Đake iz školskih klupa odveli na streljanje: Kragujevačko Centralno groblje postalo je klanica srpske dece, ubijali ih pored grobova vojnika
U Srbiji se 21. oktobar obeležava kao državni praznik, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu
Na današnji dan 1941. godine nemački okupator u Kragujevcu započeo je jedan od najkrvavijih zločina u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Za samo tri dana streljano je oko 3.000 ljudi, a među njima su bili i nedužni đaci i profesori.
Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika nakon sukoba sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini i partizanima na pola puta između Bara i Ljuljaka. Nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za jednog ranjenog pedeset. Po toj računici, kao odmazdu trebalo je ubiti 2.300 ljudi.
Wikipedia
Prva hapšenja usledila su već 18. oktobra, kada je u Kragujevcu uhapšeno 66 Jevreja i komunista. Pošto je taj broj bio isuviše mali, po naredbi krajskomandanta Ota fon Bišofzhauzena naređena su hapšenja po selima Mečkovac, Grošnica i Maršić. Dva bataljona nemačke vojske su zapalila pomenuta sela i pohapsila određeni broj ljudi.
Tog kobnog 19. oktobra Nemci su izveli na streljanje dve grupe civila. Svi uhapšeni odvedeni su u dvorište kasarne Trećeg artiljerijskog puka, gde su pretresani i oduzete su im sve lične stvari. Nemci su streljali prvo grupu od 66 osoba, u kojoj je bilo najviše Jevreja, a potom i grupu od 53 osobe iz zatvora, među kojima je bilo talaca i predratnih robijaša. Nemačke oružane snage su 20. oktobra 1941. godine streljale ukupno 119 ljudi srpske i jevrejske nacionalnosti.
Pročitajte još:
Streljali kod Centralnog groblja srpske vojske
Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine. Tog dana Nemci su izveli 2.301 osobu pred streljački stroj kod Centralnog groblja srpske vojske iz 1914. i 1915. u Šumaricama. Streljanje je počelo u sedam časova ujutro. Prvu grupu ljudi odveli su do Sušičkog potoka, gde ih je čekala grupa od 30 do 50 Nemaca. Civile su poređali u četiri reda, a u svakom je bilo po 50 ljudi. Posle streljanja Nemci su pištoljem ubijali one koji su ostali ranjeni.
Wikipedia
Iz baraka su odvođene grupe od po 100 ljudi na gubilište. Streljanje je završeno do 14 časova. Do tada su likvidirane 2.272 osobe, dok je njih 29 preživelo streljanje.
Ubijali i decu
Među streljanim je bilo 217 maloletnika - od čega iznad 15 godina starosti 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti uglavnom romske nacionalnosti.
Wikipedia
Nemačka komanda je namerno izabrala za streljanje blage padine pored Erdoglijskog i Sušičkog potoka. Blage padine su vojnicima pružale dobar pogled na sve civile koje su streljali, i oni nisu mogli neopaženo da pobegnu. Neke grupe su stavljali na brežuljak, a oni stajali u podnožju, druge su pak stajale pored potoka, a vojnici na uzvišenju.
Vojnici su stajali u dva reda: jedan red je stajao, a drugi klečao. Bilo je pokušaja bekstva, mnogi su pronalaženi mrtvi stotinak metara od svojih grupa, a nekolicini je uspelo da se spase bekstvom, jer vojnici nisu imali previše vremena da ih gone pošto su im stalno stizale nove grupe.
Ubili više ljudi nego što su objavili
Nemci su, 22. oktobra 1941. godine, objavili saopštenje u vidu plakata kojim je Kragujevac bio izlepljen tog dana, a u kome su naveli da je zbog "kukavičkog i podmuklog napada" u toku prošle nedelje na nemačke vojnike, kada je poginulo 10 a ranjeno 26 nemačkih vojnika, u znak odmazde streljano za svakog poginulog nemačkog vojnika 100, a za svakog ranjenog 50 stanovnika, ukupno 2.300.
Wikipedia
Međutim, Nemci nisu dali saopštenje za masovna streljanja od 19. i 20. oktobra u Kragujevcu i tri obližnja sela, tako da ispada da su premašili broj streljanih osoba u znak odmazde za čak 500.
Sećanje na masakr
U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u spomen-park. Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine sedam kilometara koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka, gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika podignutih na humkama streljanih.
Printscreen/Youtube/Malecka 21
U Srbiji se 21. oktobar obeležava, kao državni praznik, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, a prvi put je na ovaj način obeležen 21. oktobra 2012. godine.
Suđenja
Franc Beme se suočio za optužnicom za masakr u Kragujevcu, uz optužnicu za druge ratne zločine. Nakon što je zarobljen u Norveškoj, izveden je na Talačko suđenje, u sklopu Naknadnih nirnberških suđenja, i optužen je za ratne zločine u Srbiji tokom 1941. Kada se činilo da je njegovo izručenje Jugoslaviji bilo neizbežno, Beme je izvršio samoubistvo skočivši sa trećeg sprata zatvora u kom je bio držan.
Franc Beme i Adalbert Lončar/Wikipedia
Komandant 724. puka 704. pešadijske divizije general Adalbert Lončar, nemački oficir slovenačkog porekla, 1947. osuđen je na smrt pred Vojnim sudom u Beogradu.
Krvava bajka
Pošto je čula detalje masakra u Kragujevcu, pesnikinja Desanka Maksimović napisala je 1941. godine pesmu "Krvava bajka". Pesma je objavljena tek posle završetka Drugog svetskog rata.
Danas se "Krvava bajka" smatra jednim od najsnažnijih poetskih dela inspirisanih ratnim zbivanjima.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari