Memoari najtužnije autobuske stanice u Srbiji: U ovaj grad hrlili su trgovci, zanatlije, seljaci, a danas su njegovi peroni pusti (FOTO)

Ćuprija, grad na Moravi, kako joj i sam naziv kaže, povezivala je nekada veliki broj posetilaca sa svojim blagodetima. U nju su hrlili trgovci, zanatlije, poljoprivrednici, turisti, a danas su peroni gradske autobuske stanice pusti. Pogone "Napretka", "Ingrapa", "Kompresora" i "Ravanice" zamenila su neka druga postrojenja, proces reindustrijalizacije je u toku, ali šta je ono što je nekadašnjeg giganta ostavilo samog na udarima jakog vetra modernog doba?

Po dolasku na stanicu prvi utisak je da je zgrada, nastala tokom 20. veka, u tom periodu i "zaspala". Drvene klupe na kojima nema nikoga da čeka, ni da ispraća, nalaze se uz stara vrata zgrade u kojoj su i šalteri za prodaju karata, toaleti, čekaonica i magacin. 

Rukom ispisano upozorenje "Polako zatvoriti vrata" opomena je na papiru da putnici budu tihi i ne bude zaspali duh vremena koje je ostalo zauvek zarobljeno u ovih skoro 700 metara kvadratnih. 

S.Č

Čekaonica je prostorija u kojoj niko ne čeka. Na prozorima ove kancelarije je stara zavesa, a odmah pored nje je biletarnica. Paradoks je što se preko puta biletarnice nalazi niz od pet šaltera - svaki isti, ukoso postavljen, utegnut i ulickan. Ni pred jednim nema gužve, čak ni onih "samo da pitam" putnika, a drvena barijera svedoči o tome kako je nekada izgledala "stop" linija između onog ko je došao na red i onih koji su još u njemu.

Možda i najtužniji prizor je bicikl koji je parkiran ispred jednog šaltera, kao i stari sat koji kao da otkucava vreme kada će dvotočkaš zaključati autobusku stanicu. "Nostalgija" - tako bi mogla da se zove autobuska stanica u Ćupriji. 

Toaleti su pomalo neuredni, kao i većina toaleta širom autobuskih stanica Srbije, ali o svesti i higijeni naših sunarodnika ćemo drugom prilikom.

S.Č

Magacin koji bi trebalo da skladišti sve ono što je zaposlenima na stanici potrebno je oblepljen novinama i čini se kao da niko, pa ni oni nemaju pristup toj prostoriji. 

Ako ste očekivali da vidite nekoliko neraspoloženih šalterskih radnika kako vam štampaju kartu i ne odgovaraju na barem jedno od vaša tri postavljena pitanja - prevarili ste se. U smeni radi jedna osoba, prijatna, raspoložena i vrlo predusretljiva. Tako mi dobijamo opomenu da možda nećemo stići na autobus koji čekamo ako odemo do toaleta. 

- 'Oće neki put ranije da naiđe, bolje vi odmah na peron - savetuje nas mladi muškarac koji prodaje karte. Njegovo radno mesto ima dva izlaza: jedan ka peronima, jedan ka unutrašnjosti zgrade. Tako je jedini koji dočekuje i ispraća putnike koji retko defiluju stanicom. 

S.Č

Svaka prava autobuska stanica mora imati kafanu, bife, birtiju - gde se može popiti ona dobra domaća kafa, rakija ili gusti sok od breskve. Ova u Ćupriji je nema i to najviše brine. Restorančić koji se promenom radnog vremena borio da opstane, zamenila je benzinska pumpa, pa se samo tamo možete okrepiti od puta.

Čitav prostor autobuske stanice odaje utisak velikog neiskorišćenog potencijala. Nekada, tu je bila masivna ograda, grandiozne zgrade, traka za taksi stajalište... i danas sve to postoji ali je pusto.

S.Č

Umesto gomile taksista, samo na jednom zidu piše "Taxi Vlada" i to kod izlazne rampe. Ta rampa je zarđala, dvosmerna konstrukcija kojom upravlja čuvar iz kućice. Doteran, u košulji, poštujući kodeks svog radnog mesta, uputio nas je da taksi sačekamo ispred rampe. 

Sedamo u taksi i odlazimo želeći našem domaćinu da kada se jednog dana vratimo, svih 12 perona bude puno, a da u redu za kupovinu karte pričekamo i neki minut više. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi