrega, rožnjače.

- U Srbiji su prošle godine izvršene samo dve kadaverične transplantacije, a 2.000 ljudi u Srbiji, uključujući i više od tridesetoro dece, čeka svoju šansu za nov život - kaže Todić.

On napominje da nedostatak donora proističe iz neznanja, ali i da je pandemija koronavirusa uticala na smanjenje ovakvih zahvata kod nas.

 

Mladen Todić imao je sreće da posle dve i po godine dobije organ na koji je čekao, o čemu je 24sedam pisao, a sada je za naš portal otkrio koliko je ova operacija teška, kako za pacijenta, tako i za doktora.

- Operacija je izuzetno teška, hirurški operativni zahvat je komplikovan i dugo traje, po šest sati i duže, a pacijent je jako dugo pod anestezijom.

Profimedia

Upravo je transplantacija jetre jedna od najkomplikovanijih zbog mnogih krvnih sudova koji se povezuju i nadovezuju, a pacijent je veoma dugo u anesteziji. Zbog toga je potrebna izuzetna stručnost, kao i priprema, a oporavak koji potom sledi je izuzetno težak.

- Period oporavka jako dugo traje. Minimum godinu dana pacijent mora da se čuva od raznih infekcija, jer i najobičnija respiratorna infekcija može da dovede do odbacivanja presađenog organa. 

"Koliko to košta?"

Naš sagovornik je skoro deset godina imao teško oboljenje jetre. Jedino rešenje bila je transplantacija, a kada mu je to saopšteno, ništa nije znao o ovoj operaciji, kao ni o proceduri koju je morao da prođe. Bila mu je nepoznata činjenica da RFZO pokriva sve troškove.

- Nisam znao ni šta je to, ni da li se radi u Srbiji, ni kako. Moje prvo pitanje je bilo: "Koliko to košta?"

Ističe da nakon transplantacije svaki pacijent dobija određenu količinu lekova, ne naplaćuju se ni bolnički dani, a terapija se dobija se na recept.

- Taj program je postavljen na jako dobre noge, a mi u Udruženju "Zajedno za novi život" se trudimo da radimo na tome da pružimo pacijentima svaku moguću podršku, administrativnu, društvenu, pravnu i medicinsku. Imamo veoma dobru saradnju sa lekarima iz timova za transplantaciju organa. Oni učestvuju na našim tribinama i u kampanjama. 

Jedna od tih kampanja je i "Još si mi drag", koja je pokrenuta u oktobru prošle godine, a dobila je i nacionalni status. Cilj kampanje je da ovu temu vrati u fokus javnosti i poveća broj transplantacija.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi