Na današnji dan umro je srpski vojvoda Živojin Mišić: Ovaj čovek je ostao upamćen kao veliki vojskovođa, pamte se i njegove poslednje reči!
Mišić je 4. decembra 1914. godine unapređen u čin vojvode
Vojvoda Živojin Mišić umro je 20. januara 1921. godine u Beogradu. On je učestvovao u svim srpskim ratovima od 1876. do 1918. godine. Neposredno je komandovao srpskom Prvom armijom u Kolubarskoj bici, a prilikom proboja Solunskog fronta bio je načelnik Vrhovne komande.
Živojin Mišić je rođen 19. jula 1855. u Struganiku. Njegovi preci su se doselili u Struganik krajem 17. ili početkom 18. veka. Porodica je uzela prezime Mišić po imenu dede Živojina Mišića, Miše Kaljevića. Mišićevi roditelji Radovan i Anđelija imali su trinaestoro dece.
U Ribnici je krenuo da pohađa osnovnu školu, koju je na kraju završio u Kragujevcu. Gimnaziju je upisao 1868. godine u Kragujevcu. Prvi, drugi i šesti razred gimnazije završio je u Kragujevcu, a treći i četvrti u Beogradu, u Prvoj beogradskoj gimnaziji.
U prvih pet razreda gimnazije nije bio odličan đak, ali je šesti razred završio sa znatno boljim uspehom. Na kraju je primljen 1874. u Vojnu akademiju, kao 19. u rangu. U beogradskoj Vaznesenskoj crkvi oženio se Lujzom Krikner.
Pročitajte još:
Ratno iskustvo
Bio je učesnik srpsko-turskih ratova, a kasnije je postao potporučnik. U tim ratovima stekao je prva ratna iskustva. Osim Artiljerijske škole završio je Austro-Ugarsku školu gađanja i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku. Takođe je učestvovao i u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine.
Šest godina je pored redovnih dužnosti predavao strategiju na Vojnoj akademiji. Nakon Majskog prevrata bio je primoran da se penzioniše u činu generalštabnog pukovnika, pošto je smatran previše bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića, ali je reaktiviran 1909. godine, tokom aneksione krize, na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je učinio svojim pomoćnikom.
On je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala. Istakao se pravilnom procenom situacije prvoga dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku. Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Posle ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan zaslugom oficira pripadnika Crne ruke.
24sedam/Katarina Mihajlović
Mišić je 4. decembra 1914. godine unapređen u čin vojvode
Pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, postavljen je za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Tokom Kolubarske bitke, njemu je predata komanda nad Prvom armijom. Zahvaljujući Mišićevom znanju, ova armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Takođe, Mišić je 4. decembra 1914. godine unapređen u čin vojvode.
Nakon novog združenog napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru 1915. godine, kada se srpska vojska povukla na Kosovo, Mišić je predložio da se izvrši kontranapad. Ovaj predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći i usledilo je povlačenje. Polovinom 1916. godine ponovo je postavljen za komandanta Prve armije koja je naterala na povlačenje bugarsku vojsku i u bici kod Goničeva oslobodila Bitolj.
U junu 1918. godine zamenio je formacijsko mesto sa generalom Bojovićem i postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande. Srpskom vojskom je komandovao tokom proboja Solunskog fronta u septembru iste godine, i za dva i po meseca je oslobođena Kraljevina Srbija.
Borba sa bolešću
Živojin Mišić je pao u bolničku postelju. Otišao je na lečenje u Pariz, ali budući da su lekari videli da je u veoma lošem zdravstvenom stanju, insistirao je da se vrati u Beograd. Svoje poslednje dane proveo je u Vračarskom sanatorijumu. Borio se 14 meseci sa bolešću.
A kako je ovaj srpski ratnik proveo svoje poslednje dane saznajemo iz štampe.
24sedam/Katarina Mihajlović
- Već pre tri dana vojvoda je dobio naglo povećanje temperature, a otoci od žljezda koje su mu se pojavile na telu počeli su se primetno pojačavati. Za sve to vreme, kao i kroz duge mesece koje je proveo prikovan za bolničku postelju, vojvoda se držao pribrano i dobro. Ali je sinoć nastupila kriza usled plućnog edema koji ga je sve više gušio. Radnja srca, koja je i inače u poslednje vreme bila slabija, usled nehranjenja i potpune iznurenosti, od sinoć je toliko oslabila, da su mu lekari morali ubrizgavati kamfor. Kada je video šta lekari već preduzimaju, vojvoda je bolno uzviknuo: "Zar je već dotle došlo?" Sve do pred samu smrt bolesnik je bio potpuno svestan ne govoreći ništa o smrti. Sve do poslednjeg trenutka sa vojnicima koji su ga negovali postupao je, kao i na frontu, neobično pitomo i ljubazno, nazivajući ih sinovima i decom - pisala je "Politika".
"Opšta je situacija dobra. Oni se povlače…" Trenutak docnije nastupila je smrt
Ostale su zabeležene i poslednje reči vojvode Živojina Mišića.
- Kada je jutros, oko četiri časa, nastupila poslednja kriza i kada se videlo da je smrt već tu, vojvoda je u nekoliko mahova uzviknuo: "Oh, kukavcu meni!" To su možda bile misli na porodicu koju, siromah, ostavlja sirotu i nezbrinutu. Oko pola šest časova, vojvoda se obneznanio izgovarajući poslednje reči: "Opšta je situacija dobra. Oni se povlače…" Trenutak docnije nastupila je smrt - izvestila je "Politika".
Takođe, često se citiraru njegove čuvene reči:
"Život je večita borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!"
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari