Sestra Tamare Grujić dugo se borila sa opakom bolešću, ali nije jedina! Ovo su ispovesti žena sa čijim životima se poigrala Kronova bolest
"Počela sam da učim sve iz početka, kako da govorim i kako da dišem"
Kronova bolest je hronična zapaljenska bolest creva, koja zahvata ceo digestivni trakt, a oni koji se bore sa njom često i zaborave kako je to voditi normalan život. Dve obolele osobe od ove bolesti su Katarina Grujić, sestra voditeljke Tamare Grujić, i Beograđanka Irena Čanji.
Katarina kaže da danas gotovo normalno funkcioniše, ali su prošle godine pre nego što je mogla tako da se oseća.
- Meni je 2014. godine ustanovljena bolest. Imala sam atipične bolove u stomaku koji su bili praćeni krvavim stolicama i jakom dijarejom. Loše sam reagovala na sve što bih pojela, i to mi je bio prvi alarm da odem kod lekara, da vidim šta nije u redu. Na pregledu mi je urađena biopsija i nakon sedam dana je pokazano da imam Kronovu bolest - kaže Katarina za 24sedam.
Srećom, dodaje, data joj je dobra terapija, koja je smirila bolest.
Pročitajte još:
- Narednih pet godina sam jako dobro funkcionisala i nisam imala nikakvih problema, jer je bolest baš ustanovljena na samom početku, pa se brzo sve i sredilo. Međutim, sve mi se promenilo maltene preko noći - kaže ona.
Katarina kaže da joj se posle tih pet godina ponovo pojavio bol u stomaku, koji je bio mnogo jači nego na početku i nije se smirivao.
- Bio je praćen svime kao i prvi put. Posle pet dana su me smestili u bolnicu, nakon čega se ispostavilo da sam bila hitan slučaj za operaciju jer sam imala jaku upalu debelog creva i moralo je da se odstrani. Urađena mo je operacija prilikom koje mi je u potpunosti odstranjeno debelo crevo i od tankog napravljena, praktično, imitacija debelog - kaže nam Katarina.
Foto:Jakov Simović
Ona kaže da je prosek oporavka od operacije od godinu i po do dve, ali da se ona već sada oseća dobro i gotovo normalno funkcioniše. Međutim, napominje da su joj i bolest i sam oporavak mnogo uticali na život.
- Oporavak mi je bio ponekad težak, ponekad lak. Imala sam oscilacije. Dešavalo mi se da nekad prosto nisam mogla da izađem iz kuće, osećala sam se nesigurno. Bilo mi je lakše da ostanem kod kuće, jer nisam znala kako bih se nosila sa situacijom da moram do toaleta. Međutim, kad su neki bolji dan, izađem najnormalnije, odem i do toaleta, šta sad, događa se svima. Još uvek mi se dešava da budem nesigurna, ali verujem da će doći sve na svoje - zaključuje Katarina.
Ljudi i ne znaju šta je Kronova bolest
Prof. dr Dino Tarabar, gastroenterolog u KBC "Dragiša Mišović", istakao je da je ljudima danas malo poznato šta uopšte znači Kronova bolest i kako je nositi se sa njom.
- U slučaju zapaljenskih bolesti creva, patnje obolelih su i te kako teške i značajno ugrožavaju kvalitet njihovog života, ali kada se suočite sa takvim pacijentom, na prvi pogled nećete otkriti nikakav njihov nedostatak. Oni su čak i neshvatljivo povučeni, možda i usporeni, ne nameću nikada napadno i agresivno svoju brigu i tegobe, ali zapravo su umorni od svoje bolesti i zato se njihov bol i muka ne vide odmah i jasno. Pokušajte da zamislite kako je živeti sa svakodnevnim upornim i jakim bolovima u stomaku. Kakav je osećaj kada ne smete da jedete a gladni ste? Kako osmisliti život, aktivnosti, socijalno druženje ako je prvi preduslov blizina toaleta? Kako u takvim uslovima održavati neophodnu higijenu? I zato moramo razumeti njihove muke i kad ih ne vidimo jasno. Moramo omogućiti tim ljudima, kažnjenim što boluju već od rane mladosti pa kroz ceo život, bar malo razumevanja. Dozvoliti im da parkiraju kola na mestima za invalide, što zapravo i jesu, i da ne čekaju u redovima iz kojih će ionako verovatno brzo izaći primorani hitnim pozivom i vapajem za toaletom. Olakšati im školovanje, zaposlenje... Da ne budu zanemareni. Da ih ne zaboravimo. Da ih shvatimo. Da bar na tren zamislimo sebe u njihovoj koži i zapitamo se kako bismo se nosili s njihovim tegobama. Čineći to, postaćemo i sami bolji i srećniji. Zato, pomozimo im i vratimo im osmeh i nadu da se njihovi životi mogu poboljšati kada ima više razumevanja i ljubavi među nama – istakao je prof. dr Tarabar.
Slične probleme kao Katarina ima i Irena Čanji iz Beograda. Ona se bori sa opakom bolešću koja joj je dijagnostikovana 2011. godine.
- Moji problemi počinju 2005. godine, ali su mi 2006. pojačani prolivi bili prava tegoba. Iako sam uradila razna snimanja, poput ultrazvuka, irigografije i kolonoskopije, iritabilno crevo bila je jedina dijagnoza, koja je u tom periodu mnogima utvrđena. Tačna dijagnoza mi je postavljena tek tokom 2011. godine - kaže Irena za 24sedam.
Irena je sa 17 godina operisala endometriozu materice, a operaciju dojke je imala 2010. godine.
- Oduvek sam po bolnicama, jer imam više bolesti, i mislim da su one posledica mog psihičkog stanja. Ranije sam se bavila gimnastikom i, veoma uspešno, latinoameričkim plesom. Živela sam zdrav život - kaže nam Irena, i dodaje da je u jednom periodu imala probleme na tri fronta i tada joj je tada bilo najteže.
24sedam/D. A.
- Pored bolova u dojci i materici morala sam da se izborim i sa učestalim prolivima. Tada je sve bilo komplikovano. Endometrioza je celu matericu zahvatila, dok se u dojci ponovo vratio tumor, a zatim i Kron. Bilo je teško da se u istoj prostoriji nađu svi lekari koji su meni bili potrebni - kaže ona.
Međutim, kada joj je dijagnostikovana Kronova bolest, lekari su joj obustavili terapiju za endometriozu.
- Imala sam jake bolove, ali stomačne tegobe su bile prioritetne. Kronova bolest mi je stabilizovana, međutim, terapija je uticala na moje zglobove, tako da sam već tokom 2013. godine imala operaciju kolena, usled spondiloartritisa - priča nam Irena.
Dodaje da je bila najmirnija dok je bila trudna, ali su posle toga ponovo počeli problemi.
Svake druge nedelje završavala je u Urgentnom centru, jer je stalno odlazila u toalet i imala krvave stolice. Primali su je sa prolivima, bolovima, dehidratacijom, a terapija koju je još tokom trudnoće počela da pije nije delovala.
- Doneta je odluka da uzimam "metrotekstat", tada jedinu terapiju koju sam mogla da primam, sem biološke. Bila sam u veoma lošem stanju, na koje nisu ukazivali ni rezultati kolonoskopije, niti analize. Godine 2018. zakazana mi je operacija, tokom koje mi je odstranjen deo tankog i debelog creva. Izdržala sam četiri dana, nakon čega sam dobila sepsu i jako iskrvarila, dok su me petog dana ponovo otvorili i punktirali mi pluća, a ja sam već tada bila jako loše. Petog dana sam imala operaciju, nakon koje se nisam probudila. Tog istog dana mi je stavljena stoma, što znači da sam opet operisana i uključena na aparate za disanje, koji su me održavali u životu. Male šanse su mi davali da preživim. Međutim, nakon toga, oporavak je bio na mentalnom nivou. Imala sam četrdeset kilograma, atrofirane mišiće i nisam mogla da govorim. U tom periodu sam počela da učim sve iz početka. Učila sam da govorim i kako da dišem. Tek tad sam naučila šta su udah i izdah - priča Irena.
24sedam/D. A.
Stomu je imala godinu dana i polako se oporavljala. Preživela je i još jednu veliku operaciju 2019. godine, kada su joj, pored stome, uklonjeni materica i ogroman tumor. Kako kaže, sada više nema terapiju.
- Živim u invalidskoj penziji kao majka i supruga sa najpozitivnijim stavom. Imam probleme sa kojima se suočavam, kao i svi. To su svakodnevne tegobe, posebna ishrana i posebna priprema svaki put kad idem nekud, pogotovo kad sam sama sa detetom. Ono što je ostalo kao problem su uglavnom posledice nekih hirurških operativnih zahvata, to su priraslice koje su mi vezale creva, bešiku i organe, tako da sam više ograničena fizički i sa pokretima - kaže nam Irena.
- Sa svim ograničenjima koja imam s vremenom sam naučila da živim. Radila sam kao vaspitač, a sada ne mogu da imam posao, ali sam pozitivna i idem dan po dan - zaključila je ova hrabra žena.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari